"Podsekretar Hoze Fernandez i predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarali su telefonom o brojnim bilateralnim temama, ali mi generalno ne komentarišemo detalje privatnih razgovora", rečeno je za Glas Amerike u Stejt departmentu na upit o navodima predsednika Srbije Aleksandra Vučića o razgovoru sa američkim podsekretarom za energetiku, ekonomski rast i životnu sredinu.
Naime, Vučić je u četvrtak na Instagramu objavio da je imao "otvoren, iskren i težak razgovor sa Fernandezom", te da "nema lepe vesti za građane Srbije".
"Razgovarali o važnim pitanjima bilateralne saradnje Srbije i SAD, naročito u oblasti energetike. Posebna tema su bile sankcije, a potpune detalje, moći ću da otkrijem u roku od nekoliko dana. Svakako, nemam previše lepih vesti za građane Srbije, ali Srbija će očuvati svoju stabilnost i energetsku bezbednost", naveo je Vučić.
Predsednik Srbije je u decembru prošle godine tvrdio da će 1. januara 2025. SAD uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) koja je u većinskom vlasništvu ruskih kompanija Gaspromnjeft i Gasprom (56,15 odsto).
To se nije desilo.
Vučić je takođe u decembru izjavio je da će morati da razgovara sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o eventualnim američkim sankcijama NIS-u i gasnom aranžamanu.
Predsednik Srbije je 1. januara u objavi na Instagramu naveo da će uslediti "razgovori sa Amerikancima oko NIS-a" narednih dana i da će se "boriti za stabilnost u snabdevanju naftom i naftnim derivatima".
Iz Vašingtona nikada nije stigla potvrda da će NIS-u biti uvedene sankcije zbog većinski ruskog vlasništva, ali su stigle dobro poznate poruke da SAD rade na sankcionisanju Rusije zbog rata koji vodi u Ukrajini.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil je sredinom decembra izjavio da bi promena vlasništva u NIS-u donela "više mira i prosperiteta i Srbiji i regionu".
Predsednik Srbije je, kada je prvi put objavio da će NIS navodno biti sankcionisan, rekao da je "važno pitanje i da li će moći da se reši smanjenjem procenta ruskog vlasništva u NIS-u".
Naftna industrija Srbije prodata je 2008. godine ruskoj državnoj kompaniji kompaniji Gaspromnjeft za 400 miliona evra.
Zbog invazije Rusije na Ukrajinu, Gaspromnjeft je pod sankcijama zapadnih država, ali sankcije nisu obuhvatile podružnicu Gasprom. Zato je Gasprom od Gaspromnjefta 2022. godine kupio 6,15 odsto akcija NIS-a, pa zajedno imaju 56,15 odsto.
