Komunikacija na daljinu podrazumeva zvuk i sliku. Za sada.
Mnogi ljudi širom planete svaki dan uživaju u jednom od najvećih čuda moderne tehnologije – instant audio-vizuelnoj komunikaciji. Međutim, profesor sa Gradskog univerziteta u Londonu Edrijan Dejvid Čiok želi da prevaziđe – kako je naziva - “staklenu barijeru”.
“U stvarnom svetu možemo da otvorimo staklo, da otvorimo prozor. Možemo da ga dodirnemo, osetimo ukus, možemo da pomirišemo u stvarnom svetu”.
Hajde da počnemo od čula ukusa. Čiok objašnjava da se različiti ukusi aktiviraju molekulima koji izazivaju hemijsku jonizaciju na površini jezika, šaljući mozgu električne signale određene amplitude i frekvencije, koje je moguće kopirati pomoću dve elektrode.
“Stavite dve srebrne elektrode u usta, između njih postavite jezik, i one elektronski stimulišu jezik te dobijete virtuelnu percepciju ukusa u mozgu”.
Naučnici su do sada reprodukovali kiselo, slano, slatko i gorko. Druga sprava nazvana “senti” (Scentee), priključi se na pametni telefon i ispušta male oblake odabranih mirisa, poput lavande ili jasmina, zatim mirise voća pa čak i kafe, kada joj to naloži osoba s kojom razgovarate.
“U osnovi, događa se to da imate aplikaciju, koja se poveže sa internetom, a zatim ispušta miris iz vašeg mobilnog telefona”.
Senti ima patronu sa 100 različitih mirisa, ali kada se istroši mora da se zameni drugom. Dodir omogućuje sprava nalik prstenu. Ona je bežično povezana sa pametnim telefonom i prenosi blagi stisak kada osoba sa kojom razgovarate uradi to isto tokom razgovora.
“Mogu da budem u Londonu, a moj prijatelj u Tokiju i ja mogu da stisnem svoj prst, a on će osetiti stisak na svom prstu preko interneta. To je način komunikacije dodirom putem male sprave za mobilni telefon”, kaže Čiok.
Čiok se nada da će takvi uređaji jednog dana biti sastavni deo pametnih telefona, čak i pametnih kuća, i da će premostiti trenutna ograničenja u komunikaciji na daljinu.