Pre pedeset godina predsednik Lindon Džonson je 1965. potpisao Zakon o pravu glasa. Njime je federalna vlada obezbedila pravo milionima Afroamerikanaca u mnogim delovima juga Sjedinjenih Država. Taj zakon bio je kamen temeljac Pokreta za gradjanska prava u Americi.
Latino birači mogu da slave mnoge ključne momente, uključujući svoj rastući politički uticaj u Teksasu. Ali član gradskog saveta Ostina, Sabino Renteria se seća kada su Latino birači širom zemlje, pre pedeset godina, bili suočeni sa dikskriminatornom glasačkom politikom.
“U to vreme, morali biste da platite glasačke listiće da biste glasali. Sećam se kada sam sa ocem otišao da glasam za Džona Kenedija i platio dva i po dolara. Od tada uvek sam osećao da je to naše pravo i da ne bi trebalo za njega da platimo.”
Pedeset godina kasnije, političko okruženje se promenilo. Renteria je medju troje pripadnika Latino zajednice koji su članovi gradskog saveta u Ostinu. On je izabran pošto je grad odbacio sistem kojim su birani članovi saveta širom grada.
Politički posmatrači navode da je stari izborni sistem u Ostinu otežavao pripadnicima Latino zajednice da dobiju mesto u savetu jer nisu mogli da steknu dovoljnu podršku birača u ostalim delovima grada. Sada birači iz Ostina biraju članove saveta u okviru izbornih okruga koji su često podeljeni na bogate belačke i siromašne manjinske kvartove.
“Zajedno smo se zalagali za izborne okruge u kojima bi bili izabrani odredjeni pojedini članovi saveta. Tamk sam i ja izabran kao prvi član saveta iz mog distrikta.”
Teksašani su naviknuti na izborne okruge čije granice su vijugave kao i tok reke koja prolazi kroz San Antonio. Decenijama američki zakonodavci iz obe stranke su krojili granice kako bi stekli stranačku prednost što je praksa poznata kao “džerimendering”. Tome je sada u Teksasu pružen izazov.
“Stalno smo se sukobljavali oko mapa koje ovde vidite.”
Džim Henson, politički analitičar na Univerzitetu države Teksas u Ostinu kaže da je istorija jednostranačke uprave u Teksasu dovela do ogorčenih političkih sukoba oko distribucije birača.
“Decenijama su demokrate dominirale tim procesom dok su se republikanci osećali konstantno pod pretnjom procesa izmene granica okruga.”
Medjutim, sada su se stvari izmenile. Postoji nekoliko pravnih izazova planovima o izmeni granica okruga, koje je 2011. usvojilo zakonodavno telo pod kontrolom republikanaca. Sudovi nastoje da utvrde da li su promenama granica okruga prekršene odredbe Zakona o glasačkim pravima, koje imaju za cilj da obezbede zastupljenost manjina. Republikanski državni zakonodavac Leri Gonazles brani plan za izmenu granica okruga koji je pred sudom.
“Mislim da je to izvanredna stvar ako manjine mogu da budu zastupljene u svim delovima okruga Vilijamson. Da možemo da prekrojimo granice okruga i još uvek ispoštujemo sve odredbe Zakona o glasačkim pravima.”
Medjutim, demokratski član saveta, Renteria, kaže da birači zaslužuju da imaju nestranačke gradjanske odbore koji će odredjivati granice izbornih okruga, a ne da to rade republikanski zakonodavci koji pokušavaju da steknu stranačku prednost.
“Oni će sastaviti granice okruga tako da ostanu na vlasti narednih 20 ili 30 godina.”
Sve više državnih zakonodavnih tela razmatra predloge da se političarima zabrani krojenje izbornih okruga. Ali to nije slučaj u Ostinu gde su zakonodavci, kako izgleda, rešeni da nastave praksu takozvanog “džerimenderinga”.