Suočena sa sve većim pritiskom guvernera više američkih država, administracija predsednika Džoa Bajdena prvi put je priznala da radi na planovima o tome da se zemlja usmeri sa vanredne faze pandemije na blaže nacionalne mere, uključujući i ukidanje federalnih preporuka da se nose maske u većini zatvorenih prostora.
“U toku su interne diskusije, kako je biti u fazi borbe protiv pandemije kovida gde ona ne remeti svakodnevne živote. Prepoznajemo da su ljudi umorni od pandemije. Umorni su od nošenja maski", rekla je novinarima u sredu portparolka Bele kuće Džen Psaki.
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) trenutno preporučuju nošenje maski u zatvorenim prostorima, uključujući radnje i škole, "bez obzira na vakcinalni status i uredbe pojedinačnih država".
Pojedine savezne države poštuju smernice CDC-a, ali su se zdravstveni protokoli za pandemiju uvek razlikovali po državama, sa drugačijim zahtevima kada je reč o maskama, vakcinama i testiranju.
Sve veći broj američkih država ublažava mere za suzbijanje koronavirusa, a među njima su i Njujork, Masačusets, Nju Džersi, Kalifornija, Konektikat, Delaver, Ilinois Roud Ajlend i Vašington.
Izmene, koje su uveli i republikanski i demokratski guverneri, obuhvataju ukidanje obaveznog nošenja maski u određenim zatvorenim prostorima, kao što su škole i radnje, kao i obavezne vakcinacije.
Psaki ističe da zvaničnici administracije razumeju da je potrebno biti fleksibilan, ali da istovremeno poštuju savete zdravstvenih eksperata koji se oslanjaju na naučne dokaze.
"To se ne kreće brzinom politike, već naučnih podataka", naglasila je portparolka Bele kuće.
CDC je saopštio da radi na novim smernicama.
“Trenutno pratimo trendove", poručila je u sredu direktorka CDC-a Rošel Valenski.
Demokrate se pridružuju republikancima
Tokom prve dve godine pandemije, demokrate su više podržavale oštre kovid restrikcije, dok su ih republikanci uglavnom odbacivali.
Međutim, s obzirom na to da je stopa vakcinisanih veća od 70 odsto u nekim američkim državama, dok ankete pokazuju zamor javnosti zbog pandemije, demokratski guverneri i državni zvaničnici ublažavaju mere da bi izbegli oštru rekaciju građana.
"Javno zdravlje čine dve reči. Kada je reč o zdravlju, usredsređeni smo na nauku i podatke, ali bi trebalo da razumemo i pojam 'javno'", kaže za Glas Amerike doktor Anand Parek, glavni zdravstveni savetnik Centra za dvostranačku politiku.
Tokom protekle nedelje, u SAD je u proseku registrovano gotovo 230.000 novozaraženih dnevno, što je pad od 63 odsto u odnosu na vrhunac od više od 805.000 sredinom januara, pokazuju podaci dnevnika Njujork tajms. Širom zemlje se beleži i značajan pad hospitalizacija.
"Narednih par nedelja trebalo bi da vidimo pad epidemijske aktivnosti. Svi indikatori po svemu sudeći beleže pad", kaže za Glas Amerike Alesandro Vespinjani, direktor Naučnog instituta na Univerzitetu Nortvestern, i lider tima za procenu trendova kretanja kovida od izbijanja pandemije.
Guverneri vide taj trend i prepoznaju da su građani umorni, a u odsustvu smernica CDC-a, preduzimaju korake da ublaže mere.
"CDC i administracija pokušavaju da sustignu tu realnost. Stalno vidimo da federalne agencije kasne. To smo videli i u vezi sa omikronom i testiranjem pre samo nekoliko meseci", smatra Parek i naglašava da federalni odggovor mora da bude usredsređen ne samo na trenutno stanje, već i na to kakva će biti situacija za mesec dana.
Međutim, mnogi zdravstveni eksperti i dalje pozivaju na oprez. Trend pada trebalo bi da bude prisutan tokom nekoliko nedelja i da bude dodatno smanjen pre nego što zemlja može da pređe sa pandemijskog na endemski odgovor", smatra doktor Vilijam Šefner, profesor na Odseku za zarazne bolesti na Univerzitetu Vanderbilt.
"Endemija znači kada imamo neku vrstu primirja sa virusom", kaže Šefner i dodaje da će tada zdravstveni sistem biti pod značajno manjim opterećenjem.
"U ovom trenutku saglasan sam sa CDC. Trebalo bi da nastavimo da nosimo maske, da sačekamo da broj slučajeva zaista padne. Da radimo ovo još mesec ili dva, da bi bili potpuno sigurni ne samo da ima pada, već i da se on zadrži", naglasio je Šefner za Glas Amerike.
Vespinjani dodaje: "Mogli bi da vidimo prepreke zbog omikrona - 2, mutirane verzije omikron varijante koja je počela da se prenosi u pojedinim mestima".
Takođe ističe da bi mere trebalo da budu ublažene na način koji bi osigurao da doprinosimo brzim trendovima pada infekcija.
"Sve je važnije da se poveća broj vakcinisanih i bustovanih pojedinaca. Želimo da taj zid bude što je moguće viši da bi se zaštitili u slučaju budućeg talasa pandemije", naglašava Vespinjani.
Prema nedavnom istraživanju Univerziteta Monmaut, 70 odsto Amerikanca saglasno je sa stavom da je "vreme da prihvatimo da će kovid ostati i da samo treba da nastavimo sa svojim životima".
"Strahovanja Amerikanaca u pogledu kovida nisu nestala. Više je reč o tome da su shvatili da nećemo uspostaviti kontrolu nad virusom kao što smo mislili da je moguće prošle godine", kaže Patrik Marej, direktor Instituta za istraživanje javnog mnjenja na Univerzitetu Monmaut.
Samo 52 odsto podržava nošenje maski i socijalno distanciranje u svojim državama, što je pad u odnosu na vrhunac od 63 procenta prošlog septembra tokom talasa delta soja, pokazuje anketa tog univerziteta.
Zemlje širom sveta ublažavaju mere
Pojedine zemlje širom sveta odlučuju se na slične poteze. Španija i Italija - dve evropske zemlje sa visokom stopom vakcinisanih, padom broja zaraženih i hospitalizacija - ublažavjau ove nedelje kovid mere.
Engleska, Francuska, Irska, Holandija, Češka i nekoliko skandinavskih država, među kojima su Švedska i Danska, takođe preduzimaju korake da ukinu ili ublaže restrikcije.
U međuvremenu, Kina je zadržala stroge mere za suzbijanje kovida. Tokom Olimpijskih igara, Peking zadržava "nultu kovid" politiku testiranja, masovnih karantina i oštrih restrikcija, s obzirom na to da vlasti brinu da li kineski zdravstveni sistem ima kapacitet da izađe na kraj i prilagodi se novim varijantama.
Među zemljama sa najoštrijim merama su i Indija, Kanada, Nemačka, Angola i Indonezija, pokazuju podaci istraživača na Univerzitetu Oksford.
Dok pojedini evropski lideri smatraju da bi Kovid 19 trebalo tretirati kao grip, Svetska zdravstena organizacija (SZO) kaže da je to preuranjeno.
“Vidimo zabrinjavajuće povećanje broja smrtnih slučajeva, u većini regiona u svetu. Preuranjeno je da se bilo koja zemlja preda ili proglasi pobedu", upozorio je nedavno generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
Američki eksperti kažu da bi tokom debate o ukidanju restrikcija u SAD u obzir trebalo uzeti i korake koji se preduzimaju na sprečavanju novih varijanti.
“U zemljama sa niskim primanjima širom sveta vakcinisano je svega 10 odsto ljudi. Dok ne vakcinišemo ostatak sveta, pretnja od varijanti i pretnja po SAD će i dalje biti prisutna", upozorava Parek.
Šefner kaže da je neophodno pomoći zemljama da vakcinišu svoje stanovništvo ne samo iz humanitarnih razloga, već i sopstvenih interesa.
"Te varijante mogu brzo da dođu iz inostranstva", upozorava Šefner.
Amerika je i dalje najveći donator vakcina. Isporučila je najmanje 414 milioan doza, oko 34 odsto od 1,3 milijardi koliko je administracija obećala.
