Laži, objavljivanje identiteta žrtava, kršenje pretpostavke nevinosti, nagađanja predstavljena kao da su činjenice, objavljieni detalji istraga koje su u toku – neki su od prekšraja Kodeksa novinara koji je dnevna štampa u Srbiji je od marta do decembra 2016. prekršila u čak 5.477 slučajeva. Apsolutni neslavni šampioni, sa sabranih 3.628 prekršaja, jesu Srpski telegraf, Informer i Kurir, pokazuje monitoring Saveta za štampu.
Osam dnevnih novina u Srbiji za 10 meseci prošle godine prekršilo je etička pravila profesije gotovo dva puta više nego u istom periodu prošle godine.
Posmatrano je pisanje listova Politika, Blic, Alo, Kurir, Večernje novosti, Informer, Srpski telegraf i Danas, dnevnika koji imaju "nacionalnu pokrivenost".
Šampion srama među novinama drži tabloid Srpski telegraf, koji je kodeks u posmatranom periodu prekršio u 1320 tekstova, a iza njega slede Informer sa 1208 kršenja i Kurir sa 1100, dok su Kodeks novinara Srbije najmanje kršili dnevnici Danas sa 94 i Politika sa 56 naslova, saopšteno je sredu na konferenciji za novinare.
Novinarka Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe Saveta za štamu, rekla je da se veoma retko u spornim tekstovima krši samo jedna tačka novinarskog kodeksa, tj. da se u najvećem broju slučajeva u istom tekstu krši više proklamovanih pravila profesije.
Jedan od razloga za povećanje prekršaja u 2016. u odnosu na 2015, iznenađujuće, nije izborna kampanja, već to što je ugašen list Naše novine, koji je relativno retko kršio Kodeks, dok je s druge strane pokrenut Srpski telegraf, koji je odmah prve godine izbio na nelasvno prvo mesto po etičkim prekršajima.
Kodeks je najviše kršen u izveštavanju o slučaju pevačice Jelene Marjanović, koja je ubijena u aprilu i čije je ubistvo privuklo ogromnu pažnju medija, prvenstveno tabloida. "Svaki tekst koji se pojavio na tu temu prekršio jedan ili više tačaka Kodeksa. Tokom kampanje nije bilo drastičnog povećanja kršenja Kodeksa, već prosečno, kao u svakom mesecu", rekla je Skrozza.
Petar Jeremić, član Komisije, rekao je da je u posmatranom periodu "prekršeno sve što je moglo da se prekrši – od pretpostavke nevinosti, prava na privatnost, do ugrožavanja deteta" rekao je Jeremić i naveo primer ćerke ubijene peačice koja je "toliko jasno identifikovana".
"Kada ta devojčica za neku godinu bude 'guglala' svoje ime, pitanje je kakav će tada biti njen odnos sa porodicom i kako će se ona dalje razvijati", kaže Petar Jeremić.
On kaže da je u slučaju ovog ubistva i poverenik Rodoljub Šabić zatražio i dobio spise iz istrage, nakon čega je ustanovio da nije tačno ništa od onog na šta su se mediji pozivali. "Ustanovljeno je da tih informacija nema u dokumentima iz istrage, što znači da su novinari izmišljali svoje izvore iz istrage ili da su lagali", navodi on.
Kršeći ljudima privatnost na takav način, kaže on, "mi smo se kao profesija ogrešili o običan narod".
"U slučajevima kada se piše o hapšenju osumnjičenih za pedofiliju, ne samo da se ti osumnjičeni jasno označavaju kao počinioci krivičnih dela, već se jasno identifikuju žrtve, koje su obično maloletne. Mislim da ne vodimo računa o tome kakve to posledice može ostaviti na decu", kaže Jeremić.
"Novinari treba da se pitaju da li takvim izveštavanjem mogu da unište nečiji život", zaključuje on.
Kao primere kršenja prava javnih ličnosti, Jeremić je naveo načine izveštavanja o privatnim stvarima glumica Milene Draviće i Nede Arnerić.
"Mediji su ove godine redovno odlazili na sahrane, beležili šta ljudi izgovaraju i rade u najintimnijim, tragičnim trenucima. Jedan od najjezivijih primera je priča o devojčici iz okoline Zaječara koja je silovana i ubijena, pa je nekoliko medija objavilo fotografiju njene majke i bake kako joj spremaju odeću za sanduk u kojoj će biti sahranjena, objašnjavajući šta će i kako da joj obuku", nastavila je Skrozza.
Ona je takođe primetila da je sve češća pojava da u medijima naslov ne odgovara sadržini teksta i to se uglavnom radi kada je politika u pitanju.
Napomenula je i da u Kodeksu novinara nije definisana "medijska hajka", ali da se i to dešava u nekim medijima. "Svi koji kritički misle o premijeru Aleksandru Vučiću i Srpskoj napednoj stranci mogu biti sigurni da će se sutra ili za meseca dana pojaviti u nekom od tabloida", rekla je ona.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da se broj žalbi iz godine u godinu povećeva i da ih je u prošloj godini bilo 126, a u posmatranom periodu 2015. njih 109. Ona je rekla da su u toku 2016. godine od 82 razmatrane žalbe, samo u devet slučajeva Komisija ocenila da nije bilo povrede Kodeksa.
Skrozza je ocenila da je Kodeks oštriji od zakona, ali da se ne poštuju ni zakoni, a da oni koji su nadležni da to spreče ne rade svoj posao.
"U prošlom mandatu imali ministra koji nije ni beknuo o tom, nismo znali da ga imamo, danas znamo još manje. Jako bi bilo značajno za ovu državu da oni koji su nadležni konačno počnu da rade svoj posao", rekla je.
Ipak, ona je podsetila da pre pet-šest godina, pre nego što je Savet za štampu počeo da radi u punoj snazi, o medijskoj etici se nije uopšte govorilo.
"Medijska etika je zajvaljujući Savetu postala tema. Možda se za pet godina sretnemo sa potpuno drugačijom statistikom i stanjem, ako budemo zajedno o tome dovoljno pričali i vikali", rekla je Skrozza i poručila da se nada da zaključci Saveta, iako nose prvenstveno samo moralnu sankciju, utiču na kolege da se zamisle.