Kandidati za potpredsednike SAD, demokrata Tim Volz i republikanac Džej Di Vens imaju šansu da preoblikuju političku sliku tokom prve i jedine TV debate u utorak uveče na televiziji CBS.
Volz, demokratski guverner Minesote, postao je poznat na nacionalnom nivou kada je republikance nazvao "čudnim". Vens, republikanski senator iz Ohaja, žestoko kritikuje demokrate zbog imigracije, a ne libi se ni da ponavlja lažne tvrdnje o imigrantima sa Haitija koji navodno jedu pse i mačke.
Vens se podsmevao Volzovoj službi u vojsci, dok Volz stalno ukazuje na Vensove stavove o abortusu i porodici. Obojica pokušavaju da se dopadnu biračima iz manjih sredina u centralnom delu SAD, i na taj način uspostave kontrast Trampu - milijarderu rođenom u Njujorku, i Haris, koja je iz Kalifornije.
Televizija CBS je objavila da će, tokom debate, kandidatima ostaviti da međusobno proveravaju istinitost tvrdnji koje izgovore.
Kakvi su rejtinzi pred debatu?
Istraživanje Asošiejted presa i Centra za ispitivanje javnog mnjenja NORC pokazuje da se biračima više sviđa Volz.
Samo četvrtina registrovanih birača kaže da ima dobro mišljenje o republikancu Vensu, dok polovina misli negativno. Četvrtina kaže da nema jasno formirano mišljenje.
O demokrati Volzu pozitivno misli 4 od 10 birača, dok negativno mišljenje ima troje od 10, a ostali kažu da nemaju jasan stav.
Koje će biti glavne teme?
Demokrate veruju da će pravo na abortus i reproduktivna prava uopšte motivisati njihove birače, ali i one koji nisu opredeljeni.
Volz je to pokušao da kapitalizuje unošenjem lične priče. Često govori kako su se on i njegova supruga Gven borili protiv neplodnosti pre nego što su dobili ćerku.
Demokrate su već žestoko kritikovale Džej Di Vensa zbog izjave o "ženama bez dece sa mačkama" koju je dao 2021.
Vens i Tramp, sa druge strane, nemaju konzistentnu poruku o abortusu, što pokazuje koliko je to pitanje politički osetljivo za republikance. Tramp se hvali kako je postavio sudije Vrhovnog suda koje su ukinule presudu Ro protiv Vejda 2022. i vratile pravo saveznim državama da odlučuju o abortusu.
Mnogi republikanci žele da odu korak dalje i traže federalnu zabranu prava na abortus, čemu se Tramp protivi. Vens je rekao da bi Tramp stavio veto na nacionalnu zabranu na abortus, dok je Tramp rekao da "o tome nije razgovarao sa Vensom".
Borba za prednost u ekonomiji
Vens često ima jasnije argumente od Trampa o jačanju fabričke proizvodnje, pomoći radnicima i kažnjavaju korporacija. Redovno napada Bajdenovu administraciju zbog inflacije, i ako postoji tema u kojoj želi da se Volz brani od njegovih napada - to je ekonomija.
Demokrate, sa druge strane, poručuju da će cilj njihovog mandata biti jačanje srednje klase. Kamala Haris priznaje da mnogi imaju problem sa visokim cenama, ali brani Bajdenova dostignuća u pogledu ekonomskog rasta, niske nezaposlenosti i povećanja plata.
Obe kampanje se utrkuju da biračima daju što bolji "ekonomski plan", uključujući i smanjenje poreza i subvencije za određene sektore. Zbog toga se očekuje da će kandidati posvetiti dosta vremena temi ekonomije.
Poruke ruralnoj Americi
Potpredsednički kandidati Vens i Volz su došli na te pozicije delimično zahvaljujući i svojim biografijama.
Tramp je želeo da izborom Vensa pokrene glasače u centralnim SAD. Džej Di Vens, koji je napisao memoare o svom životu "Brđanska elegija", odrastao je u malom gradu u Ohaju i trudi se da se poveže sa glasačima na nivou na kojem milijarder Tramp to ne može.
Ko je Džej Di Vens, Trampov kandidat za potpredsednika
Volz i Kamala Haris su odrasli u porodicama koje pripadaju srednjoj klasi. Volz je sa farme u Nebraski otišao da radi kao nastavnik u srednjoj školi u Minesoti pre nego što je ušao u politiku, i sa jedne strane daje kontrast Haris, a sa druge potvrđuje njenu priču.
I Vens i Volz su svoje porodice uključili u formiranje političkog ideniteta.
I jedan i drugi imaju zaposlene supruge. Volz ima dvoje dece, sina i ćerku, a Vens tri sina. Obe porodice su tradicionalnije od porodica predsedničkih kandidata - Kamala Haris je maćeha deci svog supruga Daga Emhofa, dok Tramp ima petoro dece iz tri braka.
Koliko debata utiče na izbore?
Istorijski gledano, izbor potpredsednika nije mnogo uticao na rezultate izbora, ali bi ovoga puta moglo da bude drugačije.
Analiza istoričara Marka P. Džonsa, profesora političkih nauka sa Univerziteta Rajs u Hjustonu, pokazuje da glasači ne mare mnogo za to ko je potpredsednik. Čak i ta ideja da se pravi kontrast među kandidatima - pa se Haris, koja je žena i rasna manjina, uparuje sa muškarcem belcem kakav je Volz - je malo precenjena.
"Dokazi pokazuju da birači gledaju ko je kandidat za predsednika", kaže Džons.
Šta je posao potpredsednika?
Potpredsednik je ujedno i predsedavajući Senatom i njegov glas može da bude odlujučujući - što se u slučaju Kamale Haris desilo 33 puta. Potpredsednik i ceremonijalno predsedava Kongresom kada se potvrđuju rezultati predsedničkih izbora - što je bilo krucijalno kada je grupa nasilnih pristalica Donalda Trampa upala u Kongres 6. januara 2021. u pokušaju da spreči potvrđivanje izbornih rezultata.
Glavni posao potpredsednika je ipak da bude spreman da uskoči ako se predsedniku nešto desi. Devetoro je uradilo taj posao posle smrti predsednika ili odlaska sa funkcije - poslednji je bio Džerald Ford koji je stupio na dužnost Ričarda Niksona, posle njegovog podnošenja ostavke 1974.
Dva nedavna atentata na Trampa pokazuju "važnost nasleđivanja funkcije", kaže predsednički istoričar Džoel Kej Goldstajn. Sa druge strane, većina birača potpredsednike gleda kao "produženu ruku predsednika", a ne kao buduće predsednike.
Ključna razlika, međutim, može biti u tome što je trka Haris i Trampa jako tesna u državama koje izbore odlučuju.
"Uvek je moguće da, na marginama, ipak bude važno ko je potpredsednik", kaže Džons.
Jedan od razloga zbog bi debata Vensa i Volza mogla da ima veći uticaj na birače ove godine je i to što su se Haris i Tramp susreli u debati samo jednom. To znači da je potpredsednička debata u utorak možda poslednja šansa da birači uživo vide sučeljavanje dva tabora.
I Vens i Volz će morati da paze da ne ostanu upamćeni po slučajnim greškama, koje mogu da se emituju iznova i iznova. Džons veruje da gafovi nisu verovatni, ali nisu ni nemogući.
"Oni su disciplinovani. Ali, dovoljno je da se desi samo jednom", kaže istoričar.
Potpredsedničke debate koje se pamte
Džejms Stokdejl, potpredsednički kandidat Rosa Peroa, kanditada treće stranke, je u debati 1992. godine delovao zbunjeno kada se obratio uvodnim rečima: "Ko sam ja, šta radim ovde?". Tokom debate, izjavio je da mu "nije bio pojačan slušni aparat", što je samo doprinelo tom utisku.
Senatorka sa Aljaske Sara Pejlin, tadašnja potpredsednička kandidatkinja republikanca Džona Mekejna, 2008. godine se sučelila sa Džoom Bajdenom, tadašnjim senatorom iz Delavera i potpredsedničkim kandidatom Baraka Obame. Iz tog duela ostalo je upamćeno njeno pitanje Bajdenu pred debatu: "Mogu li da Vas zovem Džo?", jer je prethodno pogrešno izgovarala njegovo prezime kao "O’Bajden".
Demokratski senator iz Teksasa i tadašnji potpredsednički kandidat Lojd Bentsen ostao je upamćem po ljutitoj replici svom protivkandidatu republikancu Denu Kvejlu iz Indijane, 1988. godine. Pošto se Kvejl uporedio sa Džonom F. Kenedijem, Bentsen je odgovorio: "Senatore, niste vi nikakav Džek Kenedi".
Kamala Haris je u debati sa republikancem Majkom Pensom 2020, kada je pokušao da je prekine, glasno odgovorila: "Sada ja govorim" i tu rečenicu je ponavljala i u aktuelnoj kampanji.
Ali, tada su i Haris i Pens pali u senku muve koja je sletela na Pensovu glavu i taj momenat je trajao kao večnost.
