Visoki predstavnik Evropske unije Žosep Borelj predočio je tokom kriznih sastanaka sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem – poteze koje bi dve strane trebalo da povuku u svrhe deeskalacije krize na severu Kosova.
"Saglaslili smo se o potrebi održavanja novih izbora i razmatrali modalitete i korake kako to ostvariti. Još nismo stigli do toga, ali barem znamo kako da nastavimo, šta su alternative i procedure”, naveo je Borelj u obraćanju medijima nakon susreta sa dvojicom državnika u Briselu
“Kosovo odmah treba da obustavi policijske akcije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova. Četiri gradonačelnika trebalo bi svoje dužnosti privremeno da obavljaju van opštinskih zgrada. Istovremeno sa obustavljanjem policijskih akcija – potrebno je i da se povuku demonstranti srpske nacionalnosti. Takođe, u sve četiri opštine potrebno je raspisati prevremene izbore uz bezuslovno učešće kosovskih Srba”, izjavio je visoki predstavnik Evropske unije sa spoljnu politiku i bezbednost.
Šef evropske diplomatije je naveo da je sa Kurtijem i Vučićem, u odvojenim susretima, razgovarao ukupno četiri sata – kao i da zajednički susret nije održavan.
Borelj nije precizirao da li su i kakav odgovor lideri Kosova i Srbije dali na to što im je predočio.
“Ovde je srž problema i rešenja. Prevremeni izbori, normalizacija situacije na terenu i nastavak rada na normalizaciji kroz dijalog koji vodi Evropska unija. Pre samo nekoliko meseci postigli smo značajan dogovor i zaista je izgledalo da smo na dobrom putu da napredujemo u ovoj normalizaciji odnosa. Moramo se vratiti na primenu sporazuma, a to uključuje početak pregovora u vezi sa osnivanjem Zajednice opština za srpskom većinom na severu Kosova. Bili smo i veoma jasni da počinioci nasilja ne smeju ostati nekažnjeni”, rekao je Borelj.
Tema njegovih susreta sa Kurtijem i Vučićem bila su, kako je rekao, i hapšenja.
“Samovoljno hapšenje ili maltretiranje zatvorenika potpuno je neprihvatljivo. Euleks, naša misija na Kosovu, više će se baviti praćenjem toga. Takođe, naglasio sam predsedniku Vučiću da trojica kosovskih policajaca moraju biti oslobođena odmah i bezuslovno. Kosovu sam predočio navode o postupanju sa zatvorenicima i razloge za određivanje pritvora. Zaražio sa istragu i evaluaciju tih situacija i preduzimanje odgovarajućih mera. Specijalni predstavnik Miroslav Lajčak i ja bićemo u bliskom kontaktu sa obe strane u narednim danima”, rekao je Borelj – napomenivši da će u ponedeljak o ishodima sastanaka izvestili šefove diplomatija zemalja Evropske unije.
Sastanci visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem održani su u četvrtak popodne.
Njihov fokus bio je na pronalaženju načina za deeskalaciju tenzija i povratku na primenu sporazuma o normalizaciji.
Vučić: Ne vidim razlog za razgovor
„Ne vidim razlog za razgovor sa čovekom koji svakog dana vrši provokacije i želi da izazove sukob“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posle razgovora sa šefom evropske diplomatije Žosepom Boreljom i izaslanikom za dijalog Miroslavom Lajčakom.
„Razgovarali smo o situaciji na Kosovu i Metohiji. Saslušao sam sve što su Borelj i Lajčak predočili u nameri da se deeskalira situacija i da se kroz razgovore rešavaju problemi. Rekli su da će učiniti sve što mogu u tom procesu", poručio je Vučić.
Novinarima je rekao i da ne želi da komentariše konkretne stvari.
"Već o onome na šta imam pravo. Kontinuirano već treću godinu zaredom režim Aljbina Kurtija pokuša ili da protera, pohapsi ili uplaši Srbe, i skloni ih sa njihovog ognjišta. Dijalog je blagorodan i lekovit, ali trenutno ne vidim razlog za razgovor sa Kurtijem", rekao je između ostalog Vučić.
Kurti spreman da raspiše izbore
Kosovski premijer Kurti poručio je da je spreman da raspiše vanredne lokalne izbore na Kosovu ali, kako je ukazao, u skladu sa državnim pravnim okvirima.
“Jasno je da postoji potreba za prevremenim izborima u četiri opštine na severu, uz proces kojem prethodi vladavina prava, otvorena i poštena kampanja i slobodni i demokratski izbori. Bilateralni susreti ne znače da je situacija bezbedna i da je mir stabilan, ali optimizam posrednika ukazuje da bi dani koji dolaze mogli biti bolji od onih koje ostavljamo iza sebe", poručio je kosovski premijer nakon razgovora u Briselu.
On je insistirao da je bio spreman da se sastane sa predsednikom Srbije ali je kako navodi, druga strana to odbila.
"Došao sam da se sastanem sa srpskom stranom da razgovaramo o koracima napred, ali pošto je ovo proces koji uključuje dve strane, to nije bilo moguće", iskavaši da je spreman u razgovorima dok ne bude postignuto rešenje.
Borelj uoči sastanka: Situacija napeta
Visoki predstavnik EU prethodno je na Tviteru objavio da situacija na severu Kosova ostaje veoma napeta, uz informaciju da se sastao sa Kurtijem.
"Pokušavamo da nađemo rešenje za momentalnu deeskalaciju i put napred", napisao je Borelj.
Pre toga objavio je i da je razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
"Potrebne su konstruktivne ideje i spremnost na kompromis za rešavanje tekuće krize na severu Kosova. Od strana se očekuje da smire tenzije i ispune svoje obaveze bez preduslova", napisao je Borelj uoči susreta sa predsednikom Srbije.
Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak ujutru za RTS da će ipak otputovati u Brisel na sastanak sa visokim predstavnikom EU, ali je bio izričit da neće da razgovara sa kosovskim premijerom.
Vučić je u obraćanju građanima u nedelju ocenio da je razgovor sa Kurtijem "besmislen" kazao da će javnost o odlasku u Brisel obavestiti 24 sata ranije, dok je u utorak rekao da "neće da ide u Brisel i razgovara sa kosovskim premijerom dok ne oslobodi uhapšene Srbe na severu Kosova" - što se do danas nije desilo.
Tenzije između Beograda i Prištine dodatno su pojačane nakon hapšenja nekoliko Srba na severu Kosova, kao i trojice kosvoskih policajaca - za koje postoje oprečne tvrdnje gde su i zbog čega uhapšeni.
"Razgovor sa njim (Kurtijem) nema nikakvog smisla, on nama drži pridike o filozofiji, malo o Demaćiju, malo o Marksu i to je sve. Sve ostalo se tiče progona Srba i predavanja o unutrašnjo-političkim stvarima u centralnoj Srbiji", naveo je Vučić za RTS i dodao da "ne razume smisao odlaska u Brisel, ali da tamo danas ide samo da ne kažu zašto nije došao".
Predsednik Srbije traži da se oslobode svi uhapšeni Srbi koje kosovski organi terete za napad na policiju, novinare, vojnike KFOR-a, a poslednji je uhapšen Srbin iz mesta Kišnica kod Gračanice, južno od Ibra, koji se tereti za ratne zločine.
Visoki predstavnik EU Žozep Borelj napisao je na Tviteru da je pozvao lidere Srbije i Kosova na "hitan sastanak" i da su hitno potrebni deeskalacija i novi lokalni izbori na severu Kosova.
Iz EU su nedavno poručili da od obe strane očekuju "razumniji pristup" i "bezuslovni odlazak u Brisel", kao i da će se aktuelna situacija odraziti na evropski put Srbije i Kosova.
Kosovski premijer Aljbin Kurti je u sredu na Tviteru potvrdio da će prisustvovati sastanku u Briselu i da će insistirati na "hitnom i bezuslovnom" oslobađanju trojice kosovskih policajaca, deeskalaciji situacije i povratku dijalogu o normalizaciji.
Aktuelna kriza na severu Kosova počela je nakon lokalnih izbora u srpskim opštinama, koji su raspisani nakon što su Srbi u novembru 2022. napustili kosovske institucije. Lokalne izbore u aprilu Srbi su bojkotovali, pa je izlaznost bila oko 3,5 odsto i izabrani su gradonačelnici iz partija DPK i Samoopredeljenje.
Uprkos savetima međunarodne zajednice da gradonačenici obavljaju posao sa alternativnih lokacija, kosovske vlasti odlučile su da im obezbede pristup opštinskim zgradama u Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu uz asistenciju kosovske policije - što je izazvalo proteste Srba. Sukobi su eskalirali 29. maja u Zvečanu kada su se Srbi sukobili sa vojnicima KFOR-a i kada su povređene desetine demonstranata i vojnika.
Od tada su usledila hapšenja sa obe strane, kao i blokade ulaska kamiona sa robom iz Srbije na Kosovo, što je u sredu ukinuto kao mera.
SAD i EU pozivaju na deeskalaciju, održavanje novih lokalnih izbora na severu Kosova uz učešće Srba i povratak dijalogu o normalizaciji.
Zamenik pomoćnika državnog sekretar SAD Gabrijel Eskobar je u intervjuu za albanski servis Glasa Amerike kazao da Amerika ne pritiska Kosovo jače od Srbije, te da je u protekla tri meseca podržavala stvari koje idu u korist Prištine, a ne Beograda.
Sa druge strane, kaže američki diplomata, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ispunio je sve što je od njega traženo u proteklim nedeljama.
"Takođe smo od Srbije zatražili da ukloni trupe sa granice, jednostrano i bezuslovno, i da podstakne Srbe da se vrate, bez postavljanja uslova. I on je pristao na oba", kazao je Eskobar.
„Kriza se rešava u Briselu, a ne u Beogradu ili Prištini"
Odlazak predsednika Srbije u Brisel, bez obzira na kontradiktorne izjave o tome, je dobar potez jer je uvek biti bolje „za stolom, nego na stolu“ - iako dijalog u ovom trenutku ne postoji, kaže za Glas Amerike Stefan Vladisavljev, programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo i ekspert za problem Kosova.
„Sudbina krize i trenutnih odnosa se neće rešiti ni u Beogradu, ni u Prištini, već u razgovoru sa međunarodnim posrednicima".
Prema njegovim rečima, za deeskalaciju je potrebno nekoliko sinhronizovanih koraka sa obe strane, ali i politička volja da se trenutna situacija reši.
Prvi korak - puštanje trojice kosovskih policajaca iz pritvora u Srbiji.
"Ali maltene paralelno, ako ne i istovremeno, napuštanje albanskih predstavnika institucija na severu Kosova. Ono što nas posle očekuje je verovatno novo raspisivanje izbora, i da bi se vratili uopšte u poziciju u kojoj je bilo kakav razgovor moguć, jeste da predstavnici Srpske liste moraju izaći na izbore, ući u institucije, u ono što je bio okvir za pregovore i dogovore. Da se faktički vratimo na ono što je funkcionisalo – ne najsjajnije, ali je funkcionisalo. To sve deluje kao vrlo optimistično razmišljanje i malo moguće u ovom trenutku, ali druga opcija za deeskalaciju sukoba ne postoji“, kaže Vladisavljev.
Uprkos evropskom predlogu i Ohridskom aneksu za rešavanje pitanja Kosova, koji su prihvatile obe strane, tenzije na terenu su se pogoršavale. Istovremeno, glavna tačka spoticanja pre aktuelne krize - Zajednica srpskih opština - nije odmakla dalje od insistiranja Beograda da se uspostavi i odbijanja Prištine da to učini uprkos pozivima sa Zapada.
"Nepostojanje ZSO je dovelo da se nađemo u ovakvoj situaciji u ovom trenutku, jer je ostavila nerešeno pitanje administriranja na severu Kosova. Srbi sa severa ne priznaju vlasti u Prištini, i tu je tačka, ali su bili spremni da kroz posredovanje i praćenje naloga Beograda, učestvuju u prenošenju legitimiteta upravljanja na Prištinu. Sa ovom eskalacijom sukoba nema govora da će prihvatanje prištinskih nadležnosti na severu Kosova biti moguće. Čini se da će ZSO ovde ostati jedini mogući način za rešavanje, srednjoročno, nekih sukoba", zaključuje Vladisavljev.
