Pošto se kriza u Ukrajini pogoršala u ranim jutarnjim satima, na četvorostranim prazgovorima u Ženevi postignut je dogovor o mogućem diplomatskom pomaku. Državni sekretar Džon Keri, njegov ruski kolega i predstavnici Ukrajine, kao i drugi evropski lideri postigli su sporazum o de-eskalaciji zategnutosti izmedju Rusije i Ukrajine i, kako je navedeno, „uspostavljanju bezbednosti za sve gradjane.“
„Sve ilegalne oružane grupe moraju da se razoružaju. Sve ilegalno zauzete zgrade moraju biti vraćene legitimnim vlasnicima, dok ilegalno okupirane ulice i druga javna mesta u ukrajinskim gradovima moraju da budu napuštena.“
Keri je upozorio Rusiju da napredak mora biti postignut do vikenda ili će uslediti nove sankcije.
Neposredno nakon toga, na brifingu za medije u Beloj kući, predsednik Barak Obama je rekao da se nada da će Rusija ispoštovati ovaj sproazum. On je medjutim, takodje ukazao da, uzevši u obzir prošlu praksu, nema uveravanja o saradnji od strane Moskve. Američki predsednik je takodje istakao da njegova administracija održava kontakte sa evropskim saveznicima o mogućim novim sankcijama ukoliko Rusija ne održi reč povodom sporazuma.
Tokom noći, stotine pripadnika pro-ruskih paravojnih snaga naoružanih granatama i Molotovljevim koktelima napali su jednu bazu ukrajinske nacionalne garde na Crnom moru.
Ukrajinski funkcioneri su saopštili da su njihovi gardisti ispalili upozoravajuće hice, ali da se napadači nisu povukli i da je vojska morala da odgovori.
Vršilac dužnosti ukrajinskog predsednika Oleksander Turčinov je u izjavi u parlamentu nazvao pripadnike paravojih snaga teroristima i izneo svoju verziju incidenta.
„U Mariupolu, teroristi su pokušali da upadnu u vojnu bazu, sa ciljem da zaplene arsenal i vojna vozila. Nakon trećeg pokušaja da upadnu u zgradu uz pomoć oružja, granata i Molotovljevih koktela, kriminalce je napala nacionalna garda. Trojica pripadnika paravojnih snaga su ubijeni, 13-oro je ranjeno i 63-oje uhapšeno.“
Nešto ranije, ruski predsednik Vladimir Putin je u kontakt programu na ruskoj televiziji danas za krizu okrivio ukrajinsku vladu, ali je istakao da su razgovori u Ženevi važni:
„Nadam se da ćemo, nakon svega, uspeti da shvatimo u kojoj rupi i na kojoj litici se tekuća vlada kreće i uvlači zemlju u to. Mislim da je početak današnjih razgovora veoma važan, jer je važno da zajedno razmislimo kako da prevazidjemo ovu situaciju i ponudimo istinski dijalog narodu, a ne samo nešto što liči na dijalog.“
Putin je rekao da je demokratski proces jedini način da se vrati red u Ukrajinu.
On je takodje nazvao „besmislicom“ izveštaje da ruske vojne jedinice operišu u Ukrajini, rekavši da separatističke akcije sprovode lokalni stanovnici.
Medjutim, administracija predsednika Obame i druge zapadne vlade su optužile Rusiju da nastoji da destabilizuje Ukrajinu kao izgovor za zauzimanje novih delova njene teritorije posle prošlomesečne aneksije Krima.
U medjuvremenu, američki sekretar za odbranu Čak Hejgel je objavio da je predsednik Obama odobrio novu pošiljku ne-smrtonosnog oružja ukrajinskoj vojsci, dok je komanda NATO-a saopštila da je alijansa uputila pet ratnih brodova u Baltičko more u znak podrške istočnoevropskim članicama.
„Sve ilegalne oružane grupe moraju da se razoružaju. Sve ilegalno zauzete zgrade moraju biti vraćene legitimnim vlasnicima, dok ilegalno okupirane ulice i druga javna mesta u ukrajinskim gradovima moraju da budu napuštena.“
Keri je upozorio Rusiju da napredak mora biti postignut do vikenda ili će uslediti nove sankcije.
Neposredno nakon toga, na brifingu za medije u Beloj kući, predsednik Barak Obama je rekao da se nada da će Rusija ispoštovati ovaj sproazum. On je medjutim, takodje ukazao da, uzevši u obzir prošlu praksu, nema uveravanja o saradnji od strane Moskve. Američki predsednik je takodje istakao da njegova administracija održava kontakte sa evropskim saveznicima o mogućim novim sankcijama ukoliko Rusija ne održi reč povodom sporazuma.
Tokom noći, stotine pripadnika pro-ruskih paravojnih snaga naoružanih granatama i Molotovljevim koktelima napali su jednu bazu ukrajinske nacionalne garde na Crnom moru.
Ukrajinski funkcioneri su saopštili da su njihovi gardisti ispalili upozoravajuće hice, ali da se napadači nisu povukli i da je vojska morala da odgovori.
Vršilac dužnosti ukrajinskog predsednika Oleksander Turčinov je u izjavi u parlamentu nazvao pripadnike paravojih snaga teroristima i izneo svoju verziju incidenta.
„U Mariupolu, teroristi su pokušali da upadnu u vojnu bazu, sa ciljem da zaplene arsenal i vojna vozila. Nakon trećeg pokušaja da upadnu u zgradu uz pomoć oružja, granata i Molotovljevih koktela, kriminalce je napala nacionalna garda. Trojica pripadnika paravojnih snaga su ubijeni, 13-oro je ranjeno i 63-oje uhapšeno.“
Nešto ranije, ruski predsednik Vladimir Putin je u kontakt programu na ruskoj televiziji danas za krizu okrivio ukrajinsku vladu, ali je istakao da su razgovori u Ženevi važni:
„Nadam se da ćemo, nakon svega, uspeti da shvatimo u kojoj rupi i na kojoj litici se tekuća vlada kreće i uvlači zemlju u to. Mislim da je početak današnjih razgovora veoma važan, jer je važno da zajedno razmislimo kako da prevazidjemo ovu situaciju i ponudimo istinski dijalog narodu, a ne samo nešto što liči na dijalog.“
Putin je rekao da je demokratski proces jedini način da se vrati red u Ukrajinu.
On je takodje nazvao „besmislicom“ izveštaje da ruske vojne jedinice operišu u Ukrajini, rekavši da separatističke akcije sprovode lokalni stanovnici.
Medjutim, administracija predsednika Obame i druge zapadne vlade su optužile Rusiju da nastoji da destabilizuje Ukrajinu kao izgovor za zauzimanje novih delova njene teritorije posle prošlomesečne aneksije Krima.
U medjuvremenu, američki sekretar za odbranu Čak Hejgel je objavio da je predsednik Obama odobrio novu pošiljku ne-smrtonosnog oružja ukrajinskoj vojsci, dok je komanda NATO-a saopštila da je alijansa uputila pet ratnih brodova u Baltičko more u znak podrške istočnoevropskim članicama.