Hiljade radnika američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID) koji su otpušteni ili poslati na prinudni odmor u sklopu rasformiranja agencije, dobili su 15 minuta u četvrtak i petak da pokupe svoje stvari iz kancelarije.
Prvi radnici USAID-a stigli su rano ujutru po oblačnom i mračnom vremenu u, kako se čini, poslednju posetu sada zatvorenom sedištu humanitarne agencije stare 6 decenija u Vašingtonu. Dočekala ih je mala i grupa pristalica.
Mnogi radnici USAID-a su smatrali da su uslovi administracije za preuzimanje njihovih stvari uvredljivi. U obaveštenju, zaposlenima je naloženo da ne donose oružje, uključujući vatreno oružje, puške i ručne bombe .Svaki radnik ima samo 15 minuta da pokupi stvari.
Veliki broj federalnih službenika je takođe čekao napolju, a najmanje sedam je presrelo jednog od prvih radnika koji su se pojavili, kotrljajući kofer za sobom, da ga otprate unutra. Dok veći biroi u agenciji ohrabruju pristalice da se pojave da aplaudiraju zaposlenima u naredna dva dana, zabrana Trampove administracije da zaposleni u USAID-u govore javno takođe izaziva strah od odmazde.
USAID je u ponedeljak stavio na odsustvo 4.080 zaposlenih koji rade širom sveta.
Smanjenje broja zaposlenih će uticati na još 1.600 ljudi, rekao je portparol Stejt departmenta u pisanom.
USAID je do sada jedna od najvećih meta kampanje predsednika Donalda Trampa i Agencije za vladinu efikasnost (DOGE), projekta Trampovog savetnika Ilona Maska, za smanjenje veličine federalne vlade. U USAID će ostati da redi mali broj ljudi.
Tramp i Mask su brzo prešli na zatvaranje agencije za inostranu pomoć, nazivajući njene programe neusaglašenim sa planom republikanskog predsednika i bez dokaza tvrdili da je rad USAID rasipnički.
Ovaj potez nije uključio Kongres koji je osnovao agenciju i obezbedio njeno finansiranje. U izveštaju Istraživačke službe Kongresa navodi se da je ovlašćenje Kongresa potrebno „da bi se ukinuo, preselio ili konsolidovao USAID“, ali republikanska većina u Predstavničkom domu i Senatu nisu sprečili poteze administracije.
U svakom slučaju, praktično nije ostalo ništa za finansiranje: administracija sada kaže da eliminiše više od 90 odsto ugovora USAID-a o stranoj pomoći i 60 milijardi dolara pomoći SAD širom sveta.
Neko je u četvrtak ostavio buket cveća ispred zgrade, na zid gde se unutra nalazi spomen-ploča za 99 radnika USAID-a koji su poginuli na dužnosti. Ne zna se koliko tačno od 5.600 zaposlenih u USAID-u, koji su otpušteni ili poslati na prinudni odmor, radi baš u zgradi sedišta agencije u Vašingtonu.
U obaveštenju na veb stranici agencije navodi se da će osoblje na drugim lokacijama imati priliku da preuzme svoje lične stvari kasnije. U obaveštenju su navedena uputstva o tome kada određene grupe zaposlenih treba da stignu kako bi ih obezbeđenje pregledalo i otpratilo do njihovih bivših radnih mesta.
Oni koji su prinudnom odmoru moraju predati svu imovinu koju je ime je dao USAID. Njima je rečeno da zadrže materijale koje je izdao USAID, uključujući diplomatske pasoše, „do trenutka kada se ne odvoje od agencije“.
Sudski pokušaji da se privremeno zaustavi zatvaranje USAID-a su bili neuspešni. Međutim, federalni sudija je u utorak dao Trampovoj administraciji rok do ove nedelje da oslobodi milijarde dolara pomoći SAD u inostranstvu, dodajući da to nije dalo znaka da se pridržava njegovog skoro dve nedelje starog sudskog naloga za ublažavanje zamrzavanja finansiranja.
Vrhovni sud je privremeno blokirao tu naredbu, a glavni sudija Džon Roberts je rekao da će ona ostati sačelati dok viši sud ne bude imao priliku da potpunije proceni.
Taj sudski postupak je rezultat tužbe neprofitnih organizacija zbog ukidanja strane pomoći preko USAID-a i Stejt departmenta. Tramp je zamrznuo novac putem izvršne naredbe prvog dana na funkciji.
Demokratski kongresmen iz Virdžinije Džerald Konoli rekao je u saopštenju da je napad na zaposlene u USAID-u bio neopravdan i bez presedana“ Konoli, čiji okrug uključuje znatnu federalnu radnu snagu, nazvao je radnike humanitarne agencije delom „najveće svetske agencije za razvoj i inostranu pomoć“ koji svake godine spasavaju „milione života“.
