Aktivisti apeluju na političare da preduzmu korake kako bi se rešio problem sve dubljeg jaza izmedju onih koji imaju i onih koji nemaju.
Oksfam navodi da “eksplozija nejednakosti” koči borbu protiv globalnog siromaštva. U doba kada svaki deveti čovek na svetu gladuje, sve veći jaz izmedju bogatih i siromašnih je skandalozan, kaže Maks Loson, predstavnik Oksfama.
“Neverovatna koncentracija bogatstva na vrhu društva izaziva strahovite podele i ekonomski je veoma neefikasna. Duboko smo zabrinuti zbog toga. Ta situacija je loša za planetu, loša za ekonomiju, a po svemu sudeći se pogoršava”.
Izveštaj je objavljen u trenutku dok se globalni poslovni i politički lideri okupljaju u Davosu u Švajcarskoj, na Svetskom ekonomskom forumu. Aktivisti za borbu protiv siromaštva pozivaju političare da odigraju svoju ulogu u rešavanju problema ekstremne nejednakosti – počevši od većeg oporezivanja bogatih.
“Imate rudarske kompanije u Africi koje punom parom prave ogroman profit, a ne plaćaju nikakve poreze. Porez nije samo novac. Najbolji način je da se porez zamisli kao škole, kao bolnice”, ističe Loson.
Na osnovu podataka banke “Kredit Svis” i kompanije Forbs, Oksfam navodi da najbogatiji jedan procenat svetske populacije trenutno poseduje 48 odsto svetskog bogastva, a da će sledeće godine posedovati više od 50 procenata.
Profesor Endi Grin sa Instituta za obrazovanje na Univerzitetskom koledžu u Londonu kaže da brojni mehanizmi podstiču tu nejednakost.
“Tehnološke promene, koje uvek idu u prilog ljudima više stručnosti smanjuju potrebu za ljudima nižeg obrazovanja, a time smanjuju njihovu mogućnost pregovaranja o platama. To slabi radničke sindikate, a jača moć korporacija”.
Grin dodaje da se ta moć koristi za vršenje uticaja na vladinu politiku.
“Velike korporacije sada imaju ogromnu moć lobiranja. A zakonska regulativa tu pravi veliku razliku, ne samo u odnosu na profitabilnost kompanije već i to šta kompanija može da radi u smislu plaćanja zaposlenih koji joj donose najveću zaradu”.
Pored moralnih i ekonomskih argumenata, postoji veza i izmedju neravnomerno rasporedjenog bogastva i nasilja, uključujući i terorizam, ističe profesor Tim Kriger sa Frajbruškog univerziteta u Nemačkoj. On je govorio za Glas Amerike preko Skajpa.
“Čak i verski terorizam ima snažnu ekonomsku komponentu. Tu se religija koristi kao sredstvo da se iskaže nezadovoljstvo političkom i ekonomskom situacijom. A tu nejednakost postaje važan faktor”.
Analitičari navode da je južna Evropa jedna od regija u kojoj je sve veći jaz bogatih i siromašnih proteklih godina podstakao socijalne nemire.
U Grčkoj – teško pogodjenoj globalnom ekonomskom krizom – ekstremna politika dobija sve više pristalica a prema anketama, stranka ekstremne levice Siriza mogla bi da pobedi na izborima sledeće nedelje.