U Srbiji ima do 100.000 tona opasnog otpada na 80 do 90 lokacija, dok se godišnje ukupno stvori oko 2,4 miliona tona komunalnog čvrstog otpada, od čega se 800.000 tona može reciklirati, a kako bi se problem rešio, uz podršku EU pokreću se dva projekta “Podrška razvoju strateškog okvira u oblasti upravljanja otpadom” i “Projekat primare separacije otpada”.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je predstavljajući projekte rekao da je ovo sjajna prilika da se Srbija ozbiljnije pozabavi pitanjima upravljanja otpadom i otpadnim vodama, jer "Srbija nije čista zemlja, a naš zadatak je da se potrudimo da to ispravimo".
Kao deo zahteva Poglavlja 27 u okviru pregovora za pristupanje Evropskoj uniji, Srbija je u obavezi da uskladi odmaće propise sa evropskim, kao i da preduzme neophodne mere za obezbeđivanje efikasne implementacije i kontrole primene novih tekovina EU u oblasti zaštite zivotne sredine.
Projekat “Podrška razvoju strateškog okvira u okviru u oblasti upravljanja otpadom” podržala je EU u iznosu od 1.500.000 evra kroz IPA pristupnu pomoć, Ministarstvo zaštite životne sredine srbije, Agencije za životnu srednu Austrije i Švedske i Ministarstvo za životnu sredinu Litvanije.
Drugi projekat, “Projekat primarne separacije otpada”podržali su resorno ministarstvo, EU i Švedska, i on će pomoći uvođenje primarne separacije u četiri regiona sa sanitarnim deponijama kojima upravljaju javna preduzeća - Duboko, Pirot, Srem-Mačva i Pančevo.
Zajedno ovi regioni prikupljaju oko 215.000 tona otpada godišnje, od čega može da se reciklira 70.000 tona.
Cilj ovog projekta je da stopa reciklaže u četiri regiona poraste na 15 odsto u roku od dve godine nakon uvođenja, što bi značilo više od 32. 000 tona reciklažnog materijala godišnje ne bi bilo deponovano u ovim regionima.
Što se problema opasnog otpada tiče, na 5. Medjunarodnom MITECO Forumu posvećenom cirkularnoj ekonomiji predsednik ove kompanije Miodrag Mitrović kaže da se tačne količine ne mogu znati, kao i da je uglavom reč o otpadu u propalim preduzećima o kojima niko ne vodi računa. MITECO je jedna od prvih i vodećih kompanija u Srbiji koja se bavi zbrinjavanjem industrijskog i opasnog otpada.
Mitrović kaže da, prema njihovim podacima, u Srbiji postoji izmedju 80 i 90 lokacija, a na svakoj lokaciji procenjuje se da ima 500 do 1.000 tona opasnog otpada, te da se ne zna koliko je zemlja kontaminirana i da tek treba da se izvrši ispitivanje.
On kaže da je rešavanje tog otpada dugoročan zadatak i da bi Ministarstvo trebalo da izdvoji bar milijardu dinara iz svog budžeta za rešavanje tog "istorijskog otpada". Dodao je da treba srediti i druge lokacije, kao i velika jalovišta poput RTB-a Bor.
On je podsetio da je prošle i pretprošle godine bio tender za uklanjanje otpada u fabrici Prva iskra u Bariču i da je to učinjeno na još devet lokacija u Srbiji.
I poplave su ostavile različit otpad te je u toku identifikacija svih žarišta, a da je krajnji cilj prerada tog industrijskog otpada koji bi se iskoristio ne samo za reciklažu već i za grejanje i druge vidove industrije, čulo se na konferenciji u Beogradu.
Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Ivan Karić ocenio je kao najveći problem u Srbiji trenutno ono što se naziva "istorijsko zagađenje", čemu će to ministarstvo posebnu pažnju posvetiti u narednoj godini.
"Pronaći ćemo modele finansiranja da saniramo to zagađenje, kao i za tretman opadnih voda, što je takođe goruće pitanje pošto se od Srbije najviše očekuje da investira u te dve oblasti, kao i u poglavlje 27," rekao je on.