Kakvu će ulogu ljudska prava imati u određivanju spoljne politike Donalda Trampa? To pitanje našlo se u centru pažnje ove nedelje tokom pretresa za potvrdu nekih od glavnih članova Trampovog kabineta. Kako izveštava dopisnik Glasa Amerike Bil Galo, to je pitanje koje ima dodatni značaj imajući u vidu Trampova obećanja iz kampanje.
"Zadržimo naftu, zadržimo naftu, zadržimo naftu”. To je obećanje koje je Donald Tramp često iznosio u svojoj kampanji.
Tramp je govorio o iračkoj nafti, koju je, prema njemu, SAD trebalo da izvuku i prodaju tokom rata u Iraku.
“U stara vremena, kada se pobedi u ratu, pobedniku pripada plen”, rekao je Tramp.
Sara Margon, direktorka organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč smatra da takvi komentari otvaraju pitanja kako će Tramp pristupiti ljudskim pravima u stranim zemljama.
"Veoma nas brine da će ovo biti administracija koju ili neće mnogo interesovati ljudska prava ili će ih koristiti kao instrument da dobiju šta žele na drugim poljima”, kaže Margon.
Ona ukazuje na Trampovu spremnost da sarađuje sa autokratskim liderima kao što su Vladimir Putin u Rusiji, Abdel Fatah el-Sisi u Egiptu ili Sirijac Bašar al-Asad.
To nije ništa novo – SAD su ponekad u savezništvu sa zemljama koje krše ljudska prava. Međutim, Tramp i neki od njegovih visokih saradnika nisu spremni čak ni da ih kritikuju. Ta nespremnost je bila vidljiva na pretresu za potvrdu Reksa Tilersona, Trampovog kandidata za državnog sekretara.
Tilerson je odbio da kaže da li su Putinove vojne operacije u Siriji ravne ratnim zločinima. Takođe nije želeo da osudi filipinskog lidera Rodriga Dutertea, u čijem su ratu protiv droge ubijene hiljade ljudi, Tilerson smatra da je njegov stav – pragmatičan.
"Nerazumno je očekivati da se svaki spoljnopolitički odnos rukovodi samo razmišljanjima o stanju ljudskih prava, posebno kada je u pitanju bezbednost Amerikanaca”, mišljenja je Tilerson.
No, da li SAD zaista moraju da se opredele između svojih nacionalnih interesa i svojih vrednosti? Lesli Vindžamuri, koja je govorila za Glas Amerike preko Skajpa, kaže – ne.
"Moglo bi se reći da je itekako u našem nacionalnom interesu da prigrlimo i štitimo ljudska prava jer dugoročno, a čak i kratkoročno gledano, tako je lakše da se grade partnerstva i savezi sa vrstom država sa kojima Amerika treba da sarađuje da bi bila efikasna u svetu”, kaže Vindžamur sa Londonskog univerziteta.
Dok se Tramp sprema da zauzme položaj, jedno je jasno – on neće biti niti prvi ni poslednji američki predsednik koji mora da uskladi potrebe nacionalne bezbednosti sa pitanjem zaštite ljudskih prava.