“Neka organi rade svoj posao i neka sve bude u skladu sa zakonom”, stav je predsednika Skupštine Srbije Vladimira Orlića povodom jednog od pitanja koje pune 23 godine opterećuje odnose Sjedinjenih Država i Srbije – ubistva američkih državljana albanskog porekla 1999. godine.
Slučaj ubijene braće Bitići
Agron, Mehmet i Ili Bitići, bili su američki državljani koji su se borili na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u sastavu „Atlantske brigade“ tokom rata na Kosovu. Uhapšeni su po završetku NATO intervencije u nekadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) 1999. na granici sa Kosovom zbog ilegalnog prelaska u Srbiju.
Nakon odsluženja kazne su bili pušteni iz zatvora, a potom ubijeni. Njihova tela su otkrivena u julu 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, u istočnoj Srbiji na području baze koju je kontrolisala jedinica pod komandom Gorana Radosavljevića Gurija, tadašnjeg komandanta Žandarmerije, danas funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke – poput predsednika Skupštine Srbije Vladimira Orlića.
Sjedinjene Države su Radosavljeviću 2018. uvele sankcije zbog, kako je tada navedeno, grubog kršenja ljudskih prava.
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je jula 2022. godine Rezoluciju o ubistvu braće Bitići. U tekstu se izražava stav da pojedinci odgovorni za ubistva američkih državljana u Srbiji, Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija u julu 1999, treba da budu izvedeni pred lice pravde i da SAD treba da posvete dovoljno resursa kako bi u potpunosti pomogle i nadgledale napore Srbije da istraži i krivično goni odgovorne.
“Ne treba niko da očekuje da će neko da bude nevin zbog toga što je možda negde politički svrstan, kao što ne sme da bude i automatski kriv. Zločini ne smeju da budu relativizovani nikako. Zločin je zločin prema kome god da se dogodi i ko god da ga počini. Tužilaštvo i sud treba tu da kažu šta misle i da svakako urade svoj posao. Razumem i zašto pitate političara za teme kao što su odnosi prema zločinima. Neretko se dešavalo da političari šalju poruke da neće da pokažu odgovornost prema zločinima”, ukazao je Orlić u drugom delu intervjua Glasu Amerike – iznevši tvrdnje da se to dešavalo i na Kosovu kada su među žrtvama bili pripadnici srpske nacionalnosti.
Glas Amerike: Pomenuli ste da je zločin – zločin. Da li smatrate da je ubistvo braće Bitići zločin? I da li taj slučaj treba da dobije svoj epilog?
Orlić: Kažem vam, odgovor na to pitanje treba da daju pravosudni organi. Ako oni kažu “da” – to je nesporno i onda tu više nema niko ništa da komentariše. Ako oni kažu drugačije – biće onako kako oni kažu.
Glas Amerike: Kako tumačite to što 23 godine pravosudni organi ne mogu da daju odgovor na to pitanje?
Orlić: Prema onome što znam – Tužilaštvo za ratne zločine se tim pitanjem bavi. I koliko oni mogu, ili ne mogu da izvedu, odgovarajuće dokaze – pretpostavljam diktira i njihov posao.
Glas Amerike: Još jedna stvar koja mislim da i dalje opterećuje odnose dve zemlje je paljenje diplomatskog predstavništva, odnosno ambasade SAD u Beogradu 2008. tokom protesta “Kosovo je Srbija”. Sudski postupak u tom slučaju takođe nikuda ne odmiče. Da li se na taj način ponaša odgovoran partner, koji nastoji da gradi najbolje moguće odnose sa jednom od najmoćnijih država sveta?
Orlić: Kao političar mogu da vam kažem – neka se sve uradi po zakonu. I sudska presuda će biti ono što će svako moći da kaže da se smatra ispravnim ishodom. Sud se i bavi tim pitanjem u skladu sa zakonskim procedurama – tako da ne vidim šta bi političari trebalo da komentarišu u postupku koji je u toku.
Glas Amerike: Da li vam je kao političaru i građaninu Srbije prihvatljivo da ovaj sudski postupak toliko dugo traje, kao i onaj prethodni?
Orlić: Niko vam, kao građanin ili političar neće reći da postupci treba dugo da traju. Uvek ćemo svi biti za to da pravosuđe maksimalno efikasno obavlja svoj posao. Zašto nekada to traje jako dugo – različiti su tu faktori i problemi. Na neke smo pokušali da nađemo odgovarajući odgovor, odnosno, da stvari promenimo na pravi način.
Glas Amerike: Smatrate li da ova dva slučaja nepotrebno opterećuju odnose Sjedinjenih Država i Srbije svih ovih godina koliko su aktuelni?
Orlić: Naravno da bi sve ono što doprinosi da naši odnosi budu bolji uvek bilo isključivo dobrodošlo. Ne samo dva slučaja o kojima govorite – sve ono što opterećuje odnose, ukoliko bismo mogli da prevaziđemo, to bi bilo važno. Jer, naša orijentacija jeste da razmišljamo o budućnosti i da zajednički napravimo neke dobre i važne stvari.
Glas Amerike: Brojne ugledne međunarodne, ali i domaći posmatrači i organizacije, upozoravaju da se u Srbiji, iz godine u godinu, beleži nazadovanje u oblasti demokratije, ljudskih, građanskih i medijskih sloboda i prava – novinari se učestalo nalaze na meti napada, pretnji i klevetničkih kampanja. Ove godine, Evroprajd i šetnju tokom te manifestacije obeležile su tenzije nalik onima od pre deset godina kada su takvi događaji zabranjivani. Da li se može popraviti ta slika koja iz Srbije odlazi u svet?
Orlić: Zapravo, moram da vam kažem da Srbija – ako pogledate različite relevantne izveštaje i rezultate monitoringa merenja međunarodnih organizacija nije država koja odstupa u pogledu tih kategorija koje ste naveli od referentnih država Evrope – članica Evropske unije. Dakle, neretko smo ocenjeni na vrlo sličan, ili identičan način kao različite države članice EU. To možete da vidite – ukoliko pogledate bilo kojih od takozvanih indeksa slobode, demokratije.
Glas Amerike: Što kažete takozvani?
Orlić: Tako ih nazivam, jer imaju različita imena – indeksi o slobodi. Postoje različite organizacije.
Glas Amerike: Činilo mi se da ih posmatratre sa nekim neodobravanjem. Tačno, o tome sam vas i pitao. Postoji Fridom haus, Amnesti internešnel...
Orlić: I onda kad pogledate sve to – za svaki od njih ćete pronaći i primere da je država Srbija bolje rangirana nego neke od država članica Evropske unije.
Glas Amerike: Nisam u to siguran, čitao sam vrlo pomno te izveštaje – često i izveštavao o tome. Ali osim upozoravanja da Srbija klizi na dole…
Orlić: Pomoći ću vam da se zajedno podsetimo nekih od njih: primera radi izveštaji koji se tiču indeksa sloboda koji godinama rade Frejzer institut, Kejto institut, Liberales, Fridrih Nojman fondacija – godinama govore o tome da Srbija u poslednje vreme i godinama napreduje po ocenama kada je reč o ličnim i ekonomskim slobodama – u odnosu na period od pre deset godina. Što je, rekao bih pokazatelj da neke dobre stvari radimo u tom pogledu. Ne znam da li ste primetili poslednji, ovogodišnji izveštaj, Reportera bez granica. Srbija je za 14 pozicija unapredila svoje rangiranje za samo godinu dana.
Glas Amerike: Ali je i dalje kotirana katastrofalno – što i oni sami kažu…
Orlić: Jednako kotirana kao i više država članica Evropske unije, podsetiću vas.
Glas Amerike: Pričamo ovde o Srbiji – ne o Evropskoj uniji.
Orlić: Naravno, ali uvek morate da se poredite sa nekim. Kada se poredite sa sobom u prethodnom periodu – kažete: dobro je što smo napredovali. Poredite se sa drugima i kažete da nije loše to što je Srbija bolja od referentnih članica Evropske unije. Prema podacima londonskog Ekonomista jedna mala Srbija je u istoj kategoriji kao i Sjedinjene Američke Države. Dakle, mi smo u istoj kategoriji zemalja.
Glas Amerike: Hajde da pomenemo primer Milana Jovanovića.
Orlić: Šta u vezi sa tim primerom?
Glas Amerike: Kakva je to slika… Čoveku je zapaljena kuća, jer je izveštavao o nepočinstvima lokalnog funkcionera Srpske napredne stranke (SNS). Nije važno koja je stranka u pitanju – može biti bilo koja druga. Splet okolnosti je bio takav da je bio funkcioner SNS-a. Zapaljena mu je kuća, čovek sa suprugom jedva preživeo – ko zna kako je izašao iz te kuće. Suđenje vraćeno na početak, niko ni za šta ne odgovara. To može biti slika novinara koji u Srbiji žive i rade….
Orlić: Šta vam to govori? Činjenica da se tako nešto desilo i da su pravosudni organi uzeli da rade svoj posao. I da se postupak vodi. Dakle, da se tako nešto desi i da vam bilo ko kaže da nema problem sa tim što se desilo – to bi bilo zabrinjavajuće. Ali ste videli da se državni organi, ponovo pravosudni, time bave. I ni od koga niste čuli da je tu nešto dobro ili lepo – naprotiv. To svi osuđuju. Ako me pitate o odnosima prema novinarima u državi i tu postoje pokazatelji da smo i tu stvari uspeli da unapredimo. Postoji evidencija napada na novinare koju pravi Nezavisno udruženje novinara Srbije. Za njih znate da su, blago je reći, kritički nakolonjeni prema državi i prema vladi. Danas možete da vidite da je broj fizičkih napada na novinare u ovoj i prethodnoj godini manji u odnosu na broj fizičkih napada 2008. godine. To je važan pokazatelj da smo uspeli da stvari unapredimo.
Glas Amerike: Govorite mi da ste uspeli da unapredite stvari u državi u kojoj novinari, kada objave istraživanje koje je kritički orijentisano ili zaključuje da je bilo nepočinstava među pripadnicima vlasti ili biznisa – i faktički budu rastrgnuti od strane dela javnosti – koja spletom okolnosti jeste bliža vlasti nego što nije?
Orlić: Ko je bio rastrgnut – nisam razumeo.
Glas Amerike: Brojni novinari iz istraživačkih medija, poput KRIK-a, BIRN-a. Znate šta se dešavalo u Skupštini – bukvalno se pozivalo…
Orlić: Ne, šta se njima dogodilo?
Glas Amerike: Sad bih mogao da vam pokažem snimak vašeg stranačkog kolege Aleksandra Martinovića koji govori o novinarima KRIK-a i ljudima iz CRTA-e sa skupštinske govornice.
Orlić: Šta im je govorio? Da su lagali?
Glas Amerike: Da su strani plaćenici…
Orlić: Kad neko sebi da za pravo da iznosi neistine o političarima bilo kojim...
Glas Amerike: To je bilo kredibilno novinarsko istraživanjem, a ne neistine.
Orlić: Imaju pravo i na neistine. Imaju pravo da rade svoj posao na način na koji misle da je najbolje. To je njihovo pravo. Zašto uskraćujete bilo kome pravo sa druge strane da na to reaguje? Da kad se suoči sa neistinama…
Glas Amerike: Znači iz skupštinske klupe da vodi klevetničku kampanju i usmeri je prema novinarima?
Orlić: Zašto klevetničku kampanju?
Glas Amerike: To je upravo bilo to.
Orlić: Ne, ako neko ko je novinar krene u klevetničku kampanju prema bilo kome ko je političar, nema veze da li je na vlasti ili u opoziciji. I kažete, u redu njegovo je pravo. Ne slažemo se ni sa čim – ali njegovo je pravo ako misli da ispravno radi svoj posao. Mi ne mislimo. Zašto uskraćujete bilo kome pravo da kaže da to nije istina.
Glas Amerike: Kakav bi jezik za to trebalo da se koristi?
Orlić: Ko određuje šta je prihvatljiv jezik? Da li na taj način komentarišete i jezik koji koriste i ti novinari kada govore o ljudima.
Glas Amerike: Oni koriste jezik činjenica i istraživanja koja ne inkriminišu.
Orlić: Ne, oni na dnevnoj bazi imaju kampanju koja služi za političku diskreditaciju. Pogledajte naslovne stranice brojnih medija i izbrojte kojim se političarima bave.
Glas Amerike: Mislite na „Informer“, „Kurir“, „Objektiv“ – ili?
Orlić: Mislim na sve. Pogledajte kojim se političarima bave, koga napadaju bukvalno na dnevnoj bazi i na čiji račun izriču čak i najodvratnije uvrede. I onda utvrdite sami ko je u tom smislu i na taj način najnapadaniji u Srbiji. To je Aleksandar Vučić, na prvom mestu. O njemu i članovima njegove porodice imate svakodnevno na stotine strana i različitih tekstova. Treba li odgovor na to da bude – dobro udarajte, rastrgnite koliko hoćete, niko ništa ne sme da vam kaže sa svoje strane da je to što radite pogrešno.
Glas Amerike: Šta vlasti Srbije preduzimaju da bi se okolnosti, o kojima sam pokušao da vam kažem nešto i o čemu se nismo usaglasili, promenile? Da se Srbija poboljša u odnosu prema medijima, ljudskim pravima, demokratiji uopšte?
Orlić: Mi zaista radimo važne stvari u tom pogledu. To nije sporno i kada smo govorili o ovim rang listama. Nećete nikada čuti od nas da smatramo da je posao završen. I mi smo savršeno srećni što smo u indeksu Ekonomista u kategoriji demokratskih država sa Sjedinjenim Državama. Mi uvek hoćemo više…
Glas Amerike: U Sjedinjenim Državama takođe ti trendovi opadaju. Ne znam da li ste toga svesni?
Orlić: Svestan sam da mi napredujemo i to je za nas važno. I naravno, cilj nam je da zbog sebe i naših građana budemo najbolji mogući. Nadam se da vam je ovaj odgovor sada konačno prihvatljiv. Pogledajte samo nekoliko primera – dakle ono što smo uradili za nezavisnost pravosuđa kroz promene Ustava. Pogledajte ono što radimo o demokratskim i izbornim uslovima na osnovu čega imamo značajan pluralizam u parlamentu. Znate, kada smo cenzus sa pet odsto spustili na tri. Time smo neposredno omogućili da bar tri izborne opozicione liste danas budu u parlamentu, a ne bi bile po starim uspostavljenim pravilima.
Glas Amerike: Što deo javnosti tumači kao stvaranje satelitskih manjinskih partija koje će podržati Srpsku naprednu stranku u parlamentu…
Orlić: Ne znam da li bi se oni saglasili sa vama. Jer, ti koji su uspeli zahvaljujući našim merama da uđu u parlament svakog dana najstrašnije stvari govore o Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Drvlje i kamenje na nas bacaju. Mirne duše možemo da ocenimo da imamo više slobode i demokratije u zemlji - nego što smo imali ikada ranije. To ne znači da ne treba da nastavimo da radimo dalje. I sigurno ćemo se truditi da unapređujemo prilike u svim ovim oblastima.
Glas Amerike: Kakva bi mogla biti sudbina inicijative da se formira anketni odbor o rušenju u Hercegovačkoj ulici u Savamali, kao i komisija koja bi analizirala ugovor o “Beogradu na vodi"?
Orlić: Govorite o nekim predlozima koje su podnele opozicione grupe u parlamentu?
Rušenje u Savamali
Rušenje u beogradskoj četvrti Savamala i Hercegovačkoj ulici počinjeno je aprila 2016. godine u noći nakon održavanja parlamentarnihi lokalnih izbora.
Nepoznate maskirane osobe zaposele su to područje, privremeno bespravno lišili slobode nekoliko prolaznika – očevidaca i bagerima srušili više objekata na mestu gde je kasnije počela izgradnja “Beograda na vodi” – zajedničkog projekta od nacionalnog značaja Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Za rušenje u Hercegovačkoj je odgovarao šef dežurne službe beogradske policije Goran Stamenković koji je, zbog nereagovanja na pozive građana policiji da izađe na teren, bio uslovno osuđen na pet meseci zatvora.
U vreme rušenja, gradonačelnik Beograda je bio Siniša Mali, a aktuelni predsednik Aleksandar Vučić je reagujući na taj događaj poručio da je rušenje izveo, kako se izrazio, kompletan idiot – ukazujući tada na najviše gradske ograne.
Više od šest godina ostalo je nepoznato ko je naložio rušenje objekata u toj beogradskoj četvrti, ko su osumnjičeni maskirani počinioci i ko je naredio policiji da, uprkos pozivima, ne reaguje.
Glas Amerike: Jeste, da li biste to kao predsednik Skupštine podržali?
Orlić: Reći ću vam šta je suština tih predloga. Da se sa nečim izađe pred kamere i da ti ljudi koji su te predloge podneli da privuku nešto malo medijske pažnje u njima naklonjenim medijima. I to je sve.
Glas Amerike: Čekajte, samo momenat – anketni odbor o rušenju u Hercegovačkoj odnosi se na jedan događaj kada je u izbornoj noći faktički suspendovan ustavni poredak države. Gde se desilo jedno rušenje koje nije imalo pravni epilog – osim što je policijski dispečer osuđen. Dok ljudi koji su bili maskirani…
Orlić: Tu opet pričamo o elementarnim demokratskim pravima i odnosima. Ako ste u manjini i nešto zaista želite da plasirate na nivou Narodne skupštine – znate da zavisite od glasova većine. Šta radite i kako se ponašate? Valjda odete kod te većine i razgovarate o tome. Kažete da smatrate da je nešto važno za naše društvo i da ne može da prođe bez glasova većine. Niko od njih nije pokušao da razgovara sa parlamentarnom većinom. Što predstavlja jasan znak da nemaju suštinski interes da se bilo šta nađe na dnevnom redu.
Glas Amerike: Predsednik države je sam rekao da je gradski vrh za to odgovoran – nazivajući ih idiotima.
Orlić: Kakve to veze ima sa vašim pitanjem šta će biti sa inicijativom neke parlamentarne inicijative?
Glas Amerike: Četiri ili pet godina ta priča nema nikakav epilog. Ljudi žele kroz institucije…
Orlić: Malopre ste rekli da je epiloga bilo.
Glas Amerike: Maskirani ljudi koji su rušili bagerima nikada nisu odgovarali...
Orlić: Mislite da će ova opoziciona grupa koja...
Glas Amerike: Mislim da to država treba da uradi i delovalo je da je tada bila na dobrom putu kada je predsednik države rekao to što je rekao.
Orlić: Recite mi da li država, koja ima taj sud, koji je utvrdio krivicu o kojoj ste govorili - nešto pogrešila? Da li trebalo da ne vodi sudski postupak ili je ishod trebalo da bude drugačiji?
Glas Amerike: Nije pronašla počinitelje. Krivicu je svela na policijskog dispečera koji nije poslao policijsku patrolu.
Orlić: Šta očekujete u pravnoj državi da političar treba da uradi?
Glas Amerike: Očekujem od države da pohapsi maskirane ljude.
Orlić: Država vodi postupak i utvrđuje pred sudom neki ishod tog postupka. To znači da država funkcioniše – da država postoji.
Glas Amerike: A maskirani ljudi koji su rušili grad?
Orlić: Ako imate bilo kakvih saznanja u vezi sa tim, pomogli biste tužilaštvu i sudu, ali kao što vidite i bez vaše pomoći te institucije neki svoj posao rade. Ti postupci se vode i dolazi se do presuda. Moram da vas pitam šta očekujete kada je reč o vladavini prava…
Glas Amerike: Ono što i vi očekujete, kao i ostali građani Srbije – da budu uhapšeni ljudi odgovorni za nepočinstva.
Orlić: Svrha je da se političari ne mešaju u rad tužilaštva i suda , kao što se sada i ne mešaju. Pravosudni organi će raditi svoj posao. A na koji način, uvek ćete od nas čuti samo jedno očekivanje – u skladu sa zakonom. Ono što urade i utvrde – to posle treba svi da poštuju.
