Turske i sirijske snage našle su se u smrtonosnom okršaju u ponedeljak u sirijskoj severozapadnoj pokrajini Idlib. Poslednja eskalacija u borbama usledila je nakon što je Ankara nastavila da pojačava prisustvo svojih trupa u Idlibu, gde su rusko-turski diplomatski napori sa ciljem okončanja nasilja ostali u ćorsokaku.
"Kao rezultat intenzivnog granatiranja koje je izveo (sirijski) režim, 10. februara 2020. pet naših heroja je ubijeno, a pet drugih ranjeno", kaže se u saopštenju turskog ministrstva odbrane. "Neophodno je bilo odgovoriti, ciljevi su uništeni", dodaje se.
Turski vojnici će "uništiti svakoga ko se usudi da cilja našu zastavu", rekao je turski potpredsednik Fuat Oktaj.
Vojnici koji su ubijeni, prema izveštajima, bili su deo izviđačkih snaga stacioniranih na zatvorenom aerodromu u blizini strateški ključnog grada Sarakeba, kog su zauzele sirijske snage prošle nedelje.
Turska je uspostavila 12 vojnih posmatračkih ispostavi širom Idliba, poslednjeg uporišta pobunjenika u Siriji. Ispostave su deo sporazuma iz 2018. sa Moskvom o uspostavljanju zone deeskalacije, kako bi se okončale borbe između pobunjeničkih i snaga sirijske vlade.
Pogibija osam turskih vojnika pre nedelju dana u Idlibu, koje su takođe ubile sirijske vladine snage, navelo je Ankaru da pojača svoje vojno prisustvo. Više od 250 vojnih vozila ušlo je u pokrajunu tokom poslednjih nekoliko dana.
Lokalni mediji izveštavaju da su turske snage podržale napad pobunjenika sa ciljem ponovnog zauzimanja nedavno izgubljene teritorije. Ankara nije potvrdila te izveštaje.
U nedelju, turski ministar odbrane Hulusi Akar obećao je svoju posvećenost otvaranju puteva za snabdevaje vojnih ispostava koje su trenutno u okruženju sirijskih vladinih snaga.
Uprkos poslednjim turskim žrtvama, Ankara je odbacila bilo kakvo postepeno povlačenje iz Idliba.
"Povčalenje posmatračkih ispostavi (iz Idlibu) ne dolazi u obzir", rekao je Omer Čelik, portparol turske vladajuće AKP.
Ankara ostaje pri tvrdnjama da njeno vojno prisustvo u Idlibu ima humanitarni karakter.
"Naš glavni cilj je da sprečimo egzodus izbeglica i humanitarnu dramu", objavile su turske novine Hrijet u nedelju, citirajući Akara. "Pokušavamo da postignemo prekid vatre i sprečimo krvoproliće", dodao je on.
Ujedinjene nacije saopštile su u ponedeljak da je zbog ofanzive Damaska u Idlibu raseljeno gotovo 700.000 ljudi, od decembra. Pokrajina, koja se graniči sa Turskom, dom je za tri miliona ljudi. Ankara saopštava da se više od milion Sirijaca u bekstvu od poslednjih borbi zaputilo ka turskoj granici.
Pošto Turska već udomljava više od 3,5 miliona Sirijaca, turski predsednik Rečep Tahip Erdogan više puta je ponovio upozorenje da njegova zemlja ne može da prihvati nove ljude koji beže iz gotovo devet gdina dugog građanskog rata.
Analitičari kažu da su eksalaciji naslja između Ankare i Damaska takođe doprineli napori da se diktira rezultat konflikta.
"Sirijci žele da se reše radikalnih grupa u Idlibu, a Turska koristi te grupe kao instrument svog prisustva u severnoj Siriji", rekao je profesor za međunarodne odnose Husein Bagci sa Bliskoističnog tehničkog univerziteta u Ankari.
Rusija traga za diplomatskim rešenjem za rastuće tenzije. Dok Turska podržava sirijske pobunjenike i Rusiju, sirijska vlada, Ankara i Moskva sarađuju na rešavanju građanskog rata u Sriji.
Turski ministar spoljnih poslova Melvet Čavašoglu rekao je u ponedeljak da su subotnji razgovori sa gostujućim ruskim diplomatama završili u ćorsokaku. Ni obnovljeni razgovori u ponedeljak nisu uspeli ad naprave pomak.
"Trenutne tenzije u Idlibu otelotvorenje su razlika u interesima i Rusije, i Turske, koje nikada nisu prestale da postoje", kaže ekspert za Rusiju sa Univerziteta u Bonu, Zaur Gasimov.
Ankara izražava rastuću frustraciju zbog ponašanja Moskve, odnosno zbog toga što ruska acijacija nastavlja da bombarduje sirijske pobunjenike, zajedno sa civilima u Idlibu.
Moskva energično brani ofanzivu sirijske vlade, navodeći da je njen cilj iskorenjivanje terorističke organizacije. Erdogan je odbacio takve tvrdnje prošle nedelje.
Rusko-turske tenzije mogle bi da eksaliraju po pitanju Idliba, nakon što je ruski protivvazdušni raketni sistem zatvorio sirijski vazdušni prostor za turske avione.
Analitičari upozoravaju da su smrtonosni napadi od ponedeljka naglasili koliko su turske snage raspoređene u Idlibu ranjive, usled nepostojanja vazdušne podrške.
Lokalni mediji izvestili su u ponedeljak da su ruski avioni sprečili pristup turskih aviona sirijskom vazdušnom prostoru iznad Idliba. Godine 2015, turski lovac oborio je ruski bombarder koji je poleteo iz sirijske vazdušne baze.
U ponedeljak, Iran je pokušao da umanji tursko-sirijske tenzije tako što je iranski ministar inostranih poslova Džavad Zarif ponudio da organizuje razgovore. Ankara do sada nije odgovorila na ponudu Teherana.
Analitičari kažu da bi, s obzirom na to da je Erdogan investirao politički kapital u suprotstavljanje Damasku i da ta politika sada dovodi do rasta broja izgubljenih života tuskih vojnika, svako povlačenje postalo problematično.
Oni kažu da je Erdogan takođe svestan da bi se, ukoliko bi ofanziva Damaska u Idlibu prošla bez nadzora, Turska verovano suočila sa novim priliovm izbeglica u trenutku kada raste nezadovoljstvo u turskoj javnosti zbog priustva Sirijaca.
"Na kraju, moraćemo da se konfrontiramo sa (sirijskim predsednikom Bašarom al) Asadom i neko će morati da nauči lekciju", rekao je analitičar Atila Jesilada iz Globalnih partnera za mir. "A Turska će morati da oštro ukori Rusiju".
Drugi analitičari predviđaju da će, s obzirom na bliske odnose Erdogana sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, konfrontacija po pitanju Sirije biti izbegnuta.
"Očigledno, Rusija i Turska mogle bi da ponovo podele region Idliba, dok bi turske snage redukovale broj svojih posmatračkih vojnih ispostava", kaže Gasimov.
"Rat između trupa režima i sirijske opozicije nastaviće se i koštaće više ljudskih života. Ali ipak, ne verujem da bi to moglo da razbije tursko-rusku saradnju", zaključio je on.