Predsednik Donald Tramp saopštio je da SAD priznaju Jerusalim kao prestonicu Izraela. On je rekao da taj čin ne predstavlja ništa drugo već "priznavanje realnosti" i da ne znači odstupanje od snažne rešenosti SAD da pomognu u uspostavljanju mirovnog sporazuma prihvatljivog i za Izraelce i Palestince. Tramp je takođe rekao da bi SAD podržale rešenje dve države ako obe strane pristanu na njega.
Izrael je suverena država sa pravom da kao svaka druga suverena nacija izabere svoju prestonicu, kazao je predsednik Tramp. "Priznavanje te činjenice je neophodni uslov za postizanje mira."
"Kada sam stupio na položaj, obećao sam da ćemo razmotriti svetske izazove otvorenih očiju i sa veoma osveženim pristupom. Ne možemo da rešimo probleme ponavljajući neuspešne strategije iz prošlosti", rekao je Tramp na početku govora.
“Jerusalim je ne samo srce tri velike religije, već je sada i srce jedne od najuspešnijih demokratija na svetu", poručio je američki predsednik. "U proteklih sedam godina, izraelski narod je sagrado zemlju u kojoj jevreji, muslimani i hrišćani, narodi svih vera, mogu da slobodno žive i ispovedaju svoju veru u skladu sa svojom savešću i uverenjima."
Predsednik je najavio da će njegov potpredsednik Majk Pens narednih dana posetiti region.
Izrael zahvalan, medjunarodna zajednica uglavnom kritična
Izraelski premijer Benjanim Netanjahu izjavio je da je Izrael "duboko zahvalan predsedniku Trampu na hrabroj i pravednoj odluci da prizna Jerusalim kao prestonicu Izraela i pripremi otvaranje američke ambasade u ovom gradu."
"Ta odluka pokazuje predsednikovu predanost staroj ali trajnoj istini, predanost ispunjenju njegovih obećanja i unapredjenju mira. Predsednikova odluka je značajan korak ka miru, jer nema mira koji ne uključuje Jerusalim kao prestonicu države Izrael. Pozivam sve zemlje koje zemlje koje žele mir da se pridruže SAD u priznavanju Jerusalima kao izraelske prestonice i da premeste svoje ambasade u Jerusalim. Delim predanost predsednika Trampa unapredjenju mira izmedju Izraela i svih nasih suseda, ukljucujuci Palestince. To je cilj Izraela od prvog dana i nastavicemo da saradjujemo sa predsednikom i njegovim timom da se taj san mira ostvari", poručio je Netanjahu.
Palestinski predsednik Mahmud Abas izjavio je da je Jerusalim "večna prestonica države Palestine". U unapred snimljenom govoru koji je emitovala palestinska televizija, Abas je odbacio Trampovog saopštenje o premeštanju američke ambasade u Jerusalim ističući da je taj potez ravan "abdikaciji SAD u ulozi mirovnog posrednika"
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je izjavio da je Jerusalim "pitanje konačnog statusa koje se mora rešiti direktnim pregovorima dve strane na osnovu relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti i Generalne skupštine, uzimajući u obzir legitimne primedbe palestinske i izraelske strane."
"Razumem da su mnogi ljudi duboko privrženi Jerusalimu. Tako je bilo vekovima i tako će biti uvek. U ovom trenutku velike zabrinutosti, želim da jasno stavim do znanja da nema alternative rešenju dve države. Nema Plana B. Samo ostvarenjem vizije dve države koje koegzistiraju u miru, bezbednosti i obostranom priznavanju, sa Jerusalimom kao prestonicom Izraela i Palestine, i svim pitanjima konačnog statusa trajno rešenim putem pregovora, biće ostvarene legitimne aspiracije oba naroda.”
Trampovo najavljeno objavljivanje odluke da će SAD preseliti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim izazvalo je negativne reakcije arapskih i muslimanskih država, koje smatraju da bi odluka mogla da rasplamsa tenzije u regionu i uništi američke napore da se postigne arapsko-izraelski mirovni sporazum.
Tramp je uoči govora rekao da je taj potez "trebalo davno preduzeti". Palestinci su pozvali na "tri dana gneva" u znak protesta zbog plana predsednika Trampa.
Reagovanja na potez SAD
Iranski predsednik Hasan Rohani osudio je Trampovu odluku kao "pogrešnu, nelegitimnu, provokativnu i veoma opasnu." Rekao je da "Iran neće tolerisati narušavanje islamskih svetinja" i dodao da "muslimani moraju da se ujedine protiv ove velike zavere."
Papa Franja izrazio je "duboku zabrinutost" zbog poteza američkog predsednika dok je Turska sazvala sastanak Organizacije za islamsku saradnju kako bi se koordinisao odgovor.
Britanski šef diplomatije Boris Džonson saopštio je da njegova zemlja ne planira da preseli svoju ambasadu iz Tel Aviva.
"Zabrinuti smo zbog izveštaja koje smo čuli jer smatramo da Jerusalim očigledno treba da bude deo konačnog rešenja između Izraelaca i Palestinaca - dogovorenog rešenja koje želimo da vidimo", kazao je Džonson.
Bela kuća je saopštila da predsednik "samo priznaje istorijsku i savremenu realnost."
Američki državni sekretar Reks Tilerson izjavio je da SAD i dalje veruju da "postoji dobra prilika za mir" između Izraela i Palestinaca, dok se predsednik Donald Tramp sprema da objavi kontroverznu odluku da SAD priznaju Jerusalim kao prestonicu Izraela.
U Briselu, Tilerson je izjavio da je Tramp "veoma predan bliskoistočnom mirovnom procesu". "On ima svoj tim koji radi veoma vredno na tome", dodao je najviši američki diplomata. Tilerson je takođe pozvao sve da "pažljivo saslušaju kompletan Trampov govor."
Uoči svog saopštenja, predsednik Tramp telefonom je nazvao petoricu bliskoistočnih lidera da bi ih obavestio o svojoj odluci - izraelskog premijera Netanjahua, palestinskog lidera Mahmuda Abasa, jordanskog kralja Abdulaha, egipatskog predsednika Abdela Fataha el-Sisija i saudijskog kralja Salmana Bin Abdulaziza Al Sauda.
U saopštenju Bele kuće se ne navodi mnogo detalja o razgovorima. Kako se kaže "lideri su takođe razmotrili potencijalne odluke u pogledu Jerusalima". Dodaje se da je Tramp ponovio da je privržen nastavku izraelsko-palestinskih mirovnih pregovora i naglasio značaj podrške tim pregovorima.
Zvaničnici Bele kuće saopštili su u utorak popodne da Tramp uviđa da je Jerusalim ne samo istorijska prestonica jevrejskog naroda već i sedište izraelske vlade od osnivanja modernog Izraela 1948.
Planovi preseljenja
Zvaničnici kažu da će predsednik tražiti od Stejt Departmenta da počne da pravi planove za premeštaj američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim. Kako se navodi, proces bi mogao da traje godinama dok se ne pronađe odgovarajuća lokacija, obezbedi finansiranje i sagradi nova zgrada. Do tada, Tramp će potpisati uobičajeni dokument kojim se odlaže relokacija.
Po zakonu koji je 1995. potpisao predsednik Bil Klinton, ambasada mora da se premesti u Jerusalim osim ako predsednik na svakih šest meseci ne potpiše dokument u kojem se ističe da bi premešaj ambasade ugrožio američku nacionalnu bezbednost. Svaki predsednik od Klintona je potpisivao taj dokument, uključujući i Trampa.
"SAD zakupljuju parče zemljišta u Zapadnom Jerusalimu po ceni od jednog dolara godišnje", podseća profesor istorije na koledžu Randolf-Mejkon, Majkl Fišbah. "Međutim, ne samo što bi moralo da dođe do velike gradnje već i do premeštanja ljudi, objekata i opreme iz Tel Aviva."
Denis Ros bio je ključni američki čovek u bliskoistočnom mirovnom procesu pod administracijama trojice predsednika, i sarađivao sa Izraelcima i Palestincima u postizanju Prelaznog dogovora 1995. On je izjavio da Tramp, po svemu sudeći, ostavlja dosta prostora za manevar i Izraelcima i Arapima u novim, izmenjenim okolnostima.
"Veoma je važno da predsednik stvori dosta mogućnosti za koje naši prijatelji mogu da se "uhvate" i kažu - suštinski ovo ne menja mogućnost Palestinaca, Arapa koji Jerusalim ne vide samo kao palestinsko već i kao regionalno pitanje, da njihovi stavov, zabrinutosti i aspiracije i dalje budu deo procesa pregovora, i to ovim nije eliminisano", kazao je Ros. "Po meni je to ključna stvar."
Neki zvaničnici u Vašingtonu izrazili su zabrinutost zbog mogućnosti za dođe do nasilne reakcije protiv Izraela i američkih interesa u regionu.
Na pitanje da li se sekretar Tilerson "slaže" sa odlukom koja bi mogla da američke građane i vojnike na Bliskom istoku dovede u opasnost, portparolka Stejt Departmenta Heder Nauert izjavila je da je sekretar "jasno predočio svoj stav Beloj kući, kao i Sekretarijatu za odbranu. Međutim, u krajnjoj liniji to je predsednikova odluka", navela je Nauert.
Američki generalni konzulat ograničio je američkim vladinim radnicima i njihovim porodicama lična putovanja u stari grad Jerusalima i Zapadnu Obalu u sredu, zbog mogućnosti izbijanja demonstracija.
Američkim ambasadama širom sveta naređeno je da pojačaju mere bezbednosti.