U periodu od avgusta do kraja 2018. godine u osam dnevnih novina, mahom tabloida, objavljeno je 3.615 tekstova u kojima su, jednom ili više puta, nesporno kršene odredbe Kodeksa novinara Srbije. Prosečno je svakog meseca kodeks kršen više od 700 puta, što je dva puta više nego pre četiri godine, kad je Savet za štampu počeo sa praćenjem štampe u Srbiji, rečeno je u utorak na konferenciji za novinare u Beogradu.
Šampion u kršenju kodeksa u tom period bio je dnevni list Alo sa 929 teskotva u kojima se krši kodeks, zatim Srpski telegraf sa 769, Kurir sa 701, Informer sa 600, Blic sa 307, Večernje novosti sa 216, Danas sa 57 i Politika sa 36 tekstova, rečeno je na konferenciji.
Novinar Petar Jeremić, član Saveta za štampu, rekao je da bi resorno Ministarstvo kulture i informisanja konačno "moralo da se oprobudi iz dubokog sna i da počne da radi svoj posao".
Tamara Skroza, novinarka članica Saveta za štampu, rekla je da je u najviše slučajeva kršena odredba kodeksa koja propisuje istinitost izveštavanja, odnosno da se komentari nagađanja i pretpostavke ne mogu predstavljati kao činjenice.
U tome su prednjačili tabloidi, u kojima autori učestalo svoje mišljenje, ili informaciju dobijenu preko aninimnih izvora - što bi u novinarstvu trebalo da je izuzetak, a ne redovna praksa - predstavljaju kao apsolutnu činjenicu, koju onda dalje razrađuju.
Masovno kršenje prava dece i mladih
Posebnu pažnju u ovogodišnjem izveštaju Savet za štampu posvetio je kršenju prava dece i mladih ljudi.
U nizu tekstova kojima se navodno obelodanjuje pedofilija, oktiva se identitet žrtava. Tako na primer, iako se umesto imena navode samo inicijali, tekst prati fotografija kuće u kojoj žive žrtva ili osumnjičeni, što čitaoce iz malih sredina može da navede na zaključak o kome se radi.
Govoreći o izveštavanju o slučajevima samoubistva ili pokušajima samoubistva maloletnika, Skroza je rekla da novinari izigravaju psihijatre "što im je najstrože zabranjeno", ili pokušavaju da utvrde zašto je neko pokušao da sebi oduzme život.
Tabloidi posebno vole ukoliko je žrtva samoubistva osoba koja vanredno lepo izgleda, zaključila je Skroza, podsetivši da Kodeks propisuje i zaštitu dostojanstva žrtava.
Životi ljudi često se upropašćavaju i zbog nepoštovanja pretpostavke nevinosti, rečeno je, pogotovo kada je reč o osumnjičenima za pedofiliju. Prava maloletnih žrtava tu se često štite, ali se identitet osumnjičenog objavljuje. "U dobrom delu slučajeva se pokaže da nije bilo nikakvog seksualnog zlostavljanja, a mediji time što otkrivaju identitet upropaste nekome život", rekao je Jeremić i precizirao da je često u tim slučajevima reč o osveti bivših žena, ljubomori ili slično.
Skroza je posebnu pažnju posvetila današnjim izdanjima tabloida, koji svi objavljuju navodne porno snimke folk pevačice Jelene Karleuše koji od juče kruže internetom.
"Na kisocima imamo danas ovo, muka mi je što pričam o tabelama, jer sve pada u vodu pred ovim danas - da vidimo dokle smo došli. Ovo što je urađeno sa Jelenom Karleušom, činjenica da su genitalije jedina vest na naslovnima Srpskog telegrafa, Informera i Kurira - ima i u Alo ali se bave i drugim temama - to poništava sve što pričamo i dokazuje ono što je statistika pokazala: ubrzano idemo na nešto što je niže od dna, jer tabela je dno, a ovo je niže. Prekršeno je sve što može da bude povređeno u kodeksu novinara", rekla je ona.