O razlozima snažne tradicije u Sjedinjenim Državama u pogledu prava nošenja vatrenog oružja i uticaja lobija koji štite ta prava kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa političkim analitičarem, Džonom Vertmanom.
Vertman: „Drugim amandmanom američkog ustava garantuje se pravo Amerikancima da poseduju vatreno oružje. To pravo datira još od vremena naseljavanja Amerike. Mi smo bili nacija graničara kada je svaka kuća bila potencijalno ugrožena i ti ljudi su smatrali da imaju prvo da se zaštite. Ta tradicija se nastavlja i danas i mnogi smatraju da je to pravo suštinski povezano sa prirodom republikanske i demokratske uprave.“
Glas Amerike: Zašto su pristalice liberalnih propisa o kontroli vatrenog oružja tako uticajne u SAD?
Vertman: „Najveći razlog što Nacionalno udruženje vlasnika oružja i druge slične organizacije imaju takav uticaj jeste što one daju ogromne donacije političkim kandidatima. U poredjenju sa drugim poslovnim udruženjima, industrija za proizvodnju vatrenog oružja daje daleko više od, recimo, farmaceutske industrije ili čak vojne industrije, tako da ima nesrazmeran uticaj na izborima. Da bi se obuzdao uticaj tih organizacija, biće potrebno daleko agilnije angažovnje američke javnosti koja bi morala da se politički i finansijski založi za redefinisanje prava na posedovanje vatrenog oružja i smanjenje uticaja lobističkih firmi industrije oružja.“
Glas Amerike: Da li mislite da će nedavni masakr u osnovnoj školi u Njutaunu imati uticaja na javnost i propise o kontroli vatrenog oružja?
Vertman: „Aktivisti u borbi za veću kontrolu prava nošenja vatrenog oružja nadali su se da će posle maskra u školi u Konektikatu doći do brže akcije u tom pogledu, posebno u odnosu na automatsko oružje, ali ne verujem da će se to dogoditi, bar ne kratkoročno. Glavni razlog je prevelika angažovanost političara u vezi sa takozvanom 'fiskalnom provalijom' i balansiranjem budžeta. Medjutim, postoji nada da će ovog proleća ili leta pitanje kontrole vatrenog oružja biti stavljeno na dnevni red političkih debata i akcija.“
Vertman: „Drugim amandmanom američkog ustava garantuje se pravo Amerikancima da poseduju vatreno oružje. To pravo datira još od vremena naseljavanja Amerike. Mi smo bili nacija graničara kada je svaka kuća bila potencijalno ugrožena i ti ljudi su smatrali da imaju prvo da se zaštite. Ta tradicija se nastavlja i danas i mnogi smatraju da je to pravo suštinski povezano sa prirodom republikanske i demokratske uprave.“
Glas Amerike: Zašto su pristalice liberalnih propisa o kontroli vatrenog oružja tako uticajne u SAD?
Vertman: „Najveći razlog što Nacionalno udruženje vlasnika oružja i druge slične organizacije imaju takav uticaj jeste što one daju ogromne donacije političkim kandidatima. U poredjenju sa drugim poslovnim udruženjima, industrija za proizvodnju vatrenog oružja daje daleko više od, recimo, farmaceutske industrije ili čak vojne industrije, tako da ima nesrazmeran uticaj na izborima. Da bi se obuzdao uticaj tih organizacija, biće potrebno daleko agilnije angažovnje američke javnosti koja bi morala da se politički i finansijski založi za redefinisanje prava na posedovanje vatrenog oružja i smanjenje uticaja lobističkih firmi industrije oružja.“
Glas Amerike: Da li mislite da će nedavni masakr u osnovnoj školi u Njutaunu imati uticaja na javnost i propise o kontroli vatrenog oružja?
Vertman: „Aktivisti u borbi za veću kontrolu prava nošenja vatrenog oružja nadali su se da će posle maskra u školi u Konektikatu doći do brže akcije u tom pogledu, posebno u odnosu na automatsko oružje, ali ne verujem da će se to dogoditi, bar ne kratkoročno. Glavni razlog je prevelika angažovanost političara u vezi sa takozvanom 'fiskalnom provalijom' i balansiranjem budžeta. Medjutim, postoji nada da će ovog proleća ili leta pitanje kontrole vatrenog oružja biti stavljeno na dnevni red političkih debata i akcija.“