Vršilac dužnosti direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović ponovio ranije izrečene stavove da je u slučaju kontroverzne kontrole 37 medija, nevladinih organizacija i pojedinaca reč o tome da Uprava radi svoj posao u skladu sa zakonima, međunarodnim preporukama i međunarodno preuzetim obavezama.
Na tribini "Otvoreno o Spisku: Udruženi građani za bezbedno društvo", održanoj u četvrtak, Radovanović je istakao da cilj provere nije bila operativna obrada, već da je reč o proceni rizika u pripremi strateške analize, kao i da je utvrđeno da je rizik čak i manji od nekih ranijih procena.
Šta su nadležnosti Uprave?
Nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca definisane su Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
U skladu sa tim Uprava prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju koju pribavlja u skladu sa zakonom i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Moderatorka tribine Sonja Stojanović, koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 24 je podsetila da je akcija Uprave za sprečavanje pranja novca procurila u javnost 13. jula i to iz banaka, da je slučaj dobio veliki odjek u medijima, kao i da je u poslednjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije pomenuta i ova akcija i da je rečeno da nije jasan pravni osnov po kome je Uprava radila.
Vršilac dužnosti direktora Uprave za sprečavanje pranja novca je takođe objasnio da u ovom slučaju zapravo radi u mnogo širem uzorku od spiska 37 medija, nevladinih organizacija i pojedinaca. Kako je rekao, u uzorku je 103 ili 104 entiteta, i to sveukupno čini svega jedan odsto slučajeva koje istražuje Uprava za sprečavanje pranja novca.
"Niko od ovih nije sumnjiv. Uprava nije nastupila sa aspekta konkretne sumnje u izvršenje bilo kog krivičnog dela bilo koje od ovih organizacija", rekao je Radovanović na tribini i dodao da je za izradu analize najvažnija komponenta su donacije, odnosno informacija o geopgrafskom riziku domatora.
Siniša Mali bio pod istragom
Siniša Mali, ministar finansija i nekadašnji gradonačelnik Beograda, 2016. godine je i sam bio pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca u postupku koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije.
Učinila je to reagujući na istraživačke tekstove portala KRIK u kojima je ukazano na sumnje da je Siniša Mali bio umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju.
Više tužilaštvo je u njegovom slučaju donelo odluku da ne pokrene istragu za pranje novca.
Govoreći o kriterijumima po kojima su odabrani mediji i civilni sektor, Radovanović je rekao da je Uprava za sprečavanje pranja novca koristila nekoliko indikatora - od veličina prihoda, odnosa donacija i prihoda, kriterijuma Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF), a uzimano je u obzir i to da li je reč o sredstvima koja stižu iz zemalja koje su označene kao rizične.
Kako je istakao v.d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca kod 408 od 35.000 organizacija civilnog društva prihodi jednaki sa donacijama, a kada je reč o koncentraciji prihoda, Radovanović je naglasdio da jedan odsto organizacija civilnog sektora generiše 51 odsto prihoda celog sektora, pet odsto njih 65 odsto, a 25 odsto 99 odsto ukupnih prihoda celog sektora.
Po mišljenju Predraga Petrovića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku provera Uprave za sprečavanje pranja novca predstavlja vrstu pritiska na organizacije civilnog sektora. Po rečima Petrovića sumnju u namere Uprave budi i činjenica da se na spisku nisu našle organizacije koje rade sa kešom, poput sportskih udruženja ili verskih organizacija.
I Natan Kohel iz organizacije Katalist je izrazio sumnju u namere Uprave i pojasnio da organizacije civilnosg sektora ovu akciju Uprave smatraju istragom, a ne procenom rizika.
"Ovakvim postupanjem Uprava je nanela veliku štetu civilnom sektoru jer će oni koji daju donacije posle ovoga možda da se povuku", rekao je Kohel i dodao da će i banke možda ubuduće zazirati od organizacija civilnog sektora, da im neće davati kredite ili otvarati račune ukoliko su pod sumnjom Uprave za sprečavanje pranja novca.
Podsetimo, Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije je u julu od domaćih banaka zatražila na uvid finansijske transakcije nekih od novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana.
Lista entiteta, koju je obelodanio medij Njuzmaks Adrija sadržala je trideset sedam organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca za čije finansijsko poslovanje je zainteresovana Uprava za sprečavanje pranja novca.
Taj potez Uprave izazvao je burnu reakciju dela medija i nevladinih organizacija u Srbiji - kao i međunarodnih posmatrača.
