Od dogovora iza kulisa sa Ukrajinom, do povlačenja američkih vojnika iz Sirije - predsednik Donald Tramp vodi spoljnu politiku SAD onako kako on želi. Povlačenje iz Sirije kritikovali su mnogi u Vašingtonu, a slučaj Ukrajine kritičari vide kao pokušaj Trampa da u spoljnoj politici zaobiđe karijerne diplomate i dobije kompromitujuće informacije o svom političkom rivalu.
Uprkos kritikama, predsednik Donald Tramp drži se svoje odluke da povuče američku vojsku sa tursko-sirijske granice, gde se borila zajedno sa Kurdima.
“Bili su tamo skoro 10 godina. Neka se neko drugi bori za zemlju natopljenu krvlju”, poručio je Tramp.
Istovremeno, najviši američki zvaničnik zadužen za Siriju ograđuje se od Trampove odluke.
Na pitanje demokratskog senatora iz Nju Džersija Boba Menendeza da li je, kao što je uobičajeno, konsultovan oko odluke o povlačenju vojske, specijalni predstavnik SAD za Siriju Džejms Džefri je odgovorio:
“Niko me nije konsultovao”.
Afera "Ukrajina" pretnja Trampovom ostanku na vlasti
Diplomate koje su svedočile na Kapitol hilu tvrde da je Trampova administracija odlagala isplatu vojne pomoći Ukrajini.
Jedan od njih je u pisanoj izjavi istakao da je Bela kuća zaobišla uobičajene diplomatske kanale kako bi pritisnula Ukrajinu da istraži demokrate i Bajdena, a zauzvrat Ukrajini uplatila vojnu pomoć. Demokrate su to javno osudile. Prededavajući Odbora za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma Adam Šif kritikovao je Trampa.
“Ideja da se obustavi isplata veoma značajne vojne pomoći iz političkih razloga, da bi to poslužilo predsedniku u kampanji za reizbor - neviđeno je nepoštovanje obaveze predsednika da štiti nacionalnu bezbednost”.
Afera sa Ukrajinom preti Trampovom ostanku na vlasti jer se istraga o opozivu nastavlja.
“Imamo agencije, imamo zadužene u vladi čiji je posao da to istraže. Ako je predsednik Tramp želeo da istraži Bajdenove i njihove aktivnosti, trebalo je da to uradi kroz diplomatske kanale”, smatra Šenon O'Brajen, profesorka na Univerzitetu Teksas.
Ti zvanični diplomatski kanali su bili ono što je razlikovalo SAD od drugih zemalja koje vode autokrate, kaže ekspert za terorizam sa Univerziteta Vanderbilt Majk Njuton.
"U Americi postoji sistem kontrole i ravnoteže u kojem se agencije međusobno proveravaju, iskusni i pametni političari razmatraju posledice i najbolju vojnu praksu".
Kada se taj proces zaobiđe, kažu stručnjaci, kredibilitet SAD širom sveta se smanjuje.
“Ako Stejt department, Pentagon, obaveštajne službe i Kongres sumnjaju u odluke predsednika, onda se zaista postatavlja pitanje o kohezivnosti američke spoljne poliitke i da li uopšte imamo strategiju”, objašnjava Mark Simakovski, iz Atlantskog saveta.
Donald Tramp je izabran, jer je obećao da će prekinuti sa tradicionalnom američkom spoljnom politikom i njegove pristalice ga i dalje podržavaju. Međutim, istraga o opozivu i kritika politike prema Siriji pokazuju da i za takav pristup moraju postojati granice.
