Naučnici koji pokušavaju da utvrde poreklo virusa koji izaziva Kovid-19 i tragaju za načinima kako da spreče sledeću pandemiju kažu da ima sve više dokaza koji ukazuju da bi istragu trebalo proširiti izvan Kine na Jugoistočnu Aziju.
Od prvog potvrđenog slučaja Kovida 19, koji je kineski grad Vuhan doveo u centar pažnje svetske javnosti u decembru 2019, istraživači koji pokušavaju da otkriju kako i gde je nastao virus, koji izaziva potencijalno smrtonosnu bolest, koncentrisali su se na Kinu.
Najbliži poznati rođak patogena, ima 96 odsto identičan genom, a radi se o još jednom obliku koronavirusa, koji je otkriven početkom 2020. u južnoj kineskoj pokrajini Junan.
Međutim, nekoliko nedavnih studija pronašlo je više virusa koji su skoro podjednako slični SARS-CoV-2 kao i taj iz Junana, ali dalje južno, u Kambodži i na Tajlandu.
Virusolozi u nedavnoj misiji u Vuhanu, koje je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) poslala da ispitaju poreklo Kovida 19, takođe smatraju da bi u sledećoj fazi istraživanja Jugoistočna Azija trebalo da se doda u oblasti od interesa.
Njihov savet je da se prate slepi miševi. Neke vrste tih letećih sisara su dobro poznati rezervoari oblika iz porodice koronavirusa i vodeći kandidati kao izvor SARS-CoV-2.
Slepi miševi
Naučnici su već identifikovali više od 100 oblika koronavirusa povezanih sa SARS-om širom Kine, kaže Piter Dažak, jedan od virusologa, učesnika misije u Kini.
“Međutim, nismo obavili dovoljno istraživanja u Mjanmaru, Laosu i Vijetnamu, da bismo zaista mogli da kažemo da ih nema čak i više u tim zemljama”, kaže Dažak za Glas Amerike i dodaje:
“Kada na mapi obeležite gde žive slepi miševi koji prenose ove viruse, onda počnete da primećujete da u tim zemljama na južnoj kineskoj granici ima još više vrsta slepih miševa, i verovatno više vrsta virusa. Dakle, postoji mogućnost da je virus u stvari nastao u pokrajini Junan, ali moja najbolja procena je da moramo da ispitamo Mjanmar, Laos, Vijetnam, pa čak i dalje južnije - celokupan region Jugoistočne Azije kao potencijalno žarište”.
Kina je odbila da preda originalne podatke o najranijim Kovid pacijentima. I bez toga, dodaje Dažak, kineski naučnici i delegacija SZO složili su se da je put kojim je SARS-CoV-2 najverovatnije stigao do ljudi bio od slepih miševa preko neke vrste uzgajane divlje životinje, koja je poslužila kao prenosilac.
Početkom prošle godine naučnici iz Kine i Australije prijavili su da su otkrili viruse koji su više od 90 odsto identični SARS-CoV-2 u malajskim pangolinima (ljuskavim mravojedima) - koji bi mogli da budu potencijalni prenosnik, jer ih ljudi love zbog njihovih krljušti i mesa. Ti pangolini se inače krijumčare u južnu Kinu iz Jugoistočne Azije.
Nekoliko meseci kasnije, naučnici su otkrili pretke virusa SARS-CoV-2 u slepim miševima potkovičarima, koji su prikupljeni u Kambodži i zamrznuti više od deceniju ranije. U svojim izveštajima, naveli su da otkriće "nagoveštava da virusi u srodstvu sa SARS-CoV-2 žive na mnogo većoj georgafskoj površini nego što se prethodno mislilo i da Jugoistočna Azija predstavlja ključnu oblast koju treba razmotriti u potrazi za poreklom SARS-CoV-2, koja je i dalje u toku”.
A u februaru, naučnici na Tajlandu takođe su pronašli viruse koji su veoma slični SARS-CoV-2 u koloniji slepih miševa nedaleko od Bangkoka, kao i antitela efikasna protiv samog virusa SARS-CoV-2 u prokrijumčarenom pangolinu, kojeg su zaplenile tajlandske vlasti na jugu zemlje, u blizini granice s Malezijom.
Rođaci virusa
Supaporn Vačarapluesadi, virusološkinja Zdravstveno-naučnog centra za zarazne bolesti tajlandskog Crvenog krsta na Univerzitetu Čulalongkorn u Bangkoku, koja je učestvovala u poslednjoj studiji, nazvala ju je “važnim otkrićem u potrazi za poreklom SARS-CoV-2”.
Ona je naglasila da bi potraga za poreklom Kovida trebalo da vodi gde god da žive slepi miševi koji u sebi imaju najbližeg rođaka virusa.
“Na primer, ukoliko pronađemo virus sličan SARS-CoV-2 u potkovičarima u Kini, to znači da ukoliko pronađete potkovičare u drugim zemljama, virus onda potencijalno može da se pronađe i u drugim zemljama”, rekla je Vačarapluesadi za Glas Amerike.
Kako bi se dodatno približili originalnom izvoru virusa SARS-CoV-2, lovci na virus traže genom koji mu je još sličniji nego 96 odsto koliko je to oblik iz Junana od prošle godine. Oblici pronađeni na Tajlandu i u Kambodži kreću se u sličnosti od 91 do 93 odsto.
Međutim, s obzirom na gustinu naseljenosti i ogroman broj različitih vrsta slepih miševa u Jugoistočnoj Aziji, tim koji je pronašao rođaka SARS-CoV-2 na Tajlandu navodi da je taj region možda “verovatnije žarište takvih virusa” nego Kina i da je vredan dodatne pažnje.
Či Wa Tan, visoki istraživač na Medicinskom fakultetu Spingapurskog univerziteta Djuk-Nešnal i još jedan član tima, smatra da bi potraga trebalo da obuhvati slepe miševe u toj oblasti, ali i moguće prenosnike.
"Oblici virusa pronađeni na Tajlandu i u Kambodži mogli mogli bi da budu preci ili nešto slično precima virusa SARS-COVID-2”, rekao je Tan za Glas Amerike i dodao:
“Zato bi možda više istraživanja trebalo da se obavi u ovoj oblasti, da vidimo da li možemo da identifikujemo prenosnika koji u sebi ima virus sa 99,9 odsto sličnim genomom virusu SARS-COVID-2”.
Potraga
Taj rad je već počeo.
Piter Dažak, predsednik američke neprofitne organizacije Ekohelt alijansa (EcoHeath Alliance), koja se bori protiv pretnje novih bolesti koje prenose životinje, izjavio je da grupa tek počinje da prati rad u Laosu, Mjanmaru i Vijetnamu - koji se svi graniče sa Kinom - kako bi pronašla naznake virusa SARS-CoV-2 u slepim miševima. Slične stvari rade u Maleziji i na Tajlandu već nekoliko godina, baš kao što to rade i lokalni naučnici u tim zemljama i drugde.
Dažak se nada da će Peking pojačati praćenje i testiranje poljoprivrednih dobara sa divljim životinjama i pijaca sa svoje strane granice na jugu Kine, na šta je uslovno pristao. On se takođe nada saradnji sa lokalnom policijom da bi se testirale životinje koje zaplene od ilegalnih krijumčara, koji prelaze granice u toj oblasti.
Dažak ne očekuje brze odgovore na pitanje gde je nastao SARS-CoV-2 i kako je prešao na ljude. Kako kaže, potraga za poreklom SARS virusa trajala je skoro pet godina, a naučnici i dalje nisu sigurni odakle je potekla ebola, više od četiri decenije pošto je prvi put otkrivena u Africi.
Potraga za tim odgovorima je mnogo više od akademske. Praćenjem traga virusa SARS-CoV-2, naučnici se nadaju da otkriju druge viruse kod životinja i put kojim bi najverovatnije mogli da izazovu narednu pandemiju, što bi im pomoglo da to spreče.
“Na neki način slično je kao kada osujetite teroritičku ćeliju”, kaže Dažak i zaključuje:
“Kada čujete glasine o terorističkom napadu, ne čekate da se napad dogodi, nego krenete u akciju da osujetite mrežu i da je uništite. To je ono što mi moramo da uradimo s pandemijama”.
