Bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je u nedelju da nema planove da formira novu stranku koja bi bila rival Republikanskoj partiji. Govoreći na godišnjoj konferenciji Konzervativne političke akcije (CPAC) na Floridi, Tramp je izveštaje da kuje planove o trećoj stranci nazvao "lažnim vestima". Bivši predsednik je proteklih meseci bio u sukobu sa republikancima koji su odbacili njegov pokušaj da ospori rezultat predsedničkih izbora, i glasali za njegov opoziv.
Obraćajući se svojoj konzervativnoj publici, Tramp je nagovestio da je spreman da se ponovo kandiduje za predsednika 2024, i ponovio svoje diskreditovane, neistinite tvrdnje da su demokrate "ukrale" izbore 2020.
Bivši predsednik oštro je kritikovao administraciju demokrate Džoa Bajdena, navodeći da je Bajden imao "najkatastrofalniji prvi mesec od bilo kog predsednika u savremenoj istoriji", i dodao da se "za kratkih mesec dana stiglo od Amerike prvo do - Amerike na zadnjem mestu".
Tramp je obećao da će voditi kampanju za "snažne, odlučne republikanske lidere" kako bi povratili kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom na kongresnim izborima 2022, a zatim i Belom kućom, dve godine kasnije.
“Pitam se ko će to biti", rekao je Tramp o predsedničkom kandidatu svoje stranke 2024. "Ko li će to biti?"
U govoru koji je trajao 90 minuta, nije ostavio mnogo sumnje da bi to mogao da bude on sam, pozivajući se na anketu urađenu na stranačkoj konferenciji koja je pokazala da ima rejting popularnosti od 97% posle četvorogodišnjeg mandata u Beloj kući, iako ankete na nacionalnom nivou pokazuju da Bajden ima visok rejting popularnosti, dok Trampov pada.
Tramp je nastavio da iznosi neosnovane optužbe da je prevarom sprečen da dobije drugi mandat. Izrazio je posebno nezadovoljstvo prema Vrhovnom sudu, u kome većinu imaju konzervativci, od kojih je troje sudija upravo on imenovao. Izjavio je da najviši sud zemlje "nije imao petlju" da održi pretres o njegovim tvrdnjama o izbornoj prevari. Tramp i njegove pristalice izgubile su oko 60 sudskih procesa u vezi sa novembarskim izborima.
Njegove pristalice na konferenciji su vikale "Ti si pobedio!" - iako je Bajden osvojio 7 miliona glasova više na nacionalnom nivou, a Elektorski koledž glasao za Bajdena sa 306 glasova prema 232 za Trampa.
Bivši predsednik nije direktno pomenuo upad stotina svojih pristalica u zgradu Kongresa 6. januara - haos u kome je nastradalo petoro ljudi, niti proces opoziva, na osnovu optužnice da je podstakao svoje pristalice da odu u Kongres i pokušaju da spreče potvrdu Bajdenove pobede.
Međutim, u govoru je pomenuo po imenu svih 10 republikanaca u Predstavničkom domu koji su glasali za njegov opoziov i svih sedmoro senatora koji su glasali da ga osude. “Otarasite ih se!", zahtevao je Tramp.
Bivši predsednik je napao Bajdena zbog desetina uredbi koje je doneo, novih direktiva koje su poništile Trampovu imigracionu politiku kako bi se migranti sprečili da prelaze američko-meksičku granicu, i pozvale na ponovno pridruživanje SAD Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i međunarodnom Pariskom klimatskom sporazumu.
Trampove pristalice su zviždale i negodovale na pominjanje da se Bajden pridružio Pariskom sporazumu.
Donald Trampe je, takođe, u govoru zahtevao da Bajden otvori škole širom zemlje, optužujući ga za lojalnost sindikatu nastavnika, i napao predloženi paket pomoći pogođenima pandemijom u iznosu od 1,9 hiljada milijardi dolara, navodeći da će veliko parče "otići demokratskim gradovima sa lošom upravom."
Dok se mililoni Amerikanaca sada vakcinišu protiv virusa, Tramp je poručio: "Ne zaboravite da je to bio naš plan."
Bajdenova Bela kuća nije želela da reaguje na navode iz Trampovog govora.
"Dok Republikanska stranka bira svoj budući put, predsednik Bajden ostaje potpuno fokusiran na to da se pobedi virus, otvore škole i Amerikanci vrate na posao", saopštio je posle govora portparol Bele kuće Majkl Gvin.
CPAC je osnovan 1973. i pomogao je Trampu da započne političku karijeru 2011. Nastup na konferenciji je prvo Trampovo pojavljivanje u javnosti od izlaska iz Bele kuće 20. januara.
CPAC je jedno od najvažnijih godišnjih okupljanja konzervativaca i održava se u momentu kada se odlučuje kuda će ići Republikanska stranka - da li će se distancirati od bivšeg predsednika ili ostaje uz njega. Trampov rejting je i dalje dobar - prema istraživanju Galupa podržava ga 94 odsto republikanaca.
Ipak, podele unutar stanke su postale vidljivije kada je Senat odlučivao o opozivu Trampa, za šta je glasalo i sedam republikanskih senatora. Tramp ih je žestoko kritikovao, zajedno sa 10 republikanskih članova Predstavničkog doma koji su takođe glasali za njegov opoziv.
Kritike su u poslednje vreme usmerene na lidera senatske manjine Miča Mekonela. Iako je Mekonel glasao da Tramp bude oslobođen, u govoru posle glasanja je rekao da je bivši predsednik "praktično i moralno odgovoran za podstrekivanje nereda i opsadu Kongresa".
Tramp je nazvao Mekonela "sumornim, smrknutim političarem koga samo zanima lična korist" i rekao da, ukoliko republikanski senatori zadrže Mekonela kao svog lidera, "neće ponovo pobediti".
Uprkos svađi, Mekonel je rekao da to ne sme da poremeti pokušaje republikanaca da ponovo osvoje Belu kuću, čak i ako se Tramp ponovo kandiduje. Na pitanje Foks njuza da li će podržati Trampovu ponovnu nominaciju za 2024, Mekonel je rekao "Apsolutno".
Iako su neki nezadovoljni Trampom, bivši predsednik i dalje ima podršku mnogih državnih i lokalnih republikanskih zvaničnika.
Tramp je nagovestio da njegova politička karijera nije završena, ali još nije otkrio kako želi da je nastavi.
"Naš istorijski, patriotski pokret MAGA je tek u začetku. Imam mnogo toga da vam kažem u narednim mesecima, i radujem se nastavku našeg zajedničkog puta", rekao je nakon glasanja o opozivu.
Senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem, inače Trampov saveznik, ocenio je da je Tramp "najenergičniji član Republikanske stranke"
"Mogu samo da kažem da on ima najveći potencijal u Republikanskoj partiji. Treba nam Tramp", kazao je Grejem za Foks njuz.
Neki republikanci, međutim, misle drugačije. Senator iz Luizijane Bil Kesidi, koji je glasao da Tramp bude proglašen krivim u Senatu, kaže da je "Republikanska stranka više od jedne osobe, da su u pitanju ideje".
Kesidi se zalaže za novi put stranke, ali zbog stava da se distancira od Trampa već je trpeo posledice kada mu je stranka izrekla javnu kritiku.
Predstavnica u Kongresu Liz Čejni jedna je od 10 republikanaca koji su u Predstavničkom domu glasali da Tramp bude proglašen krivim za podsticanje pobune. Ona je takođe dobila javnu kritiku od stranke zbog toga, a republikanci su je ponovo javno ukorili kada je rekla da "Tramp ne bi trebalo da ima ulogu u stranci".
Ove godine na konferenciji CPAC govoriće i Trampovi saradnici: bivši državni sekretar Majk Pompeo, guverner Floride Ron DeSantis, guvernerka Južne Dakote Kristi Noem.
Na spisku nema bivšeg potpredsednika Majka Pensa. Mediji prenose da mu je upućen poziv da se obrati konferenciji, ali da je to odbio. Pens i Tramp su se, nakon četiri godine u Beloj kući razišli u svađi, jer je Pens potvrdio rezultate predsedničkih izbora, uprkos Trampovoj želji da to ne uradi.
Konferenciji se neće obratiti ni Mič Mekonel.
Predsedavajući CPAC Met Šlap, inače blizak Trampov saradnik, pobrinuo se za to da na konferenciji govore oni koji podržavaju bivšeg predsednika. Organizovao je i panele o integritetu izbora, na kojima će se raspravljati o Trampovim nedokazanim tvrdnjama da su izbori 2020. pokradeni.
CPAC se ove godine održava u Orlandu, jer lokalni pandemijski propisi na Floridi dozvoljavaju održavanje skupova u zatvorenom prostoru, uz nošenje maski i fizičku distancu.
