Lekari upozoravaju da bi svako izbijanje koronavirusa u izbegličkim zajednicama imalo razoran uticaj. Ujedinjene nacije procenjuju da ima više od 30 miliona izbeglica širom sveta i da mnoge žive u uslovima koji su idealni za širenje koronavirusa.
Građanima širom sveta je rečeno da ostanu kod kuće, da se drže dalje od drugih ljudi i da im higijena bude prioritet. To je gotovo nemoguće u izbegličkom logoru, upozorava profesor Ričard Saliven, iz Grupe za istraživanje konflikta i zdravlja na Kings koledžu u Londonu.
“Mnoge izbeglice nemaju puno prostora u tim kampovima. To je veoma pogodno za prenos zaraze“.
Saliven, koji je jedan od direktora u Grupi za istraživanje, za Glas Amerike dodaje:
“Naravno na to utiču i sanitarni uslovi i higijena, kao i opšte stanje uhranjenosti osobe. Oni su ionako pod velikim stresom što umanjuje njihov imuni odgovor, ali ishrana je od velike važnosti za jačinu našeg imunog sistema.”
Na Koks bazaru u Bangladešu u 34 kampova živi 900.000 pretežno Rohindža izbeglica, izbeglih iz Mjanmara. Kada je reporter Glasa Amerike početkom meseca posetio te logore, svest o virusu nije bila jaka.
Jedan od izbeglih rekao je da je zaboravio ime virusa i dodao:
”Čuo sam da se bolest javila u različitim zemljama i da ljudi umiru. Stoga treba da peremo ruke.”
Četrdesetogodišnji Azim Ulah je rekao da humanitarne agencije daju savete za sprečavanje širenja zaraze. “Oni nam kažu da koristimo sapun posle upotrebe toaleta i da peremo ruke i stopala. Da ne jedemo voće koje nije oprano i da ne jedemo hranu koja dolazi spolja i nije zapavana.”
Dobar savet, mada je pomešan sa glasinama i teorijama zavere. Jedan izbeglica smatra da je virus kreiran sa ciljem da se unište muslimanske zemlje. Drugi su govorili o zabludama o simptomima koronairusa. “Čuo sam da vam se, ako vas napadne ova bolest, oduzmu ruke i noge. Iz usta vam cure bale, a zaražena osoba laje kao pas.”
Lekari kažu da su glavni simptomi suvi kašalj i temperatura.
Zamenik komesara Koks Bazara, doktor Kamal Husein kaže da vlasti u kampu čine sve što mogu da spreče pojavu virusa.
“Dali smo instrukcije stranim humanitarnim radnicima da provere svoje zdravstveno stanje i da ne dovode nove radnike iz inostranstva. Programi edukovanja pripadnika Rohindža se nastavljaju.”, ističe Husein.
Bilo kakva pojava virusa bi se proširila brzo sa razornim posledicama, kaže Salivan.
“Ako bi se COVID-19 na primer pojavio u izbegličkom logoru došlo bi do velikog broja žrtava, jer jednostavno ne postoji način da se oni održe u životu dok se ne oporave. Međutim, mnoga izbegla i posebno interno raseljena lica žive u improvizovanim logorima daleko od bilo kakve stručne pomoći. A to su oni koji su zaista veoma, veoma osetljivi.”
To obuhvata stotine hiljada ljudi koji beže od konflikta u sirijskoj pokrajini Idlib i onih koji su zatočeni u improvizovanim logorima na grčko-turskoj granici, u nadi da će se domoći Evrope.
U međuvremenu, oko 42.000 azilanata živi u prenatrpanim logorima na grčkim ostrvima. Humanitarna grupa Lekari bez granica je upozorila da Evropa mora hitno da ih evakuiše, opisujući tamošnje uslove kao “savršenu oluju za izbijanje virusa COVID -19.”
U nekim deovima logora Moria na ostrvu Lezbos postoji samo jedna česma za 1.300 ljudi i nema sapuna. Porodice sa pet ili šest članova spavaju u prostoru koji nije veći od tri kvadratna metra, izjavila je lekarka Hilde Vohten iz organizacije Lekari bez granica.
