"Ponosan sam na ono što je NATO uradio kako bi sprečio kampanju etničkog čišćenja uperenu protiv Albanaca na Kosovu. Mislim da je akcija NATO-a preduzeta sa minimalnom silom, sa svim mogućim merama opreza kako se ne bi naudilo nevinim civilima, i uspela je da ispuni cilj - spreči etničko čišćenje", izjavio je general američke vojske u penziji Vesli Klark, koji je 1999. bio na čelu snaga NATO-a.
U intervjuu za albanski servis Glasa Amerike, povodom 25 godina od bombardovanja, Klark je rekao da je NATO intervencija bila "neophodna, sprovedena isključivo u humanitarne svrhe i da je ispunila svoj cilj".
Glas Amerike: Da li je Kosovo danas onakvo kakvim ste ga zamišljali pre 25 godina?
Klark: Ono što smo znali tada je da će NATO snage biti prisutne. Nismo znali tada da će Srbi potpuno napustiti Kosovo. Nikada nismo imali nameru da podelimo Kosovo, niti da ga učinimo nezavisnim. Ali, akcije srpske vojske i policije tokom kampanje, brutalna ubistva civila, pokušaji da se uništi imovina kosovskih Albanaca, brutalno ponašanje jednog suseda prema drugom, učinilo je nemogućim da Srbi ostanu. NATO je onda kao jedan od ciljeva postavio i odlazak srpskih snaga. Ono što se posle desilo je da je Kosovo odlučilo da postane nezavisno. Ali, iskreno rečeno, situacija u regionu ostaje neprihvatljiva. Srbija ne priznaje nezavisnost i meša se u unutrašnje stvari Kosova, a politički pritisak na Kosovo kao manju zemlju, i dalje je veoma snažan i težak.
Glas Amerike: Kada govorite o aktuelnoj situaciji, posebno o odnosima SAD i Kosova - Kosovo je bilo jedna od zemalja najviše naklonjenih Americi, velikim delom i zbog intervencije. Ali, danas su veze vlada SAD i Kosova na najnižem nivou. Šta kažete na to, kako smo stigli dovde i kako da se krene napred?
Klark: Ja to mogu da vidim samo spolja, ne vidim šta je iznutra i teško mi je da komentarišem. Ali, važno je razumeti da dve države koje su jedna pored druge, Kosovo i Srbija, ne mogu da krenu napred ako nastavljaju da otežavaju i sebi i međusobno. Srbija se mešala u dešavanja na Kosovu, severno od Ibra jako, jako dugo. Čak i kada sam bio komandant NATO-a, dešavala se kampanja etničkog čišćenja Albanaca severno od Ibra. To (mešanje) je bilo pogrešno i tada, ali se nastavilo, i očigledno i dalje traje. I kada SAD traže od obe strane da sednu za isti sto, mislim da treba da pojačaju pritisak na gospodina Vučića i Srbiju, jer je Srbija moćnija, veća zemlja, ima mogućnost da bude fleksibilnija u ovom slučaju.
Jasno je da se Srbija nije pomirila sa činjenicom da je Kosovo danas nezavisno, i to prizanje mora da se desi. To je istorijska posledica tenzija i sukoba. Nikada neću zaboraviti kada sam bio sa predsednikom (Slobodanom) Miloševićem u novembru 1998, potpisivali smo tada finalni sporazum o povlačenju srpskih snaga, koje su i UN u svojoj rezoluciji pozvale da se povuku. Predsednik Milošević mi je rekao: “Mi znamo kako da rešavamo probleme sa Albancima, radili smo to i ranije”. Ja sam ga pitao - kako to rešavate, a on mi je odgovorio: “Sve ih pobijemo”. I ta napetost između dve grupe, koja ima istorijske korene, može da bude rešena samo razdvajanjem u dve države - koje sada moraju da nađu načine kako da razviju bolje odnose i ekonomsku saradnju, za dobrobit svojih građana. To je izazov i teško je preći preko toga, sećanja su sveža sa obe strane, i mislim da rad na tome ne može da se nametne, već mora da dođe prirodno. Problem je što je rat u Ukrajini dodatno zakomplikovao situaciju, jer svi razumeju da Srbija ima istorijske veze sa Rusijom, i da Rusija koristi Srbiju da pripremi teren kako bi, ako uspe u Ukrajini, napravila još veći haos na Zapadnom Balkanu. Čini se da je gospodin (Aleksandar) Vučić podeljen između dve mogućnosti: da se svrsta uz Zapad ili da održi istorijske, bratske veze sa Rusijom, i deluje da pokušava da zadrži obe mogućnosti. Tako to spolja deluje. Isto tako deluje da ljudi na Kosovu, manjoj državi, zavise od podrške SAD i drugih zemalja kako bi preživeli i poboljšali ekonomsku situaciju. Moramo strpljivo da radimo na tome, da pustimo da se temperatura spusti, i da priznamo da rešavanje pitanja granica Srbije i Kosova nije nezavisno od ishoda između Ukrajine i Rusije.
Glas Amerike: Pomenuli ste novi geopolitički kontekst, rat u Ukrajini. Neki kritičari kažu da je baš iz tog razloga veći pritisak na Kosovo, da ne bi postojao još jedan izazov. Šta vi mislite o tome?
Klark: Mislim da je pritisak na Kosovo počeo na kraju Trampove administracije, kada je izaslanik SAD želeo da postigne neki diplomatski uspeh. I tada je pritisak počeo, a sada sa ovim konfliktom je normalno, prirodno da Zapad želi da se to reši, da vidi Srbiju u zapadnom taboru, pridruženu EU, ali je baš zbog tenzija koje izaziva sukob Rusije i Ukrajine to malo verovatno da se desi. Problemi između Kosova i Srbije su da tako kažem povezani sa situacijom između Ukrajine i Rusije i odražavaju šire geopolitičke tenzije u regionu, a ne mogu da se iskoriste da se te tenzije reše.
"Ambasador Hil pokušava da vodi Beograd u pravom smeru"
Glas Amerike: Generale Klark, sadašnjeg američkog ambasadora u Srbiji Krisa Hila poznajete dugo, još od vremena intervencije. A pre dva dana je u jednom intervjuu rekao da je Srbija sada mnogo bliža NATO-u nego Kosovo, da „svakodnevno radimo sa srpskom vojskom, da smo imali zajedničke vežbe i mnoge druge stvari i sada radimo mnogo više sa Srbijom nego sa OVK ili šta god je iz nje proizašlo”. Šta mislite o ovoj izjavi?
Klark: Mislim da je Kris Hil briljantan diplomata i tumačim tako kako je rečeno.
Glas Amerike: Možete li to detaljnije da objasnite?
Klark: Mislim da je ono što on kaže apsolutno tačno.
Glas Amerike: Da Amerika ima bolje odnose sa srpskom vojskom nego sa Kosovom?
Klark: Ne mogu to detaljno da govorim, jer nisam deo tog odnosa, ja to samo posmatram spolja. Ali ako (to kaže) ambasador Hil, koji je čini mi se uradio dobar posao na jačanju ovog odnosa i pokušaju da unapredi veze Sjedinjenih Država i Srbije, a to je njegov posao kao ambasadora... Da li je to jače ili slabije u odnosu na veze Kosovom i Sjedinjenim Državama i NATO-om, ne mogu da kažem, jer sam izvan toga.
Glas Amerike: Zar ne mislite da je to zapravo u suprotnosti sa stavovima samog Beograda koji nije iskazao spremnost da bude deo NATO-a ili da se približi NATO-u?
Klark: Znate, ja mislim da je ovo pokušaj da se Beograd vodi u pravom smeru. I nadam se da je ambasador Hil uspešan u tome, jer je veoma važno i bilo bi ogromno dostignuće.
"Bez rezultata na Balkanu dok se ne reši rat u Ukrajini"
Glas Amerike: Najnovija procena pretnji obaveštajne zajednice u Sjedinjenim Državama u vezi sa Balkanom, pominje upravo situaciju između Kosova i Srbije i Bosne i Hercegovine, kao tačke koje bi mogle da se razbuktaju u sukobima. A to dolazi usled nekih tenzija posle napada na severu Kosova prošle godine i sukoba za koji Srbija još nije preuzela odgovornost. Šta mislite o toj zabrinutosti za bezbednosnu situaciju, na osnovu onoga što se dogodilo u poslednjih nekoliko meseci?
Klark: Mislim da je to situacija na koju svakako treba obratiti pažnju i siguran sam da ambasador Hil u Srbiji čini sve što može da to posmatra iz američke perspektive. I nadam se da NATO čini sve što može da bude na oprezu, da gleda kako bi sprečio da se dogodi neka vrsta eksplozije na kosovskoj strani. Međutim, kao što sam ranije rekao, ove tenzije su “potpaljene” ruskim naporima. Rusija bi želela da izazove razdor i haos u toj oblasti i sve što radimo na Balkanu neće se završiti plodonosno dok se ne pozabavimo i pitanjem između Ukrajine i Rusije.
Glas Amerike: I da li mislite da u ovom slučaju treba promeniti taktiku i strategiju u tome kako se SAD i Zapad uopšteno bave Kosovom i Srbijom?
Klark: Mislim da nije moguće da sada komentarišem ovu strategiju. To jednostavno nije moguće, jer nisam dovoljno blizak da dam konstruktivne komentare. Ono što vidim je, da je bilo koju strategiju koju usvojimo, i dalje talac činjenice šta se dešava hiljadu milja ili 800 milja istočno, duž zone konflikta u Donbasu i šta su ciljevi Rusije. A to pokreće Evropu, s jedne strane, tera Evropu da želi da reši ovu krizu između Srbije i Kosova. A, s druge strane, to znatno otežava to.
Glas Amerike: Ali da li je to ispravno za budućnost ovog procesa između dve zemlje?
Klark: Mislim da će proces morati da se nastavi neko vreme. I mislim da je to pitanje održavanja procesa i nastavka dijaloga. Ako bismo napravili iskorak, to bi bilo divno, ali ne bih očekivao iskorak. Tako da sam rekao, ovo je sekundarno pitanje u Evropi koje u mnogo, mnogo aspekata zavisi od ishoda između Rusije i Ukrajine.
Glas Amerike: I ranije ste spomenuli istoriju. Postoji tendencija da diplomate i političari obično zaborave istoriju ili žele da je ostave iza sebe kada se bave nekim problemom. A to se sigurno desilo i sa Kosovom i Srbijom, pri čemu su se diplomate više angažovale da rade sa onim što imaju, ne zaboravljajući, već na neki način ignorišući ili zanemarujući istorijski kontekst. Da li je moguće imati savremena rešenja ili, znate, rešavanje pitanja bez rukovanja istorijskim “prtljagom”, da tako kažem?
Klark: Siguran sam da postoje neki specifični uglovi ovoga o čemu me pitate. Dakle, ako bih dao uopšten odgovor, to bi se verovatno odnosilo na neke specifične aspekte konkretnih sporazuma koji su na stolu. Ali ne mogu, ne želim da dam uopšten odgovor na to. Naravno, istorija je bitna. Naravno, bitna je osetljivost ljudi i gubici koji su pretrpeli i poniženja koja su pretrpeli i strah sa svih strana od nečega. Sve je bitno. Ali je posao diplomate da u najvećoj mogućoj meri, pronađe zajednički interes i pogleda u budućnost da promoviše te zajedničke interese. I siguran sam da u američkoj diplomatskoj službi nema nikog boljeg da to uradi od ambasadora Krisa Hila.
