U Ukrajini se obeležava godišnjica antivladinih protesta u Kijevu, koji su okončani sukobima, u kojima je više od stotinu osoba poginulo, i zbog kojih je tadašnji predsednik Viktor Janukovič pobegao u Rusiju.
Devetnaestogodišnji Roman Gurik bio je pomalo buntovnik, ali je duboko brinuo za svoje dve male sestre, svoje prijatelje i evropsku budućnost Ukrajine. Kada je prošle godine, ispred hotela Ukrajina, ne njegove nenaoružane sugrađane, antivladine demonstrante, otvorena vatra, priča Romanov otac Igor, njegov sin je pomagao da se ranjeni evakuišu:
“Kada je drugi put došao, prišao je grupi od desetak demonstranata, i stao poslednji u redu. Na video snimcima možete da vidite barikade. Odatle je otvorena vatra”.
Kako je Roman pokušao da pomogne demonstrantima, pogođen je u glavu, i postao žrtva nepoznatih snajperista, koji su tokom sukoba demonstranata sa specijalnim policijskim snagama ubili više od 100 osoba. Godinu dana kasnije još niko nije odgovarao za ubistva na glavnom trgu u Kijevu. Romanova majka Irina ne veruje da će pravda ikad biti zadovoljena.
“Verujem da žele da odugovlače. Posle godinu dana, niko od odgovornih, u najmanju ruku, više nije u Ukrajini. Svi dokazi su nestali, nije mnogo toga ostalo“.
Novopostavljeni ukrajinski glavni tužilac Viktor Šokin obećao je da će pronaći i kazniti krivce:
“Siguran sam, a to sam izneo i u Parlamentu, da ću ispuniti obećanje. Svi krivci će biti odgovorni. Bez ikakve sumnje“.
Nasiljem su okončani višemesečni, pretežno mirnih protesta protiv vlade bliske Moskvi, koja se raspala ubrzo pošto je predsednik pobegao u Rusiju. Kremlj je iskoristio haos da opravda aneksiju Krima, i podršku proruskim separatistima na istoku Ukrajine, gde su u borbama sa ukrajinskim snagama poginule hiljade.
Ihor Černjetski je pogođen u nogu dok je predvodio odred obezbeđenja demonstranata. Priznaje da je odred bio naoružan lovačkim oružjem, ali ističe da su ga koristili isključio u samoodbrani:
“Nije se radilo o ulasku u Evropsku uniju, već o spečavanju uništenja ukrajinskog naroda. Kada neko pokuša da vas uništi, ni o čemu ne vodite računa, već stupate u borbu. To traje sve do danas i da, nastaviće se“.
Černjetski pomaže da se prikupe donacije za ukrajinske snage, a kada više ne bude morao da nosi stake, kaže da će im se pridružiti na prvoj liniji fronta. Dok se život u Kijevu polako vraća u normalu, mnogi, kao i Černetski, brinu se da su borbe na istoku zemlje postale navika. Ali oni kojima je nasilje odnelo bližnje, oni ne mogu lako da zaborave žrtve.