Zastarela tehnika fotografije i njeni objekti, razlika nekadašnjeg i današnjeg načina beleženja putovanja, i nostalgija koju stari snimci bude u današnjem gledaocu - teme su nove izložbe beogradske fotografkinje Vesne Pavlović koja već sedam godina živi i radi u SAD. Ovo je njena šesta postavka fotografija u Vašingtonu, gradu u kojem je živela nekoliko godina, a nova izložba otvorena je u galeriji Dži Fajn Print.
Izložba Vesne Pavlović „Projektovane slike“ bavi se arhivom putovanja jedne porodice iz Nešvila izmedju 1960-ih i 1980-ih.
„Arhivu sam pronašla na univerzitetu Vanderbilt, gde sada predajem fotografiju i digitalne medije u poslednje tri godine, i u momentu digitalizacije arhive i prelaska sa slajdova na digitalne fajlove, cela ova arhiva koja je bila donirana univerzitetu i odeljenju za istoriju umetnosti je bila u opasnosti da se nađe na đubrištu, te sam ja, pošto sam i ranije radila sa slajdovima sa univerziteta Kolumbija i postdiplomskih studija sam počela da radim sa slajdovima tako da sam preuzela sav materijal, celu arhivu, preko hiljadu 35 milimetarskih slajdova, koji pokrivaju putovanje jedne porodice širom sveta“, objašnjava Vesna Pavlović.
Ona dodaje da se projekat bavi odnosom fotografije prema putovanju, ali i načinom kako se putovanje predstavljalo nekada, a kako sada.
„Naravno sada je to digitalni momenat sa telefona, koji se aplouduje odmah na Fejsbuk ili Flickr sajt, zapravo nema tu mogućnosti da ikada postane objekat, tako da su ovi slajdovi bili u nekom smislu fizički objekat, i marker za putovanje“.
Vesna je tako preuzela celu arhivu i digitalno se bavila njom, u smislu snimanja, skeniranja, i prevoda na fotografsku sliku. Prema njenim rečima, kroz celu izložbu publika može da vidi projektore, projekcije, grupu projektora i platna, koji su značajni za eru kada su slajdovi bili u širokoj upotrebi.
„Cela izložba ima tu ideju da se bavi ne samom odnosom fotografije prema putovanju, već i nekim izgubljenim momentom, i načinom kako se snimaju slike i načinom kako se putuje, i na kraju krajeva i medij sam polako nestaje jer je fizički osetljiv prema svetlu i nije dovoljno arhivski, tako da sama slika polako nestaje“.
Nostalgija u odnosu na eru iz prošlosti, kada je život, čini se, bio jednostavniji, primetna je u ovoj postavci, ali i ranijim radovima Vesne Pavlović.
„Postoji jedan momenat produkcije nostalgije u mom radu, ne samo sa ovim projektom već i unazad, bavljenjem serijom o hotelima na primer, koja je isto bila predstavljena ovde u Vašingtonu 2002, koja se bavila hotelima, enterijerima hotela u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori posebno, i zapravo tim momentom jugoslovenskog socijalizma koji je nestao, tako da postoji nostalgični pogled na prošlost, koji se primećuje i ovde, produkcija nostalgije u odnosu na materijal, putovanje, mesto, prostor i na tehnologiju“, primećuje fotografkinja.
Studije i karijera Vesne Pavlović u SAD vodili su je od univerziteta Kolumbija u Njujorku, gde je magistrirala, preko Vašingtona i Sijetla, do Nešvila u Tenesiju, gde sada predaje na univerzitetu Vanderbilt. Rad koji je izložen u Vašingtonu prošle godine je viđen na Dvanaestom bijenalu u Istanbulu, a ovog proleća i leta videće ga publika u Kopenhagenu, kao i posetioci bijenala u Bukureštu krajem ovog meseca. U poslednjih godinu i po dana, Vesna radi na novom projektu koji istražuje arhivu muzeja istorije Jugoslavije i priprema izložbu koja će se biti otvorena u salonu Muzeja savremene umetnosti u martu 2013.