Dvadeset-pet minuta pre ponoći, američki predsednik Barak Obama je saopštio vest koju je američki narod čekao gotovo deset godina.
"Mogu da obavestim američki narod i svet da su SAD sprovele operaciju u kojoj je ubijen Osama bin Laden, lider Al-Kaide i terorista odgovoran za ubistvo hiljada nedužnih muškaraca, žena i dece”, izjavio je Obama.
Osama bin Laden je najtraženiji svetski terorista od kada je više od 3.000 ljudi poginulo u napadima al-Kaide na SAD 11. septembra 2001.
Predsednik Obama kaže da je prošlog avgusta obavešten o mogućem tragu koji vodi ka bin Ladenovoj lokaciji. Teroristički lider se krio u dobro utvrđenom kompleksu u Abotabadu, u Pakistanu.
Predsednik je izjavio da je prošle nedelje “odobrio tu misiju” kako bi se Osama bin Laden uhvatio i priveo pravdi.”
Mali tim američkih specijalaca izveo je operaciju u nedelju.
"Posle razmene vatre, ubili su Osamu bin Ladena i preuzeli njegovo telo”.
Predsednik je, međutim, konstatovao i da će al-Kaida nastaviti da smišlja napade protiv SAD i upozorio Amerikance da ostanu budni.
"Želim da jasno kažem, baš kao što je to učinio predsednik Buš ubrzo posle 11. septembra, da naš rat nije protiv islama, jer Bin Laden nije vodja muslimana. On je bio masovni ubica. Al-Kaida je poubijala na desetine muslimana u mnogim zemljama, uključujući našu”.
Obama kaže da je saradnja u domenu borbe protiv terorizma sa Pakistanom pomogla američkim snagama da uhvate Bin Ladena. On je nazvao pakistanskog predsednika Asifa Alija Zardarija da ga obavesti o Bin Ladenovoj smrti. Predsednik kaže da su se pakistanski zvaničnici složili da je u pitanju “dobar, istorijski dan” za obe zemlje.
Obama je takođe nazvao bivšeg predsednika Džordža Buša, koji je bio na položaju 11. septembra 2001, i koji je pokrenuo američki rat protiv terorizma. U pisanom saoštenju, Buš je ubistvo Bin Ladena nazvao “ogromnim dostignućem” i “pobedom za Ameriku”, dodajući da će “pravda biti zadovoljena, koliko god da je vremena potrebno za to”.
Osama Bin Laden rođen je 10. marta 1957. u bogatoj saudijskoj porodici. Kada je Sovjetski Savez izvršio invaziju na Avganistan 1979, Bin Laden se pridružio afganistanskim mudžahedinima, a nekoliko godina kasnije iskoristio svoje bogatstvo da formira sopstvenu miliciju, nazvanu al-Kaida, što na arapskom znači “baza”.
1996. godine Bin Laden je objavio sveti rat protiv SAD, koje je optužio da pljačkaju prirodne resurse muslimanskih nacija i pomažu neprijateljima islama.
Dok se krio u Sudanu, smatra se da je Bin Laden planirao napade na američku vojsku u Somaliji i Saudijskoj Arabiji. Takodje je organizovao napade 1998. na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji.
U roku od nekoliko nedelja posle 11. septembra 2001, SAD su povele koaliciju koja je zbacila talibansku vladu u Avganistanu, koja je odbila da preda Bin Ladena SAD.
Gotovo deset godina, američki vojnici i obaveštajci tragali su za Bin Ladenom po planinskom području duž avganistansko-pakistanske granice.
Ubrzo pošto je predednik Obama objavio da je Bin Laden ubijen, masa Amerikanaca okupila se ispred Bele kuće, proslavljajući tu vest.
U međuvremenu, Stejt Department je uveo stanje pripravnosti u svojim ambasadama i upozorio Amerikance na moguće napade iz odmazde al-Kaide.
