Ako optužnica protiv predsednika Kosova Hašima Tačija bude potvrđena i on podnese ostavku, kao što je najavio, dijalog Srbije i Kosova će biti oslabljen, jer dve strane nemaju jednako snažne pregovarače, ocenio je u intervjuu za Glas Amerike Tim Džuda, novinar britanskog „Ekonomista“ i stručnjak za Balkan.
Džuda smatra i da je malo verovatno da se sastanak koji je otkazan u Vašingtonu na kraju održi - jer je situacija sa Tačijem neizvesna, a predsednički izbori u Americi sve bliže.
Džuda veruje da će optužnica protiv Hašima Tačija za ratne zločine, o kojoj treba da odluče Specijalizovana veća na Kosovu, biti potvrđena.
"Mislim da hoće, jer se na tome radi već 20 godina. Sumnjam da bi tužilac podigao optužnicu da nije bio siguran da može da bude potvrđena, i ne samo to - pretpostavljam da tužilac misli da ima dovoljno dokaza ne samo da slučaj stigne do suđenja, već i da dobije na sudu".
Glas Amerike: Da li će dijalog Srbije i Kosova biti drugačiji ako Tači ne bude glavni kosovski pregovarač?
Džuda: Mislim da će dijalog biti oslabljen, jer je potrebno da obe strane budu jednako snažne. Gospodin Vučić, koji je nedavno dobio potvrdu svoje političke snage, trenutno nema jednakog partnera sa kojim može da razgovara. Pretpostavljam da gospodin Tači neće voditi dijalog, ali nije kredibilno da gospodin Vučić pregovara sa gospodinom Hotijem, premijerom. Treba sa obe strane da imate ljude istog ranga i statusa.
Glas Amerike: Uzimajući sve ovo u obzir - ne očekujete neki značajan pomak na sastanku u Parizu sredinom jula?
Džuda: Ne znam u kom bi se formatu to moglo desiti. Nije jasno kakvu će gospodin Tači podršku imati u Evropi, sa izuzetkom albanskog premijera. Da li će i kancelarka Merkel i predsednik Makron želeti da budu viđeni s njim, da se sa njim rukuju? Ako ne bude mogao da ide u Pariz, onda imamo problem. Imate gospodina Vučića i - bez želje da uvredim gospodina Hotija - on je u poređenju sa Vučićem politički patuljak. I mislim da ovaj problem još nije rešen ni u Parizu, ni u Berlinu, Prištini ili Beogradu.
Glas Amerike: Neki analitičari smatraju da je objavljivanje predloga optužnice protiv Tačija bio politički potez EU, čija je namera bila da se spreči sastanak u Beloj kući. Drugi, poput Danijela Servera sugerišu da su Amerikanci to uradili sami sebi, jer su videli da sastanak u Beloj kući neće biti uspešan. Šta mislite o tome?
"Bela kuća će izgubiti interesovanje za dijalog"
Džuda: Sve je spekulacija. Ovaj sud je hermetički zatvoren od samog početka, kada je reč o dobijanju informacija. Moj osećaj je, ali i to je spekulacija, da je tužilac dobio informaciju o tome da bi, ukoliko se sastanak održi u Vašingtonu, gospodin Tači mogao da traži imunitet ili da traži da se delovanje suda nekako umanji. Meni to deluje kao najlogičnije objašnjenje - da se tužilac odlučio na potez bez presedana, kako bi sprečio da se nešto dogodi u Vašingtonu.
Tim Džuda kaže da vreme dok je dijalog u blokadi treba iskoristiti da se obe strane pritisnu i primene ono što je već dogovoreno, a do sada nije sprovedeno.
Glas Amerike: Ko treba da pritiska vlade - EU ili SAD?
Džuda: Prvenstveno sam mislio na Miroslava Lajčaka, a onda i Pariz i Berlin ako žele. Mislim da Americi vreme ističe. Gospodin Ričard Grenel je, čini mi se, predložio da ponovo ugovori sastanak. Ali, imamo problem, jer nemamo jednako snažne pregovarače sa obe strane. Možda grešim, ali predosećam da će taj američki pokušaj na kraju da propadne, jer će Bela kuća izgubiti interesovanje zbog izborne kampanje koja je u toku. A niko neće da troši vreme i energiju na neki udaljeni problem u Evropi. Vašington ima veće probleme. To bi moglo da pruži EU ili gospodinu Lajčaku priliku da obnove evropski pristup dijalogu.
"Zapad nije mnogo zainteresovan za dešavanja u Srbiji"
Glas Amerike: Neki analitičari i organizacije su ocenili da rezultat izbora u Srbiji pokazuje dalje urušavanje demokratije. Delite li to viđenje i smatrate li da Zapad to ignoriše?
Džuda: Svakako mislim da nije dobro za demokratiju da u parlamentu nema efikasne opozicije. Ali parlament u Srbiji i nije bio ključno mesto na kome su se donosile odluke. Svejedno, nije dobro to što su glavni opozicioni lideri ostali van sistema, gde je mnogo lakše da ih ignorišete. I to je šteta za Srbiju, pogotovo sada, kada vas čekaju brojni izazovi na kratkoročnom i srednjoročnom planu. Pre svega mislim na veliki pad BDP-a u narednih godinu dana, to je veliki ekonomski problem u narednom periodu. Takođe, iako nije reč o novom problemu, srpska populacija stari i troškovi zdravstvene zaštite će se povećavati. I to su veoma važna pitanja o kojima je potrebno raspravljati i pronaći rešenje u najboljem interesu zemlje.
Iako smo videli da su desničarske partije u Evropi čestitale Vučiću na pobedi, a levičarske poručile da je demokratija ugožena, iskreno, mislim da na Zapadu nema mnogo interesovanja. Nije da ignorišu, nego jednostavno ne mare toliko za dešavanja u Srbiji ili na Zapadnom Balkanu. Imaju i većih problema", zaključuje Tim Džuda za Glas Amerike.
