Reklame je u današnje vreme praktično nemoguće izbeći. One ispunjavaju naše svakodnevne živote, nalaze se na mobilnim uređajima, a sada su čak i u virtuelnom svetu!
Ako nikada niste imali priliku da se penjete na Dolomite u Italiji ili da gledate Lejkerse iz prvog reda, sada možete – doduše virtuelno.
Broj aplikacija za virtuelnu realnost ubrzano raste, kompleti naočara i slušalica pojavljuju se na tržištu, te su mogućnosti za odlazak u jedan od ovih svetova dostupnije nego ikada ranije. To, naravno, znači i potencijalno više reklama
“Augmentovana i virtuelna realnost bi do 2020. godine trebalo da ostvare profit od 150 milijardi dolara, to je industrija u razvoju. Taj broj će da skrene pažnju oglašivača”, kaže Kejti Ričards, novinarka u magazinu "Adweek".
Za vlasnike brendova to znači da će za klijente morati da osmisle iskustvo, koje će istovremeno reklamirati njihove proizvode, kao npr. Merelovo virtuelno penjanje na planinu za promociju njihovih planinarskih čizama.
“Stavlja vas na mesto gde možete da osetite kako je nositi te čizme i biti u jednom od tih ludačkih okruženja”, objašnjava Ričards.
Nemačka avio kompanija Lufthanza takođe je vinula gledaoce u nove visine sa svojom aplikacijom za virtuelnu realnost, tako što ih je smestila u prvu, biznis klasu sa stjuardesama koje su služile šampanjac.
“Do sada je najmoćniji medij na planeti, i onaj koji je naviše angažovao gledaoce bio ogromno bioskopsko platno ili IMAX. Virtuelna realnost vas više uvlači u sebe. To je za oglašivače vrlo moćno jer mogu da se povežu sa svojom publikom u virtuelnom svetu kao i zbog emotivnih reakcija koje će dobiti”, priča Di Džej Roler.
On je ko-osnivač NextVR-a, tehnološke kompanije koja sarađuje sa firmama poput Fox Sporta kako bi njihove događaje u stvarnom vremenu prebacila u virtuelnu realnost. S obzirom na publiku koja je već očarana, Roler smatra da su reklame prirodni nastavak razvoja ove tehnologije.
“Možemo lako da izbrišemo i zamenimo stvari. Dakle ono što je ponekad zahtevno u 2D medijima, za nas je trivijalno da izmenimo”, kaže Roler.
To znači da gledalac iz Azije koji gleda concert Koldpleja u virtuelnoj realnosti može da vidi reklamu koja je relevantnija za njega nego za gledaoca istog koncerta u Americi. Iako još nije sasvim jasno koliko su kampanje u virtuelnoj realnosti efektne, jedno je sigurno – one su i dalje preskupe.
“Vrlo je skupo da nekog prodavca ili agenciju da naprave to iskustvo, drugi problem je da to što prave ostane verno proizvodu, i da se ne svede samo na eksperimentisanje u virtuelnoj realnosti”, podseća Ričards.
Međutim za one kojima je digitalni svet kao urođen, što je većina današnjih mladih ljudi, virtuelna realnost možda će biti normalna kao i “chicken McNuggets”. U Švedskoj, neki restorani brze hrane Mekdonalds počeli su da služe “Happy Meal” u kutijama koje mogu da se konvertuju u jednostavne naočare za virtuelnu realnost.
Za brendove koji su više okrenuti tehnologiji, virtuelna relanost je samo još jedan način da dopru do željene demografije – milenijumske generacije.
“Milenijumska generacija je spremna da potroši mnogo novca za doživljaje. Virtuelna realnost je način za prodavce reklama da im pruže doživljaj koji u suprotnom ne bi imali”, zaključuje Ričards.
Vanzemaljski doživljaj koji će, kako se prodavci nadaju, pružiti ovozemaljsku zaradu.