Ne postoji nikakva mogućnost stvaranja nečeg što bi bila Republika Srpska na Kosovu, izjavio je za Glas Amerike predsednik Građanske inicijative “Srpska” Vladeta Kostić.
Glas Amerike: Da li formiranjem Zajednicr srpskih opština, postoji mogućnost stvaranja nekakve Republike Srpske na Kosovu?
Vladeta Kostić: "Na moju veliku žalost, pričam sada kao Srbin, nije moguće formirati Republiku Srpsku iz više razloga. Dakle, naše opštine teritorijalno nisu povezane, a pored toga ne postoji ni dobra volja međunarodne zajednice, ni bilo koga, za formiranje takvog jednog entiteta. Dakle, formiraće se zajednica srpskih opština i to onakava kakva koja jeste dogovorena u Briselu."
Glas Amerike: Šta je dogovoreno u Briselu, odnosno šta će predstavljati ta zajednica i koji joj je krajnji cilj?
Vladeta Kostić: "Zajednica srpskih opština treba da predstavljaja jednu instituciju Srba na Kosovu i Metohiji, koja će se baviti prevashodno ekonomskim opstankom, nas koji smo ostali da živimo i da sačuvamo ono što jeste najbitnije za naše nacionalne interese, a to je naša prosveta i naše zdravstvo. Dakle, upravo takva zajednica jeste dogovorena u samom Briselu, koja će imati ingerencije u zdravstvu, prosveti, ekonomskom i ruralnom razvoju i ono što je za nas još bitno jeste prostorno planiranje, gde bismo preko te oblasti uspeli da sprečimo dalju albanizaciju ovih naših srpskih opština, a to jeste bio jedan od najvećih problema."
Glas Amerike: Dobro, ali tu još uvek nije sve precizirano odnosno ne postoji pravilnik, odnosno statut te zajednice. Ko piše statut?
Vladeta Kostić: "Trenutno statut pišu svi. Dakle, statut se trenutno piše i u Beogradu, piše se u i Prištini. Mi smo imali mišljenje da taj statut trebamo da pišemo mi Srbi koji participiramo u tim većinski srpskim opštinama od kojih treba da nastane sama Zajednica srpskih opština, jer se taj statut, odnosno Zajednica srpskih opština tiče nas. Dakle, taj stut će biti onakav kako se budu dogovorili u Briselu, jer je zajednica srpskih opština i sav Briselski sporazum, u stvari jedna brava koja se otvara sa tri ključa, jedan je u prištini, jedan je u Beogradu i taj treći najvažniji nalazi se u Briselu."
Glas Amerike: Jel to znači da će Brisel odlučiti čiji će statut biti na snazi?
Vladeta Kostić: "Po mom mišljenju, ja mislim da će se u Briselu naći neko obostrano prihvatljivo rešenje. Dakle, taj statut, koji će biti prihvatljiv i za Prištinu i za Beograd na osnovu kog će biti formirana Zajednica srpskih opština."
Glas Amerike: Postojanje zajednice srpskih opština na Kosovu, Beograd mora da uredi ustavnim dokumentom, govori se o donošenju ustavnog zakona, koji će regulisati to pitanje. Da li Beograd, na taj način, odustaje od one čuvene preambule u svom ustavu, gde piše da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije?
Vladeta Kostić: "U Briselskom sporazumu, tačka dva, stoji da Zajednica srpskih opština mora biti prepoznata u ustavnom zakonu i važećim zakonima. Na ustavni zakon, misli se na zakon Republike Srbije, a ti važeći zakoni jesu zakoni Kosova. Dakle, donošenjem takvih zakona u stvari Zajednica srpskih opština biće institucija, koja je priznata u Prištini, tačnije po kosovskom sistemu i u Beogradu u srpskom sistemu, ali će je priznati i međunarodna zajednica. Postoji kategorija ustavnih zakona što se tiče ustavnog uređenja Republike Srbije i mislim da preambula niti će se menjati, niti ima potrebe da se menja, na kraju krajeva naše jeste pravo da mi uvek smatramo da je Kosovo deo Republike Srbije, ali ustavnim zakonom se menja onaj deo zakona, pretpostavljam o lokalnoj samoupravi, gde će se reći da u pokrajini Kosovo i Metohija postoji i Zajednica srpskih opština. To je jednostavno potrebno da bi Vlada Republike Srbije mogla da dobije zakonski okvir, zakonska ovlašćenja da bi legalno mogla da finansira prosvetu, zdravstvo i sve ono što je predviđeno Briselskim sporazumom."
Glas Amerike: Kandidati za gradonačelnika Građanske inicijative “ Srpska” pobedili su u devet od deset većinski srpskih opština, ovde na Kosovu. Aljbin Kurti kaže, da su oni četnici. Šta vi kažete na to?
Vladeta Kostić: "Ja kažem, da su kandidati Građanske inicijative “ Srpska” izabrani zahvaljujući glasovima ljudi i taj broj glasova uopšte nije mali. Ako Aljbin Kurti smatra da su naši kandidati četnici, onda Kosovo ima ozbiljan problem, to znači da su i ljudi koji su glasali te kandidate četnici, ako idemo tom logikom onda Kosovo ima ozbiljan problem. Ja mislim, da te i takve izjave nisu u interesu samih Albanaca, niti nas samih Srba. Ako to znači poziv na neki linč, onda ja moram da izrazim veliku zabrinutost, zato što međunarodna zajednica nije reagovala na ovakvu jednu izjavu, a trebala je da reaguje, takože hoću da izrrazim zabrinutost da I zvanične institucije Kosova niu reagovale. Da sam ja slučajno izgovorio za pripadnike bilo koje druge albanske partije, da je pobedio neki balistički lobi ili kako god, imao bih verovatno velike posledice i od strane samih institucija Kosova, ali bih imao posledica I od strane mežunarodne zajednice. I evo, pozivam međunarodnu zajednicu da ovakve izjave osudi, da nam se u budućnosti ne bi ponavljale."
Glas Amerike: Da li formiranjem Zajednicr srpskih opština, postoji mogućnost stvaranja nekakve Republike Srpske na Kosovu?
Vladeta Kostić: "Na moju veliku žalost, pričam sada kao Srbin, nije moguće formirati Republiku Srpsku iz više razloga. Dakle, naše opštine teritorijalno nisu povezane, a pored toga ne postoji ni dobra volja međunarodne zajednice, ni bilo koga, za formiranje takvog jednog entiteta. Dakle, formiraće se zajednica srpskih opština i to onakava kakva koja jeste dogovorena u Briselu."
Glas Amerike: Šta je dogovoreno u Briselu, odnosno šta će predstavljati ta zajednica i koji joj je krajnji cilj?
Vladeta Kostić: "Zajednica srpskih opština treba da predstavljaja jednu instituciju Srba na Kosovu i Metohiji, koja će se baviti prevashodno ekonomskim opstankom, nas koji smo ostali da živimo i da sačuvamo ono što jeste najbitnije za naše nacionalne interese, a to je naša prosveta i naše zdravstvo. Dakle, upravo takva zajednica jeste dogovorena u samom Briselu, koja će imati ingerencije u zdravstvu, prosveti, ekonomskom i ruralnom razvoju i ono što je za nas još bitno jeste prostorno planiranje, gde bismo preko te oblasti uspeli da sprečimo dalju albanizaciju ovih naših srpskih opština, a to jeste bio jedan od najvećih problema."
Glas Amerike: Dobro, ali tu još uvek nije sve precizirano odnosno ne postoji pravilnik, odnosno statut te zajednice. Ko piše statut?
Vladeta Kostić: "Trenutno statut pišu svi. Dakle, statut se trenutno piše i u Beogradu, piše se u i Prištini. Mi smo imali mišljenje da taj statut trebamo da pišemo mi Srbi koji participiramo u tim većinski srpskim opštinama od kojih treba da nastane sama Zajednica srpskih opština, jer se taj statut, odnosno Zajednica srpskih opština tiče nas. Dakle, taj stut će biti onakav kako se budu dogovorili u Briselu, jer je zajednica srpskih opština i sav Briselski sporazum, u stvari jedna brava koja se otvara sa tri ključa, jedan je u prištini, jedan je u Beogradu i taj treći najvažniji nalazi se u Briselu."
Glas Amerike: Jel to znači da će Brisel odlučiti čiji će statut biti na snazi?
Vladeta Kostić: "Po mom mišljenju, ja mislim da će se u Briselu naći neko obostrano prihvatljivo rešenje. Dakle, taj statut, koji će biti prihvatljiv i za Prištinu i za Beograd na osnovu kog će biti formirana Zajednica srpskih opština."
Glas Amerike: Postojanje zajednice srpskih opština na Kosovu, Beograd mora da uredi ustavnim dokumentom, govori se o donošenju ustavnog zakona, koji će regulisati to pitanje. Da li Beograd, na taj način, odustaje od one čuvene preambule u svom ustavu, gde piše da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije?
Vladeta Kostić: "U Briselskom sporazumu, tačka dva, stoji da Zajednica srpskih opština mora biti prepoznata u ustavnom zakonu i važećim zakonima. Na ustavni zakon, misli se na zakon Republike Srbije, a ti važeći zakoni jesu zakoni Kosova. Dakle, donošenjem takvih zakona u stvari Zajednica srpskih opština biće institucija, koja je priznata u Prištini, tačnije po kosovskom sistemu i u Beogradu u srpskom sistemu, ali će je priznati i međunarodna zajednica. Postoji kategorija ustavnih zakona što se tiče ustavnog uređenja Republike Srbije i mislim da preambula niti će se menjati, niti ima potrebe da se menja, na kraju krajeva naše jeste pravo da mi uvek smatramo da je Kosovo deo Republike Srbije, ali ustavnim zakonom se menja onaj deo zakona, pretpostavljam o lokalnoj samoupravi, gde će se reći da u pokrajini Kosovo i Metohija postoji i Zajednica srpskih opština. To je jednostavno potrebno da bi Vlada Republike Srbije mogla da dobije zakonski okvir, zakonska ovlašćenja da bi legalno mogla da finansira prosvetu, zdravstvo i sve ono što je predviđeno Briselskim sporazumom."
Glas Amerike: Kandidati za gradonačelnika Građanske inicijative “ Srpska” pobedili su u devet od deset većinski srpskih opština, ovde na Kosovu. Aljbin Kurti kaže, da su oni četnici. Šta vi kažete na to?
Vladeta Kostić: "Ja kažem, da su kandidati Građanske inicijative “ Srpska” izabrani zahvaljujući glasovima ljudi i taj broj glasova uopšte nije mali. Ako Aljbin Kurti smatra da su naši kandidati četnici, onda Kosovo ima ozbiljan problem, to znači da su i ljudi koji su glasali te kandidate četnici, ako idemo tom logikom onda Kosovo ima ozbiljan problem. Ja mislim, da te i takve izjave nisu u interesu samih Albanaca, niti nas samih Srba. Ako to znači poziv na neki linč, onda ja moram da izrazim veliku zabrinutost, zato što međunarodna zajednica nije reagovala na ovakvu jednu izjavu, a trebala je da reaguje, takože hoću da izrrazim zabrinutost da I zvanične institucije Kosova niu reagovale. Da sam ja slučajno izgovorio za pripadnike bilo koje druge albanske partije, da je pobedio neki balistički lobi ili kako god, imao bih verovatno velike posledice i od strane samih institucija Kosova, ali bih imao posledica I od strane mežunarodne zajednice. I evo, pozivam međunarodnu zajednicu da ovakve izjave osudi, da nam se u budućnosti ne bi ponavljale."