Linkovi

Liderke država govore pred Generalnom skupštinom UN


Mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto obraća se 75. sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, u sedištu UN, u Nujorku, 23. septembra 2021.
Mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto obraća se 75. sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, u sedištu UN, u Nujorku, 23. septembra 2021.

Osam žena - tri potpredsednika i pet premijera - trebalo bi da govore u petak u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

"Ne možemo spasiti našu planetu ako izostavimo ugrožene - žene, devojke i manjine", rekla je predsednica Zuzana Čaputova Generalnoj skupštini ranije ove nedelje.

"Kovid 19 preti da vrati nazad naša postignuća", rekla je Skupštini u četvrtak predsednica Tanzanije Samija Suluhu Hasan, prva žena predsednica te zemlje

Takođe u četvrtak, generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš upozorio je na samitu o hrani koji nastoji poboljšati globalnu proizvodnju hrane i pristup da gotovo polovina planete ne može da priušti zdravu hranu.

"Hrana je život. Ali u zemljama, zajednicama i domaćinstvima u svakom kutku sveta ova suštinska potreba - ovo ljudsko pravo - postaje neispunjena", rekao je Gutereš virtualnom samitu o prehrambenim sistemima na marginama godišnjeg okupljanja Generalne skupštine UN.

Gutereš je rekao da 3trimilijarde ljudi ne može da priušti hranjivu hranu.

"Svakog dana stotine miliona ljudi odlaze u krevet gladni. Deca gladuju", rekao je on.

I dok milioni ljudi gladuju, a gladi je realnost u delovima Jemena i Etiopije, gotovo jedna trećina sve proizvodnje hrane je izgubljena ili protraćena.

Samit, koji radi više od godinu dana, ima za cilj da ponovo analizira svaki aspekt proizvodnje hrane kako bi postali ekološki prihvatljiviji, bezbedniji, hranljiviji i pristupačniji. To je takođe deo unapređenja 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, među kojima je "nulta glad" glavni prioritet.

Pandemija povećava izazov

"Pandemija Kovida 19 učinila je ovaj izazov mnogo većim", rekao je Gutereš. "To je produbilo nejednakosti, desetkovalo ekonomije i bacilo milione u krajnje siromaštvo".

Virus je takođe bio na umu liderima koji su se obratili Generalnoj skupštini u četvrtak - posebno afričkim liderima, koji su predstavljali veliki deo govornika tog dana. Mnogi su se pojavili putem video poruka zbog pandemije.

"Optužnica je protiv čovječanstva da su više od 82 odsto sveetskih doza vakcine stekle bogate zemlje, dok je manje od jedan odsto otišlo u zemlje sa niskim prihodima", rekao je južnoafrički predsjednik Siril Ramapfosa u video obraćanju.

Afrički centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izveštavau da je četiri odsto afričke populacije potpuno vakcinisano.

"Gomilanje i nejednaka distribucija sa rezultirajućim neujednačenim obrascima vakcinacije širom sveta nije prihvatljivo", rekao je predsednik Zimbabvea Emerson Mnangagva u unapred snimljenoj poruci. "Vakcinacijski nacionalizam je samoporažavajući i suprotan mantri da 'niko nije siguran dok svi nisu sigurni'. Bilo na severu planete ili na jugu, bogati ili siromašni, stari ili mladi - svi ljudi u svetu zaslužuju pristup vakcinama".

Takođe je postojala zabrinutost zbog trenda državnih udara u Africi. U proteklih godinu dana vojni udari su se dogodili u Čadu, Maliju i Gvineji. Sudanska vojska je saopštila da je tamo pokušala državni udar samo ove nedelje. U Tunisu neki tvrde da je predsednik Kais Said u suštini izveo puč, pozivajući se na vanredna ovlašćenja, otpustivši premijera i suspendujući parlament radi učvršćivanja svojih ovlašćenja.

Predsednik Angole Žao Goncalves Lurenco rekao je da nema dovoljno reakcija drugih zemalja kako bi se obeshrabrili pučevi.

"Smatramo neophodnim da međunarodna zajednica postupi odlučno i da ne izdaje samo osuđujuće izjave kako bi prisilila te aktere da vrate vlast legitimno uspostavljenim institucijama", rekao je on na skupu. "Ne možemo da nastavimo da dozvoljavamo nedavnim primerima, poput Gvineje i drugih, da uspeju u Africi i na drugim kontinentima".

Na Bliskom istoku, irački predsednik Barham Salih izrazio je zabrinutost zbog terorizma u svojoj zemlji i širem regionu.

"Ne možemo potcenjivati opasnost koju predstavlja terorizam. Ako postanemo opušteni i ometeni regionalnim sukobima, jednostavno ćemo videti povratak mračnjačkih snaga koje će ugroziti naš narod i našu bezbednost", rekao je on. "Saradnja i solidarnost su naš jedini izbor u našoj borbi protiv međunarodnog terorizma i grupa koje ga podržavaju".

Drugi govornici u četvrtak su bili kubanski predsednik Miguel Diaz-Kanel Bermudez, predsednik Salvadora Naiib Bukele i italijanski premijer Mario Dragi.

Pomirenje

U međuvremenu, mogućnosti ove nedelje za intenzivnu diplomatiju pomogle su da se ublaži retko viđen rascep u američko-francuskim odnosima.

Francuski zvaničnici bili su ogorčeni zbog bezbednosnog pakta između Australije, Velike Britanije i Sjedinjenih Država ranije ovog meseca. Prema tom aranžmanu, Australija će dobiti najmanje osam podmornica na nuklearni pogon, koje će se graditi u Australiji uz upotrebu američke tehnologije. Dogovor je postignut kada je Australija odustala od ranijeg ugovora o francuskim podmornicama vrednog desetine milijardi dolara.

Telefonski sastanak predsednika Džoa Bajdena i Emanuela Makrona u sredu i lični sastanak u četvrtak između njihovih najviših diplomata na marginama Generalne skupštine u Njujorku izgleda da su prošli dug put do smirivanja Pariza i obnove poverenja.

U izveštaju su korišćene neke informacije Asošijeted presa.

XS
SM
MD
LG