Nisu baš stigli najavljeni milioni doza, ali se čini da se situacija sa vakcinama u Srbiji ipak popravlja. Tačnije, u tri tranše do sada je stiglo 42.450 doza Fajzer-Bajontek vakcine, kao i 2.400 komada ruske Sputnjik 5 vakcine, što je ukupno malo manje od 45.000 doza. Sa druge strane, kako je danas rekao član Kriznog štaba Predrag Kon, do sada je u Srbiji dato tek oko 11 i po hiljada vakcina.
Po rečima Bojana Trkulje, direktor farmaceutskog udruženja "Inovia", preko koga u Srbiji radi i američki Fajzer, treba očekivati da ova kompanija nedeljno isporučuje Srbiji 15 do 20 hiljada doza vakcine, na šta treba dodati i pola miliona najavljenih doza ruske vakcine, kao i milion doza kineske Sinefarm vakcine.
"Ako ti tako bilo i ako bi to bile brojke, to ne bi bilo loše, s obzirom na broj ljudi koji imamo u našoj zemlji i na neki obuhvat vakcinacije koji bi bio neophodan da se dogodi. Ali, s obzirom da je situacija vrlo fluidna - tek kako vreme bude proticalo moćićemo da vidimo da li ta količina vakcina koja je zaista i poručena stiže u dinamici u kojoj je bilo planirano", ističe Trkulja u izjavi za Glas Amerike.
Od te dinamike pristizanja vakcina zavisiće i sprovođenje plana vakcinacije koji je izradio Insitut Batut, a na pitanje o slabom odzivu ne samo običnih građana, već i lekara vakcinaciji, Trkulja ističe da je to vrlo kompleksno pitanje koje zadire mnogo dalje od aktuelne pandemije.
"Mi smo svesni ne samo u našoj zemlji, već praktično širom sveta da se prethodnih nekoliko godina dosta vodila polemika pre svega na društvenim mrežama, s obzirom da prave naučne polemike nije bilo, s obzirom da ne postoje bilo kakvi naučni dokazi o štetnosti vakcine. Ta polemika koja se nažalost proširila po društvenim mrežama je rezultovala da ne samo u našoj zemlji, već i širom sveta postoji jedan procenat osoba koji iz meni nepoznatih razloga izražavaju sumnju u efikasnost vakcina, pa čak idu i korak dalje i izražavaju nekakvu sumnju u potencijalnu štetnost vakcine".
Bez obzira u to što se pojavljuje na društvenim mrežama, kako objašnjava Trkulja, regulatorni okvir koji postoji, kako u Srbiji, tako i u Evropi i u razvijenom svetu je izuzetno strog, nezavisno od pandemije koronavirusa.
"Način na koji vi danas razvijate određeni lek ili vakcinu, ili način na koji morate da podnesete dokaze da biste uopšte mogli nešto da registrujete je evoluirao tokom prethodnih 50 godina i u današnje vreme praktično je nemoguće, osim ako niste neko ko je sklon verovanju u određene teorije zavere, praktično je nemoguće da se na tržištu pojavi lek ili vakcina koji neće biti dovoljno efikasan ili dovoljno bezbedan", kaže Bojan Trkulja.
"Bitno je reći, zbog opšte javnosti", dodaje sagovornik Glasa Amerike, "da su ta regulatorna tela zapravo nezavisna tela koja su izmeštena kako od farmaceutske industrije, tako i od politike."
Za sada je Fajzer-Bajontekova vakcina dobila je od srpske Agencije za lekove privremenu dozvolu na 12 meseci, dok je ruska vakcina dobila samo privremenu uvoznu dozvolu za ograničenu količinu vakcina i još nije dobila ni tu privremenu dozvolu na godinu dana.
"Naravno da ukoliko se planira veći obuhvat vakcinom koja dolazi iz Rusije biće neophodno da se dostave kompletni podaci, na jednak način kao što je to urađeno i sa vakcinom koju proizvodi Fajzer", naglašava Trkulja i ističe da očekuje da nakon isteka 12 meseci odobrene vakcine dobiju dozvolu na pet godina, a zatim i trajnu dozvolu.
Možda odziv građana vakcinaciji nije najbolji, ali bez obzira na to u ovom trenutku za Srbiju je važniji odgovor na pitanje da li su zdravstveni sistem i oni koji ga vode spremni za imunizaciju i za vakcinisanje 20-tak hiljada ljudi dnevno. Od toga najviše zavisi brzina kojom će se Srbija izvući iz pandemije.
