BEOGRAD - Posle dva masovna ubistva u Srbiji u prvoj nedelji maja, u kojima je ubijeno 18 osoba, građani, vlast i opozicija reagovali su na različite načine. Desetine hiljada građana građana i deo opozicije izašli su na ulice tražeći da se prekine sa promocijom nasilja u javnosti – za šta krive vlast i provladine medije. Osim sankcija za te medije i smene saveta REM-a, traže se i ostavke ministara prosvete i policije i smena šefa BIA-e.
Vlast je, sa druge strane, na masovna ubistva reagovala paketom represivnih mera čiji je cilj smanjenje broja oružja u nelegalnom posedu i strože kontrole vlasnika legalnog oružja. Međutim, reagovala je i na proteste građana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je za 26. maj „najveći skup u istoriji Srbije“, što je u delu javnosti protumačeno kao kontramiting.
Predsednik Srbije i premijerka Ana Brnabić su se na društvenim mrežama šalili u vezi sa protestima protiv nasilja i blokadom Gazele, na šta su mnogi građani reagovali pitanjem „šta im je smešno posle dva masovna ubistva“. Vučić je kasnije objasnio da se nisu podsmevali građanima, već aludirali na montiranu fotografiju sa protesta koju je objavio lider SSP Dragan Đilas, i potom se izvinio.
Paralelno, provladini tabloidi i televizije sa nacionalnom frekvencijom plasiraju svoj narativ o tome kako su demonstranti koji šetaju protiv nasilja zapravo nasilnici jer maltretiraju druge protestnim blokadama. Takođe se umanjuje broj prisutnih na protestima.
Predsednik Srbije je lidere opozicije nazvao „hijenama i lešinarima jer politizuju tragediju“. Predstavnicima vlasti, je sa druge strane, zamereno to što nisu javno odali poštu žrtvama dva masakra, što je premijerka obrazložila time da „neće da politizuju tragediju“.
Da li su ovakve reakcije državnog vrha, koje deo javnosti smatra kontroverznim, plod političke strategije ili stihijskog delovanja u do sada neviđenoj tragediji?
„Ovo nije prvi put da se pokazuju kao neko ko pojma nema i taj krizni PR radi jako loše“, kaže za Glas Amerike stručnjak za medije i komunikacije Igor Avžner i dodaje da se aktuelna vlast ne snalazi u situacijama koje ne može u potpunosti da kontroliše.
„Sve što je planirano unapred, što je strategija i taktika komuniciranja, koju uredno mogu da sprovode jer imaju kompletnu kontrolu nad medijima - to je potpuno pod kontrolom, oni šalju usmerene poruke, šalju svojoj ciljnoj grupi i to je okej. Čim se dešava bilo kakva krizna situacija, oni su u pogrešci. Sve ono što nije inscenirano, apsolutno je van kontrole. To vam je kao u muzici. Ako imate jako dobrog profesionalca, koji jako dobro svira, on će jako dobro improvizovati. Kada imate ljude koji nabiflaju nešto, bilo šta drugo što treba da odsvira, on će jako teško improvizovati“.
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević reagovanje vlasti u ovoj situaciji ocenjuje kao već viđeno – mešavinu represije, omalovažavanja i popuštanja tamo gde se proceni da je potrebno.
„Ne mislim da unapred imaju jasan plan šta tačno rade, ali je to manje-više uvek reakcija. Prosto, to je jedan niz mera i po tome se to ne razlikuje od onoga što inače rade. Ako gledamo bilo koju njihovu politiku, ona je vrlo široka, sveobuhvatna, vrlo često kontradiktorna i onda su takvi i prema protestima. Samo kada se dešava to u lajvu, onda je očigledno koliko je to konfuzno i kontradiktorno, ali takvi su oni i tako vladaju“.
Kao i obično, kaže profesor FPN, i u ovoj situaciji se vlast kroz nacionalne medije koje kontroliše obraća svom biračkom telu, a ne i publici drugih medija i tako održava polarizaciju. Međutim, problem je što tragedije poput nedavnih masovnih ubistava, pogađaju celo društvo, a ne jednu grupu birača.
„Ovo nije Jovanjica ili Savamala koja je kompleksna i tiče se važnih principa, ali ne dobacuje do celog društva. Ovo su prosto ubijena deca i svi samo o tome pričaju danima i onda ne možeš da držiš priču unutar kontrolisanog i medija koji samo tebe interesuju, to se preliva i onda se sa bokova kruni biračko telo i ulaze druge ideje, kontra njihovoj interpretaciji. Nisu navikli da ih neko propituje, nisu navikli da naspram sebe imaju ljude koji imaju legitimitet, kojima treba ukazati poštovanje zbog tragedije koja im se desila. To je sve ovde novo i onda oni deluju nezgrapno i bahato i više nego što ih inače vidimo takve“.
Šta misle glasači SNS o ovakvom reagovanju vlasti i kakav je rejting najveće stranke posle ovih tragedija, nije poznato, jer nema objavljenih istraživanja javnog mnjenja.
Poslednje istraživanje agencije Faktor plus iz aprila pokazalo je da je SNS i dalje dominantna u odnosu na ostale partije. Ali, analitičari su skrenuli pažnju da najava Vučića da će formirati Narodni pokret za državu može da bude znak da SNS ne stoji tako dobro i da je potrebno da se rebrendira - odnosno privuče i glasače rastuće desnice. Posle dve velike tragedije i protesta protiv nasilja, kaže Avžner, naprednjaci su u riziku da izgube još jednu grupu glasača.
„I oni umereni, koji podržavaju politiku SNS koja se ogleda kroz delovanje Vučića, i oni su posle ovih poslednjih dešavanja uzdrmani. Na osnovu ovakvih faulova koje su napravili u komunikaciji, posle potpuno nehumanog tvitovanja od strane Ane Brnabić, oni će ponovo morati da tu kolateralnu štetu da saniraju“.
Predsednik Srbije najavio je da će na skupu 26. maja saopštiti i neke "važne odluke".
U igru je ponovo ubacio i vanredne parlamentarne izbore, moguće već na jesen. Sagovornici Glasa Amerike saglasni su da je priča o izborima moguća kupovina vremena u vezi sa rešavanjem pitanja Kosova i spoljnim pritiscima na Beograd.
Ali, pitanje je da li će se izbori politički isplatiti SNS-u na unutrašnjem planu, ako se nastavi aktuelni talas protesta i ne ispune zahtevi da se prekine sa promocijom nasilja u javnom prostoru.
