Trojica američkih ekonomista dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomske nauke za "istraživanje o bankama i finansijskim krizama", objavila je u ponedeljak Švedska kraljevska akademija nauka.
Dobitnici su Ben Bernanki, bivši šef Federalnih rezervi (američke centralne banke) i trenutno saradnik Instituta Brukings u Vašingtonu, Daglas Dajmond sa Univerziteta Čikaga i Filip Dibvig sa Univerziteta Vašingtona u Sent Luisu u Mizuriju.
Ovogodišnji dobitnici su "značajno poboljšali naše razumevanje uloge banaka u ekonomiji, naročito tokom finansijske krize. Važno otkriće u njihovom istraživanju je zašto je ključno izbeći kolaps banaka", navedeno je iz akademije.
Predsedavajući Odbora za nagradu za ekonomske nauke Tore Elingsen rekao je da je njihova "analiza poboljašala našu sposobnost da izbegnemo i ozbiljne krize i skupe pakete pomoći" u bankarskom sektoru.
Počeci analize trojice ekonomista datiraju još iz ranih 1980-tih i od tada su rezultati njihovog istraživanja "imali veliki značaj u praksi kada je reč o regulisanju finansijskih tržišta i rešavanju finansijskih kriza", naglašeno je iz akademije.
U saopštenju se navodi da Dajmondova i Dibvigova teorija pokazuje kako banke nude optimalni sistem i da "kao posrednici koji primaju depozite mnogih građana, mogu da im omoguće da imaju pristup novcu kada to žele, dok istovremeno nude dugoročne kredite onima koji pozajmljuju novac".
Ističe se i da je Ben Bernanki analizirao Veliku depresiju iz 1930-tih, najgoru ekonomsku krizu u modernoj istoriji, i da je pokazao kako su operacije banaka "bile odlučujući faktor u produbljivanju i dugom trajanju krize".
Dobitnici će podeliti nagradu od 900.000 dolara. Nobelova memorijalna nagrada za ekonomske nauke nije bila obuhvaćena testamentom Alfreda Nobela. Uspostavila ju je Švedska centralna banka 1968. godine u znak sećanja na Nobela, da bi se obeležila 300. godišnjica banke. Prvi put je dodeljena 1969. godine i od tada je banka finansira.
