Kancelarija za humanitarno pravo Ujedinjenih nacija saopštila je u četvrtak da ima "kredibilne izveštaje" koji ukazuju na to da su borci Islamske države u Iraku ubili najmanje 231 civila dok su pokušavali da pobegnu iz zapadnog Mosula.
Ubistva o kojima se govori dogodila su se između 26. maja i 3. juna, sva u delu grada al-Šifa i uključivala su ljude koji su pokušavali da izađu iz delova grada koje drži Islamska država i pređu u one koji su pod kontrolom iračkih trupa.
Ujedinjene nacije takđe kažu da još uvek istražuju izveštaje o drugim civilnim žrtvama vazdušnih napada na Zanjili, deo zapadnog Mosula, u kome je prema izveštajima ubijeno između 50 i 80 ljudi.
Civili, najveća briga
Borbe za zapadni Mosul vode se od februara, nakon što su iračke snage, podržane vazdušnim udarima koalicije koju predvode SAD, zauzele istočni deo grada. Potpuno preuzimanje Mosula predstavljaće znak velike pobede u kampanji uklanjanja militantne grupe koja se raširlia preko velikog dela teritorije Iraka, uključujući Mosul, 2014. godine.
Drugi najveći irački grad predstavlja glavnu brigu kod grupa za zaštitu ljudskih prava i humanitarnu pomoć, a Ujedinjene nacije upozoravaju na nedostatak potrepština i opasnost od vođenja uličnih borbi u gradu.
Humanitarne i grupe za ljudska prava pozvali su u četvrtak iračku vojsku i koaliciju koju predvode SAD da izbegavaju upotrebu oružja koja bi mogla neselektivno da ciljaju civile toko konačnih napora za zauzimanje zapadnog Mosula.
"Hiljade porodica su u zamci ISIS-a u zapadnom Mosulu, čiji borci sprečavaju civile da pobegnu u sigurnost", rekao je u izjavi zamednik direktora za Bliski istok organizacije Hjuman rajts voč (HRW), Lama Fakih. "Iračke i koalicione snage trebalo bi da priznaju da je korišćenje eksplozivnog oružja sa širokim pojasom delovanja, u naseljenom Starom gradu, stavlja civile u pojačani rizik".
HRW, Amnesti internešnl, Ervors, Centar za civile u konfliktu, Ljudska prava prvo, Međunarodna mreža za eksplozivna oružja i Deca u ratu potpisali su saopštenje izdato u četvrtak.
Oni su naglasili upotrebu minobacača, nenavođenih artiljerijskih granata i raketa, te vazdužne napade bombama težim od 225 kilgrama, rekavši da je to oružje koje se ne odlikuje preciznošću ili ograničenim efektima, što bi omogućilo da bude korišćeno u gusto naseljenim oblastima bez dovođenja civila u rizik koji nadmašuje vojce ciljeve koji mogu da budu postignuti.
Rizik koji nosi taktika Islamske države
U saopštenju se takođe skreće pažnja na dodatni rizik po civile koji nosi taktika Islamske države.
"Teškoće identifikovanju civila u gusto naseljenom gradu, čak i uz upotrebu naprednih sistema za ciljanje, čini komolikovanim da se odredi tačan broj civila u ciljanoj oblasti prilikom odobravanja napada. Opasnost raste usled toga što ISIS koristi civile kao ljudski štit, što je ratni zločin", saopštavaju organizacije.
Koalicija koju predvode SAD bombarduje ciljeve Islamske države u Iraku od avgusta 2014. godine i u Siriji od septembra iste godine. Poslednji mesečni izveštaj o civilnim žrtvama kaže da je, po osnovnim informacijama kojima se raspolaže, u napadima koalicije nenamerno ubijeno 484 civila, otkako je kampanja počela.
Grupe za ljudska prava tvrde da su brojevi mnogo veći. Organizacija Ervors procenjuje da je u udarima koalicionih snaga ubijeno najmanje 3.817 civila.
Koalicija saopštava da sa ozbiljnošću prima sve izveštaje o civilnim žrtvama i da njene snage "preduzimaju sve neophodne mere opreza tokom planiranja i izvođenja napada iz vazduha, kako bi se smanjio rizik povređvanja civila".