Svetski lideri obavezali su se u nedelju da će izdvojiti gotovo 300 miliona dolara (253 miliona evra) za Liban, kako bi pomogli oporavak posle prošlonedeljne velike eksplozije u Bejrutu.
Više od 30 lidera, koji su se sastali na telekonferenciji na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona, reklo je da bi "pomoć trebalo da bude blagovremena, u skladu sa potrebama naroda Libana... i direktno isporučena libanskom stanovništvu, uz najveću efikasnost i transparentnost".
Novac neće biti povezan sa političkom ili institucionalnom reformom, saopštila je Makronova kancelarija. Ipak, obećana je dugoročna podrška koja će zavisiti od promena koje bi sprovele vlasti, saopštila je Jelisejska palata.
Svetske sile insistirale su na transparentnosti trošenja novca, zabrinute zbog slanja pomoći vladi koju mnogi Libanci vide kao korumpiranu. Takođe su izrazile zabrinutost zbog uticaja Irana kroz šiitsku grupu Hezbolah.
Makron, koji je posetio Bejrut u četvrtak, rekao je na otvaranju video linka da zemlje učesnice treba da ostave po strani svoje razlike i da podrže libanski narod, te da bi Ujedinjene nacije trebalo da koordiniraju pomoć.
"Naša uloga je da budemo na njihovoj strani", rekao je Makron iz svog odmarališta na francuskoj rivieri.
Svetski lideri, uključujući i predsednika SAD Donalda Trampa, pozvali su na nepristrasnu, pouzdanu i nezavisnu istragu eksplozije u kojoj je poginulo najmanje 158 ljudi, dok je oko 6.000 povređeno. Neki gnevni Libanci pozvali su na pobunu protiv svojih političkih lidera.
Nevezano za obećanu novu pomoć, SAD su, prema nalogu Trampa, isporučile hitnu pomoć Libanu u vidu hrane, vode i medicinskih potrepština. Inicijalno su se obavezale na više od 17 miliona u pomoći za tu zemlju.
Velika eksplozija zbrisala je ceo deo grada, ostavivši 250.000 ljudi bez krova nad glavom, uništavajući poslovne zgrade i zalihe osnovnih potrepština.
Obnova Bejruta mogla bi da košta milijarde dolara. Ekonomisti su predvideli da bi šteta mogla da izbriše do 25 odsto ekonomskog proizvoda zemlje.
Za eksploziju se krivi velika zaliha aluminium nitrata, ali libanski demonstranti, koji učestvuju u protestima koji su izbili i u subotu, i u nedelju, smatraju odgovornom političku elitu u zemlji.
Libanske snage bezbednosti ispalile su suzavac u subotu na hiljade demonstranata koji su se okupili na glavnom trgu u Bejrutu kako bi protestovali protiv vladinog upravljanja nakon eksplozije.
Na početku protesta, mala grupa ljudi počela je da baca kamenice na pripadnike snaga bezbednosti, dok su pokušavali da preskče barijere koje su sprečavale ulazak u zgradu parlamenta. Policija je odgovorila suzavcem.
Portparol policije rekao je da je jedan policajac ubijen tokom sukoba. Policajac sa lica mesta rekao je da je taj čovek nastradao kada je propao kroz otvor lifta u zgradi u koju je pokušao da se skloni od demonstranata koji su ga juruili.
Demonstranti su takođe napali zgradu ministarstva spoljnih poslova, dok su drugi na Trgu mučenika podigli simbolična vešala za političare i uzvikivali "Narod želi pad režima".
Demonstranti su kasnije zapalili kamion koji je ojačavao barijere na ulici koja vodi ka zgradi parlamenta.
Libanski Crveni krst saopštio je da je više od 12 demonstranata hospitalizovano i da su mnogi drugi dobili medicinski tretman na ulici.
Protest, prve značajne demonstracije nakon eksplozije, dogodio se usred porasta nezadovoljstva libanskim političkim rukovodstvom.
Lideri zemlje optuženi su za širenje koripcije i nekompetentnost koja je dovela do razorne eksplozije u utorak.
Premijer Hasan Diab rekao je u pretak da će doneti predlog zakona o raspisivanju prevremenih izbora i da je spreman da ostane na toj poziciji dva meseca, kako bi dao političkim liderima vremena da sprovedu strukturne reforme.