Posle završetka civilnog suđenja u Njujorku, Donald Tramp se neće suočiti sa takozvanom "korporativnom smrtnom kaznom" ili zatvaranjem korporacija u čijem je vlasništvu veliki dio njegove imovine.
Sudija je u odluci prije početka suđenja prijetio da će to da uradi, što je moglo da dovede do brze prodaje poznate Trampove kule, jedne višespratnice na Volstritu, te druge imovine.
Iako je sudija u petak poštedio Trampa najgoreg ishoda, zbog toga što je preuveličavao svoje bogastvo da bi dobio jeftinije kredite i druge benefite, ipak mu je izrekao novčanu kaznu od 355 miliona dolara.
Takođe je naložio nezavisni nadzor Trampove organizacije, da bi se kompanija spriječila da nastavi da iznosi lažne cifre, a bivšem predsjedniku je ograničio i uzimanje kredita.
"To je potpuna promjena stava. Velika je razlika između toga da morate da prodate svoju imovinu i imonovanja nekog da vas nadzire", kaže advokat za nekretnine Adam Lejtmen Bejli.
Sudija Artur Engoron je u presudi, osim kazne od više stotina miliona dolara, na tri godine zabranio Trampu da bude direktor u bilo kojoj njujorškoj korporaciji i da uzima kredite iz njujorških banaka.
Problemi sa gotovinom?
To je možda i najgora posljedica presude u Njujorku. Trampu i njegovim kompanijama naloženo je da plate 355 miliona dolara zbog "nelegalnog profita". Trampovi sinovi, Erik i Donald Tramp mlađi, koji pomažu u vođenju kompanije, moraće da plate po četiri miliona. Trampov bivši finansijski direktor platiće milion - sveukupno 364 miliona dolara.
"Tramp više ne može da nastavi da vodi svoj biznis kao što je to do sada radio. To je mnogo novca", ocjenjuje profesor prava na Univerzitetu Sirakjuz Gregori Džermejn.
Trampove finansije biće pogođene u trenutku kada se suočava sa drugim velikim pravnim troškovima zbog nekoliko krivičnih slučajeva koji se vode protiv njega, Takođe će u odvojenom slučaju, po tužbi spisateljice I. Džin Kerol, morati da plati 88 miliona dolara.
Bivši predsjednik takođe mora da plati kamatu od datuma kada je profitirao od navodne prevare. To znači još 100 miliona dolara, prema navodima glavne tužiteljke u Njujorku.
Trampovi advokati najavili su žalbu. To znači da on neće morati još da plati cijelu sumu, ali će morati da plati kauciju, što bi moglo da utiče na to sa koliko gotovine raspolaže dok čeka odluku o žalbi.
U bilo kojem slučaju, Tramp već ima dovoljno gotovine da plati veći dio kazne, ako se pretpostavi da govori istinu o svojim finansijama. Tokom svjedočenja, rekao je da ima gotovinu od više od 400 miliona dolara.
Bez brze prodaje Trampove imovine
Sudija u Njujorku, u presudi u septembru, nije precizirao šta znači zatvaranje Trampovog biznisa.
Međutim, nekoliko pravnih stručnjaka navelo je za Asošijeted pres da je to u najgorem moglo da dovede do prodaje ne samo Trampove imovine u Njujorku, već i njegovog kluba Mar-a-Lago na Floridi, hotela i stambene zgrade u Čikagu i nekoliko golf klubova, između ostalog u Majamiju, Los Anđelesu i Škotskoj.
Jedan od Trampovih advokata, Kristofer Kis, je taj potencijalni ishod nazvao "korporativnom smrtnom kaznom".
Zatvaranje kompanija nije tražila ni glavna tužiteljka u Njujorku koja je podnijela tužbu protiv Trampa. AP je tokom istrage utvrdio koliko bi ta kazna bila neuobičajena da je na kraju izrečena.
U Trampovom slučaju, njegova kompanija bila bi jedini veliki biznis za gotovo 70 godina koji bio bio zatvoren, a da nema očiglednih žrtava prevare koje su pretrpjele velike finansijske gubitke.
Glavna navodna žrtva prevare u Trampovom slučaju, Dojče banka, nije se žalila da je pretrpjela gubitke.
Sudija je na kraju odustao od te kazne i presudio da je nadzor dovoljan, i time odobrio većinu onoga što je tražila tužiteljka Letiša Džejms: zabrane, nadzornike i ogromnu novčanu kaznu.
Trogodišnja kazna
Zabrana Trampu da bude direktor u bilo kojoj njujorškoj korporaciji sugeriše velike promjene u Trampovoj organizaciji, ali stvarne posljedice toga nisu još poznate.
Tramp možda ne može da bude direktor, ali kao vlasnik kompanije i dalje ima pravo da imenuje nekog na taj položaj.
"To nije kao da ne može da ima bilo kakav uticaj u svojim preduzećima. Samo ne može da obavlja položaj direktora", kaže profesor prava na Univerzitetu Mičigena Vilijam Tomas.
Tomas međutim dodaje da mnogo toga zavisi od toga kako će nadzornici gledati na Trampove pokušaje da vodi kompaniju preko nekog drugog.
"Možda će željeti da dođe u kancelariju i kaže im šta da rade, ali će biti protivljenja tome. To bi moglo da mu ograniči kontrolu", smatra Tomas.
Tramp neće moći da za direktore postavi dva očigledna kandidata - svoje sinove - s obzirom na to da je i njima na dvije godine zabranjeno da obavljaju tu funkciju u njujorškim kompanijama.
Poslovni krediti
Trampu je takođe zabranjeno da uzima kredite iz njujorških banaka, što je potencijalno težak udarac s obzirom na to da je veliki broj finansijskih institucija upravo u Njujorku.
Međutim, Tramp je proteklih godina smanjio svoj dug za više stotina miliona dolara i neće morati da uzima veliki broj kredita.
Ipak posljedice po finansiranje budućih poslovnih poduhvata mogle bi da budu ogromne. Bez pristupa bankama, možda će biti primoran da posao finansira svojom gotovinom, što tajkuni za nekretnine obično ne žele da rade. To takođe neće biti lako, imajući u vidu gotovinske isplate koje već ima.
Tramp može da pozajmljuje iz alternativnih izvora u bankarskom svijetu, kao što su privatni investicioni fondovi.
