"Trenutno imam struju, ali ne znam koliko će to trajati", rekla je Sesili Džouns Jones, stanovnica Katija u Teksasu, predgrađu 48 kilometara zapadno od Hjustona.
Džouns je jedna od oko četiri miliona ljudi u američkoj saveznoj državi Teksas - i još stotina hiljada ljudi u južnim državama poput Luizijane, Misisipija, Oklahome, Kentakija, Zapadne Virdžinije i Virdžinije - čiji su domovi ove nedelje ostali bez struje zbog produženih perioda neobično hladno vreme u regionu.
Rekla je da je Savet za električnu pouzdanost u Teksasu (ERCOT), koji nadgleda državnu elektroenergetsku mrežu, samo uspeo da obezbedi električnu energiju njenom domu oko šest sati svakog dana.
Sa temperaturama od minus osam stepeni Celzijusa koje se šire po tom području, u njenoj kući je izuzetno hladno.
Ali toplota je samo jedan od nekoliko problema sa kojima se Džouns suočava. "Danima nisam imala vode", rekao je Džouns. "Cev je pukla kada se zaledila i poplavila skoro čitav moj dom, osim spavaćih soba na drugoj strani kuće. Da nisam bila tu da zatvorim vodu, plafon bi mi se srušio".
Uz milione drugih žitelja regiona koji se bore sa posledicama iste oluje, Džouns je rekla da nije uspela da kontaktira osiguravajuću kompaniju, čak ni vodoinstalatera.
Umesto toga, zaglavljena je u svojoj kući sa nekoliko opcija na raspolaganju. Putevi su previše zaleđeni da bi se njima moglo putovati, tako da ona ne može da obezbedi potrepštine.
Zaleđeni putevi takođe joj onemogućavaju da se ponovno spoji sa svojom kćerkom, koja boravi kod roditelja Džounsove.
Pa čak i kad bi mogla da stigne, sve sobe u njemu su rezervisane.
"Da li uopšte želim da odsednem u hotelu", upitala je. "Pandemija koronavirusa nije samo magično nestala zbog ove oluje. Ali koliko dugo mogu ostati ovde bez struje i vode? Samo pokušavam da izdržim dan po dan".
Tridesetogodišnja oluja
Više od 71 odsto susednih federalnih država prekriveno je snegom, jer su Teksas i susedna Luizijana pogođene nekim od najhladnijih temperatura koje su doživele u poslednjih 30 godina.
Prosečna februarska temperatura u Teksasu je oko 13 stepeni Celzijusa. Trenutni hladni front formiran prošlog vikenda spustio je temperature daleko ispod normale i stvara pustoš na loše pripremljenoj infrastrukturi države.
Oko sedam miliona stanovnika samo u oblastima Hjustona i oblasti Dalas Fort Vorta dobilo je nalog da prokuva vodu, jer su nestanci struje i smrznuti vodovi učinili da voda ne bude bezbedna za piće.
Mnogi od tih stanovnika, poput Džounsove, ne mogu da dođu do vode kako bi je prokuvavale, jer su im cevi popucale kada su se smrzle.
Kimberli Maloj se sklonila u San Antoniju u Teksasu, sa svojim dečkom i dva sina u kući koja već nekoliko dana nema vodu.
"Pribegli smo sakupljanju snega i topljenju za piće, kupanje i ispiranje toaleta", rekla je. "Ko zna kada će nam se vratiti voda?“
Ali Meloj je takođe priznala da je ona jedna od srećnijih.
Više od 30 Amerikanaca izgubilo je živote širom juga Sjedinjenih Država ove nedelje direktno i indirektno u vezi sa vremenom, a mnogi drugi se bore za svoje živote.
"Ima ljudi koji su ostali zaglavljeni u svojim automobilima pored neprohodnih puteva bez pokrivača ili hrane", rekla je. "A ima i beskućnika koji nemaju hranu, sklonište, vodu i koji se smrzavaju. Moja situacija nije ni približno toliko loša".
Jedna žena, Tabita Amerson, koja živi 45 minuta zapadno od Hjustona, rekla je za Glas Amerike kako je kombinacija nestanka struje i neprohodnih puteva zamalo ubila dete njenog suseda.
"Na respiratoru je i potrebna mu je je struja da bi mogao da diše", rekla je.
Kada je njen grad ostao bez struje, porodica je morala ručno da ga održava da diše dok su čekali da stigne hitna pomoć.
Hitna pomoć je kasnila zbog snega i leda i velikog obima hitnih slučajeva koje su nastale usled oluje.
"A onda su morali da isprobaju nekoliko bolnica da bi mu mogli naći sobu, jer je većina bila već popunjena", rekao je Amerson. "Hvala Bogu, uspeo je, ali ima podosta ljudi koji nisu imali te sreće".
Ko je odgovoran?
Kendal Tores živi na južnoj periferiji Ostina. Još uvek ima struje - verovatno, misli ona, jer se njen stan nalazi između dve bolnice.
Ali, nije imala vode 40 sati.
Trenutno se brine za pse svog komšije, kojeg je morala da spasi jer je oluja ostavila komšiju zaglavljenog kod njegovog prijatelja.
Takođe je udomila svoju sestru, čija je zgrada u centru Oustina imala poplavu sa vodom koja je prolazila kroz plafone, iz šahtova lifta i u holove kada su cevi popucale u ponedeljak uveče.
Toresovoj je laknulo što je mogla da pomogne, a hrabro je pošla i zaleđenim putevima da bi isporučila potrepštine i jakne u obližnji kamp za beskućnike.
Ali, govori ljutito: "Ovo je tako frustrirajuće i bespotrebno. Nije trebalo da bude ovako loše. Znali smo da dolazi loše vreme, pa zašto infrastruktura nije pripremljena?"
Odgovor su, smatra Tores, godine loših politika, deregulacije i ignorisanja znakova upozorenja koji su doveli do ovog trenutka.
U sredu je guverner Teksasa Greg Abot priznao da je "svaki izvor energije kojoj država Teksas ima pristup ugrožen zbog ultra hladne temperature ili zbog kvara opreme".
Za mnoge kritičare u državi, međutim, Abot i mnogi njegovi prethodnici - kao i regulatori koje su oni imenovali za upravljanje ERCOT-om - bili su previše mekani u zahtevima upućenim elektroenergetskim kompanijama da zaštite elektro-mrežu Teksasa od sve nestabilnijeg vremena.
"Trenutno smo u situaciji zbog klimatskih promena", rekla je Amanda Petro iz Ostina, čiji su bojleri pukli, oštetivši joj plafon, zidove i podove. "Ovo što se sada dešava ne bi trebalo da bude iznenađenje - gradi se polako već dugo".
Meg Lustou, stanovnica Hjustona koja je prva izgubila struju rano u ponedeljak ujutro i još uvek nema vodu, takođe ovo vidi kao neuspeh vlade.
"Primamljivo je ovo nazvati prirodnom katastrofom, a to je delimično tačno", rekla je. "Ovo je takođe katastrofa jer nas je naša vlada izneverila neispravnim planiranjem".
Ona veruje da bi se od dobavljača energije, poput ERCOT, trebalo tražiti da drže dovoljno energije u rezervi za hitne slučajeve.
Kada temperatura sledeće nedelje konačno poraste i kada komunalne usluge počnu da se vraćaju u normalu, Losto kaže da planira da se založi za to da se tako nešto više nikada ne ponovi.
U međuvremenu, ona samo pokušava da izdrži.
"Ovde je šokantno", rekla je. "Pokušala sam sam da odem do prodavnice prehrambenih proizvoda, a tamo morate da čekate red u kome je 100 ljudi koji stoje po ledenom vremenu pre nego što uopšte uspete da uđete unutra. To je opasno".
Lustou je rekla da je poslednja četiri dana provela nekoliko sati sa svoja dva psa u svom automobilu puneći telefon i pokušavajući da se zagreje.
"Ali šta je sa mnogim ljudima u Hjustonu koji nemaju automobile za zagrevanje?" pitala se. "Sledećih dana trebalo bi ponovo da zahladi. Šta ako mreža padne po drugi put? Bojim se da to još nismo pregrmeli sve ovo".
