SAD su u ponedeljak obeležile Kolumbov dan kao i Dan starosedelaca Amerike.
Kolumbov dan je federalni praznik od 1971. u čast trenutka kada je Kristofer Kolumbo 1492. stupio na tle američkog kontinenta.
Zbog priznanja nasilja, bolesti i drugih patnji koje su Evropljani naneli ljudima koji su već živeli u Zapadnoj hemisferi, proteklih godina je došlo do preispitivanja ovog praznika, uključujući i pozive da bude ukinut, i umesto toga odato priznanje starosedeocima SAD.
Predsednik Džo Bajden prošle nedelje je objavio prvu predsedničku proklamaciju o obeležavanju Dana starosedelaca.
Danas, takođe priznajemo bolnu istoriju nedela i zverstava koje su mnogi evropski istraživači doneli plemenskim nacijama i starosedelačkim zajednicama", napisao je Bajden."
"Veličinu naše nacije pokazujemo i time što ne pokušavamo da sakrijemo te sramne epizode naše prošlosti, time što se suočavamo sa njima pošteno, iznosimo ih na videlo, i činimo sve što možemo da ih razmotrimo."
Severozapadna država Oregon slavi Dan starosedelaca po prvi put u ponedeljak, nakon što je državna skupština ranije ove godine usvojila zakon uspostavljajući taj dan kao državni praznik. Oregon se pridružio 13 drugih američkih država koje ga slave.
Za to vreme, u čast Kolumbovog dana, u Njujorku i Čikagu održane su tradicionalne parade, veliki javni skupovi koji su prošle godine otkazani zbog pandemije koronavirusa.
U Bostonu je ponovo održan slavni maraton u kome učestvuju neki od najelitnijih atletičara sveta. Taj događaj nije povezan sa bilo kojim praznikom, ali je datum održavanja, koji je tradicionalno u aprilu, promenjen zbog pandemije.
U izveštaju su korišćeni podaci agencije Asošijeted pres.