Grupe migranata u Turskoj uputile su se ka granicama s Grčkom i Bugarskom nakon što je visoki turski zvaničnik rekao da Ankara više neće poštovati sporazum o EU iz 2016. i zaustavljati izbeglice na putu za Evropu.
Razlog za ovaj potez je ubistvo 33 turska vojnika u vazdušnom udaru sirijskh vladinih snaga u Idlibu. Turska inače godinama preti Evropi da će početi da propušta migrante, a sada se čini i da je izgubila podršku svih velikih svetskih igrača. Da li će se ovaj put Erdogan odlučiti da ostvari svoje pretnje?
“Mislim da još nije došlo vreme. Kada pretiš nekome, pretnja sama po sebi ima neku težinu dok ne kreneš da je sprovodiš, a onda se menja igra potpuno. Pretnja onda prestane da ima težinu, te onda neki drugi faktori koje je teško kontrolisati, dobiju na težini. Nadam se da Erdogan nije toliko izgubio kompas da će da ostvari pretnju. On ne može da dobije rat protiv Rusije u Siriji. Činjenica da on brani pro Alkaida u Siriji kad tad će se obiti njemu o glavu, jer reč je o teroristima,” navodi Jovan Kovačić iz organizacije East West Bridge International.
Po njegovim rečima Erdogan nema ni podršku Berlina, a ako se i desi da se Erdogan odluči na ovakav potez, onda će EU gledati kako da ga kazni.
On podseća i zbog kojih sve poteza je Turska izgubila veliki deo međunarodne podrške:
“Niko nije zaboravio u Evropi Erdoganove uvrede NATO-u, to se ne oprašta i to se ne zaboravlja, kao ni kupovina S400 od Rusa. Sada je u problemu i mislim da će mu svi okrenuti leđa. Turska, članica UN ulazi na tuđu teritoriju, ubija Kurde, svoje građane, šta još treba da radi Turska? Da stigne do Berlina? Sa druge strane reč Turska nije omiljena u Berlinu.”
Srbija nema kapacitete za nove migrante
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da se Srbija ponaša odgovorno prema pitanju migranata, da prati sve što se dešava i da je spremna, ali da neće dozvoliti da bude mesto gde će migranti ostati smešteni, čekajući da dobiju priliku da nastave prema željenim destinacijama.
Prema rečima direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoša Đurovića, situacija na terenu je malo drugačija jer Srbija nema kapacitete da se izbori sa prilivom velikog broja migranata.
“Mi sada imamo u zimskim uslovima kapacitete za smeštaj oko 6.000 ljudi, a njih je u Srbiji u svakom trenutku oko sedam hiljada. Mi u januaru i početkom februara imamo preko 10.000 ljudi koji su prema procenama našeg centra ušli u zemlju, a najveći broj je pokušao da nastavi dalje. Naši kapaciteti nisu dovoljni ni za trenutnu situaciju,” navodi Đurović.
Grčka je pooštrila kontrolu morskih i kopnenih granica sa Turskom nakon sinoćnih razvoja događaja u regionu Idlib, saopštila je Atina. Isto su uradile i Bugarska ka svojoj granici sa Turskom, ali i Bosna i Hercegovina i Mađarska prema Srbiji. Đurović se boji i da ne bude ponovo upotrebe sile prema izbeglicama, ali da sudeći prema stanju stvari na terenu, nasilje neće biti izostavljeno.
“Sigurno je da odgovor Evrope neće biti kao onaj 2015. godine i da su se zemlje pripremale u proteklo vreme. To je bukvalno sistem spojenih sudova gde je Srbija vrlo, vrlo slaba karika," kaže Đurović.
On se nada da Turska ovo radi samo radi dobijanja političkih poena i da se otvaranje granica ipak neće desiti. On objašnjava i da je trend dolaska ljudi u porastu od 2016. godine, a da je razlog sve teža situacija na granici između Turske i Sirije.
On kao i veliki problem navodi to što Srbija ne razvija strategiju i ne razmišlja šta bi se desilo kada bi Turska zaista otovorila svoje granice, te da oni upozoravaju godinama na tu činjenicu, a da sada već možda može “biti kasno”.
Zapad nije obavešten
Evropska komisija je saopštila da Turska nije zvanično najavila promenu politike o izbeglicama u toj zemlji i dodala da očekuje da Ankara ispuni obaveze koje je preuzela u kontroli tokova migranata u Evropsku uniju.
Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) saopštila je danas da nije obaveštena o promenama u turskoj politici u vezi sa sirijskim izbeglicama, niti je dobila izveštaje o ljudima koji su se kretali prema Grčkoj ili drugim delovima Evrope.
“Problem sa velikim sistemima kao EU je narasla birokratija u Briselu koja ljudima koji bi inače brže donosili odluke, to onemogućava. Kada se Brisel suočava sa bilo kakvom krizom on postaje nesposoban. Oni mogu tamo da prikazuju kolone izbeglica, ali birokrata u Briselu će da kaže da nisu dobili nikakvo obaveštenje,” navodi Jovan Kovačić.
Američki predsednik Donald Tramp založio se u telefonskom razgovoru s turskim predsednikom Tajipom Erdoganom za deeskalaciju nasilja na severozapadu Sirije i pozvao sirijsku vladu, Rusiju i Iran da obustave ofanzive, saopštila je Bela kuća.
Kovačić smatra da bi situacija sa Turskom mogla da natera američkog predsednika na određene korake ka pomirenju sa Rusijom, te je u tom slučaju ponovo Turska gubitnik, koja je ionako izgubila poverenje Trampove administracije.