Posmatrači UN-a za ljudska prava zaključili da je skoro tri godine posle ruske invazije na Ukrajinu, situacija sa ljudskim pravima u toj zemlji i područjima koje je okupirala Rusija sve lošija, dok se pojačavaju vojne operacije, povećava broj civilnih žrtava, a mučenja, nasumičnih pogubljenja i drugih velikih kršenja prava je sve više.
"Situacija u pogledu ljudskih prava i dalje je sumorna, sa sve većim brojem civilnih žrtava, nastavkom pogubljenja i mučenja ratnih zarobljenika i naporima Rusije da učvrsti svoju kontrolu nad okupiranom ukrajinskom teritorijom“, navodi se u novom izveštaju Misije UN-a za praćenje ljudskih prava u Ukrajini (HRMMU).
Izveštaj, koji je u utorak objavila Kancelarija za ljudska prava UN, odnosi se na razvoj situacije u oblasti ljudskih prava u periodu od 1. septembra do 30. novembra 2024. Zasniva se na informacijama prikupljenim tokom desetak poseta na terenu i poseta zatvorskim centrima, kao i na intervjuima sa više od 800 žrtava i svedoka kršenja ljudskih prava.
"Iza svake činjenice i brojke u ovom izveštaju nalaze se priče o gubicima i ljudskoj patnji, koje pokazuju razorni uticaj rata širom Ukrajine“, navela je šefica misije Danijela Bel u saopštenju objavljenom iz Kijeva.
Ona je rekla da su timovi HRMMU zabeležili 574 smrti civila i više od 3.000 povređenih civila tokom perioda od tri meseca, dodajući da je u septembru zabeležen najveći mesečni broj žrtava od jula 2022. godine.
U izveštaju se povećanje broja poginulih civila pripisuje "intenziviranim vojnim operacijama“ ruskih oružanih snaga, posebno u Hersonu, Donjetsku i drugim oblastima Harkova pod ruskom kontrolom.
"Upotreba letećih bombi i kratkometnih dronova doprinela je velikom broju civilnih žrtava i štete zajednicama“, navodi se u izveštaju, ukazujući da su sredinom novembra ruske oružane snage počele da sprovode velike koordinirane vazdušne napade na glavnu energetsku infrastrukturu Ukrajine.
"Napadi su poremetili snabdevanje strujom i usluge kao što su voda, grejanje i prevoz u više regiona, dodatno smanjujući energetski kapacitet Ukrajine, kako se zima približava", ističe se u izveštaju.
Na izveštaj nisu odmah odgovorili ruski ili ukrajinski zvaničnici.
Portparolka Kancelarije za ljudska prava UN izjavila je za Glas Amerike da je kancelarija "poslala izveštaj Ruskoj Federaciji uoči njegovog objavljivanja, kao što je uobičajeno, ali da nije dobila nikakve komentare od njih".
Ukrajinski zarobljenici izloženi seksualnom nasilju
U izveštaju se smatra da je mučenje i loše postupanje prema ukrajinskim ratnim zarobljenicima u rukama Ruske federacije “bilo rasprostranjeno i sistematično“. Navodi se da su 42 nedavno puštena ukrajinska ratna zarobljenika predstavila “verodostojne i detaljne izveštaje” o mučenju koje su iskusili, “uključujući prebijanje, elektro-šokove i produženo izolovano zatvaranje”, tokom svog zarobljeništva.
Takođe se navodi da je seksualno nasilje rasprostranjeno protiv žena i muškaraca, a mnogi su podvrgnuti “silovanju, električnim šokovima i batinama u predelu genitalija, prisilnoj golotinji i pretnjama silovanjem i kastracijom".
Od kraja avgusta, posmatrači UN-a zabeležili su značajan porast "verodostojnih optužbi za pogubljenja ukrajinskih ratnih zarobljenika", koje obuhvataju ubistvo 62 osobe u 19 incidenata. Kancelarija UN za ljudska prava je potvrdila pogubljenje 15 ukrajinskih vojnika.
Dok su ruski ratni zarobljenici takođe bili podvrgnuti mučenju i lošem ponašanju od strane ukrajinskih vlasti, autori izveštaja kažu da se to dogodilo u mnogo manjoj meri i uglavnom dok su zatvorenici "bili držani u tranzitnim objektima u ranim fazama zarobljeništva".
Dodaje se da je Kancelarija za ljudska prava dokumentovala smrt jednog ruskog ratnog zarobljenika u tranzitnom objektu početkom 2024. godine, izazvanu mučenjem, i da istražuje smrt još dvojice ruskih ratnih zarobljenika pod sličnim okolnostima.
U izveštaju se takođe proučava postupanje sa civilima na teritoriji koju je Ruska Federacija okupirala u Ukrajini i na Krimu, koji je ilegalno anektirala 2014. godine.
Nametanje ruskog identiteta
Autori izveštaja optužuju Rusiju da ukorenjuje svoju kontrolu na okupiranoj teritoriji uvođenjem ruskih zakona, kršeći svoje obaveze prema međunarodnom humanitarnom pravu, "što rezultira daljim ograničavanjem osnovnih prava i sloboda, vlasništva nad imovinom i kulturnih prava".
Oni navode primer nove strategije koju su ruske vlasti usvojile u septembru da prisile ukrajinsku decu i omladinu na okupiranoj teritoriji da pokažu lojalnost Ruskoj federaciji.
"Strategija uključuje obuku dece u vojnim veštinama kao deo njihovih letnjih rekreativnih aktivnosti i korišćenje propagande u obrazovanju".
"Tokom leta 2024, ruske okupacione vlasti poslale su decu sa okupirane teritorije Ukrajine u kampove na Krimu i u Rusku Federaciju, gde su devojčice i dečaci prošli vojnu obuku i učestvovali u aktivnostima usmerenim na jačanje ruskog patriotizma i identiteta“, kršeći Međunarodni humanitarni zakon i Zakon o ljudskim pravima.
U izveštaju se Ruska Federacija ocenjuje kao okupaciona vlast, zbog ograničavanja verske slobode i ograničavanja slobode izražavanja "kako bi se ućutkala kritika ruskih vojnih akcija."
U izveštaju je takođe pronađena greška u odredbama koje je ukrajinska vlada usvojila na teritorijama koje kontrolišu i koje "zabranjuju aktivnosti ukrajinskih verskih organizacija koje su povezane sa kolegama u Ruskoj federaciji".
Ove odredbe, kažu autori, neproporcionalno ograničavaju slobodu izražavanja jedne religije ili verovanja i da ih treba izmeniti da bi se u potpunosti uskladile sa međunarodnim pravom o ljudskim pravima.
