Rat u Ukrajini ugrozio je kineske železničke veze sa Evropom, budući da većina njenih pruga prolazi kroz Rusiju. Takođe se postavljaju ozbiljna pitanja o sudbini kineske inicijative Pojas i put (BRI) za izgradnju infrastrukture u desetinama zemalja. Čak i ako bi se rat uskoro okončao, ni Kina ni Ukrajina ne bi bile zainteresovane za nastavak BRI projekata u Ukrajini, kažu analitičari.
"Projekti Pojas i put u Ukrajini više nisu aktuelni. Čak ni Kina možda neće biti zainteresovana da nastavi ulaganja u zemlju sa teško oštećenom ekonomijom", kaže za Glas Amerike Džejkob Mardel, istraživač Merkator instituta za kineske studije, koji se bavi globalnom infrastrukturom i kineskom spoljnom politikom.
BRI je najveći svetski infrastrukturalni program, sa projektima u Evropi, Aziji i Africi. Procenjuje se da je Kina samo prošle godine uložila 59,5 miliona dolara u Pojas i put, i više od 800 milijardi dolara od pokretanja programa 2013. godine.
Samo nedelju dana pre početka rata u Ukrajini 24. februara, Francuska se dogovorila sa Kinom o zajedničkoj izgradnji infrastrukture u Africi, Jugoistočnoj Aziji i Istočnoj Evropi, u vrednosti od 1,7 milijardi dolara. Nad planom se sada nadvijaju tamni oblaci budući da bi deo zapadnog gneva prema Rusiji mogao da se prelije na Kinu, za koju neki smatraju da prećutno podržava Moskvu.
Železnica Kina-Evropa je tranzitna putanja za kineski izvoz, iako se i manja količina robe iz Evrope tim putem transportuje do kineskih gradova. Mreža ima 73 rute, povezujući Kinu sa Kazahstanom, Rusijom, Belorusijom, Poljskom, Nemačkom i Češkom Republikom, Francuskom i Španijom. Teretni vozovi koji putuju tim prugrama su u prvom kvartalu ove godine obavili 3.630 putovanja, prema zvaničnim kineskim izvorima.
Očekuje se da će broj tih putovanja opasti za više od 50% ako evropske zemlje nastave da izoluju Rusiju, koja se nalazi u sredini tih železničkih putanja.
"Vrlo je moguće da će izolovanje Rusije uticati na kineske planove da dalje razvijaju svoje BRI pruge do Evrope, od kojih mnoge prolaze kroz rusku teritoriju", rekao je za Glas Amerike Dekster Roberts, visoki saradnik Inicijative za azijsku bezbednost pri Atlantskom savetu.
"To će skoro sigurno uticati na njihovu spremnost da prihvate veće isporuke robe koje prelaze rusku teritoriju na putu ka evropskim tržištima, ili od njih. Ako Rusije bude sankcionisana, veoma je malo verovatno da će se dozvoliti prevoz evropske robe preko njene teritorije", kaže Roberts, autor knjige "Mit o kineskom kapitalizmu".
Pored postojećih železnica, Kina ima nekoliko pruga u izgradnji ili planiranih projekata koji će takođe biti pogođeni.
"Kineski entuzijazam za povezanost železnicom će za sada morati da se ozbiljno smanji. Kina i u srednjem roku mora da zaobilazi rusko-belorusku, pa možda i ukrajinsku geografiju", napisao je u članku za onlajn magazin "Diplomat" Mohamadbager Forou, istraživač Nemačkog instituta za globalne studije u Hamburgu.
Alternativne putanje
Zbog izazova u Evropi, Kina bi mogla da se fokusira na koridor Centralna Azija-Zapadna Azija, koji je spaja sa Kazahstanom, Uzbekistanom, Turskom i drugim zemljama. Ideja bi bila da se više kineskog izvoza obavlja kroz zemlje Centralne Azije, kaspijski region, Iran i Tursku.
Međutim, postoje problemi sa tom rutom.
"Železnički koridor kroz Tursku ima ograničeni kapacitet u poređenju sa onim koji prolazi kroz Rusiju", kaže Mardel. “Uz to, uključuje da se deo putovanja obavlja morskim putem. U celini, to je skuplji put i oduzima više vremena".
Već nekoliko godina Peking se nada da će ojačati tranzitnu rutu u Ekonomskom koridoru Kina-Pakistan (CPAC), koji Kinu spaja sa lukom Gvadar u Arapskom moru.
Međutim, i Pakistan je nedavno prošao kroz politička previranja koja su dovela do postavljanja novog premijera Šebaza Šarifa. Očekuje se da će do kraja godine nova vlada morati da raspiše nove izbore. Uz to, Pakistan je u ozbiljnoj finansijskoj krizi i traži pomoć Međunarodnog monetarnog fonda.
Politički posmatrači kažu da bi Pakistan mogao da odloži ili otkaže neke od projekata Pojasa i put jer ne može da priušti da se dalje zadužuje kod Kine. Takođe, MMF možda neće biti raspoložen da podržava zemlju sa tako visokim stepenom dugovanja.
Neki analitičari imaju drugačiji pogled na situaciju.
"Premijer Šarif je poznat po veštini balansiranja geopolitičkih odnosa. I dok pokušava da zemlju približi Sjedinjenim Državama, skoro je sigurno da će nastaviti da održava ili, još verovatnije, ojača odnose sa Kinom", kaže Roberts.
Šarif će možda želeti da dodatno ojača CPAC zato što je njegova Liga pakistanskih muslimana predstavila taj projekat 2013, dodaje Dekster Roberts.
I ako se nastavi izgradnja železnica na tom koridoru, proći će mnogo vremena pre nego što luka Gvadar bude imala kapacitet da kineskim izvoznicima omogući da koriste rutu na Arapskom moru. To nije odgovor na neposredni problem Kine - otpor Evropljana prolasku kineske robe vozovima kroz teritoriju Rusije.
