Globalne posledice ruske invazije na Ukrajinu bile su u centru pažnje u utorak na Generalnoj skupštini UN, na početku godišnje debate.
Lideri su govorili posebno o hitnosti da se poljoprivrednicima u svetu dobavi đubrivo po razumnoj ceni i na vreme za sezonu setve, koja je u nekim delovima sveta već počela.
"Bez akcije sada, globalna nestašica đubriva brzo će se pretvoriti u globalnu nestašicu hrane", upozorio je generalni sekretar Antonio Gutereš govoreći o onome što bi moglo da usledi naredne godine.
On je rekao da postoje izveštaji o poljoprivrednicima u zapadnoj Africi i drugim regionima koji uzgajaju manje useva zbog cene ili nedostatka đubriva.
"Đubriva su postala tri puta skuplja nego 2021. godine", rekao je predsednik Senegala i predsedavajući Afričke unije Meki Sal na sastanku na ministarskom nivou o bezbednosti hrane na marginama glavne debate.
Otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara, uvela je kvote na izvoz svog đubriva, rekavši da želi dovoljno za svoje poljoprivrednike. Moskva je najveći izvoznik đubriva, a poremećaji i nestašice koje je stvorila doveli su do naglog povećanja cena na međunarodnim tržištima. To je učinilo đubrivo nedostupnim za neke manje poljoprivrednike, sa potencijalom da dramatično smanji njihove žetve.
To sve ugrožava globalnu bezbednost hrane, koja je već na lošem putu. UN kažu da više od 800 miliona ljudi širom sveta pati od gladi.
"Rusija mora da okonča svoj ilegalni rat protiv Ukrajine, koja je ugrozila suštinski izvor svetskog snabdevanja hranom", rekao je španski premijer Pedro Sančez na samitu o hrani. "Istina je da [ruski predsednik Vladimir] Putin pokušava da uceni međunarodnu zajednicu velikim delom svetskih potreba za hranom".
Uprkos pozivima na diplomatiju, Rusija je nagovestila da planira da istraje, sa planovima za uskoro referendume da se Lugansk i Donjeck proglase delom Rusije, što bi moglo da postavi teren za eskalaciju borbi.
Dok sankcije Zapada za rusku hranu i za izvoz đubriva nisu uvedene, Moskva tvrdi da postoje. Sporazumom potpisanim u Istanbulu 22. jula više od četiri miliona metričkih tona ukrajinskog žita je premešteno na međunarodna tržišta i radi se na izgradnji poverenja među špediterima, osiguravačima i kupcima ruskog žita i đubriva, tako da bi oni nastavili da rade na nivoima pre invazije.
Gutereš je pozvao na uklanjanje "svih preostalih prepreka" za izvoz ruskih đubriva i njihovih sastojaka, uključujući amonijak.
"Ovi proizvodi ne podležu sankcijama — a mi napredujemo u eliminisanju indirektnih efekata", rekao je on.
Apeli za mir
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, čija je zemlja posredovala u Inicijativi za crnomorsko žito zajedno sa UN, apelovao je u utorak na diplomatski prekid rata.
"Želeli bismo da uputimo apel svim međunarodnim organizacijama i zemljama sveta da podrže mirne inicijative Turske da se ovaj spor reši jednom zauvek", rekao je Erdogan skupštini. "Potreban nam je dostojanstven izlaz iz ove krize, a to je moguće samo kroz diplomatsko rešenje koje je racionalno, pravedno i primenjivo".
Ni ruski, ni ukrajinski lider ove nedelje nisu u Njujorku i ne očekuju se pomaci.
"Francuska će tvrdoglavo tražiti mir", rekao je predsednik Emanuel Makron, koji je držao otvorene diplomatske kanale sa predsednikom Putinom. "Naš stav je jasan i mi želimo da služimo tome, i zato se upuštam u dijalog sa Rusijom i to činim od početka rata i proteklih meseci, i nastaviću da vodim ovo".
