Do 2030. godine svet neće biti u mogućnosti da obezbedi sigurne izvore pijaće vode za celokupnu populaciju koja ga naseljava, podaci su koje u svom najnovijem izveštaju navode Ujedinjene nacije. U istom dokumentu, još sumornije predviđanje ukazuje, da će do 2050. polovini svetske populacije biti nedostupna čista pijaća voda.
Uprkos tome što vode ima i više nego dovoljno u okeanima, problem predstavlja uklanjane soli, da bi postala pijaća. Međutim, novi postupci desalinizacije, u čije istraživanje je američka država uložila 1,7 miliona dolara, mogli bi biti od pomoći.
Univerzitet Rajs, u gradu Hjustonu u američkoj državi Teksas, razvija projekat nanotehnologije vode kao jedan od vidova desalinizacije.
Ćilin Li, jedna od članica tima koja se time bavi, kaže da su pronašli način kako da lako i jeftino slanu vodu prerade u pijaću.
“Pokušavamo da obezbedimo vodu bilo gde u svetu gde je potrebna i svaki izvor dovodimo do upotrebljivog stanja za korišćenje”, kaže Li.
Desalinizacija je proces koji se može sprovesti na dva načina: propuštanjem vode kroz membrane koje proseju so, ili pak destilacijom – upotrebom toplote voda ispari i kondenzuje se ostavljajući so i minerale iza sebe.
Naomi Halas, sa Univerziteta Rajs, objašnjava da je problem sa ova dva postupka u tome što koriste previše energije, skupi su i nisu čisti.
"Konvencionalni način korišćenja membrane za destilaciju vode – podrazumeva upotrebu vruće tekuće prljave vode sa jedne strane membrane i hladne čiste vode sa druge. Temperaturna razlika pokreće proces, a problem je u tome što je potrebno zagrejati velike količine vode. Celokupna količina vode koju želite pročistiti mora biti zagrejana i to podrazumeva ogroman trošak energije", kaže Halas.
Međutim, novi metod koji sugerišu naučnici sa Univerziteta Rajs koristi nanotehnološki sprej koji membrane za filtriranje pretvara u grejače. A izvor napajanja za sve to je – Sunce.
"Koristimo solarne foto toplotne procese koji mogu biti lokalizovani. Ugrađujemo ih u membranu koju direktno osvetljavamo. Na taj način ne moramo da grejemo celokupnu količinu vode - već samo onu koja je u direktnom kontaktu sa membranom, isparava, kondenzuje se i tako na drugoj strani dobijamo čistu vodu”, kaže Naomi Halas.
Ishod je savršeno čista, pitka voda jeftino proizvedena. Jedan kvadratni metar membrane može proizvesti šest litara pijaće vode na svakih sat vremena.
