Nedavne studije pokazale su da odluka Kanade da produži interval između prve i druge doze vakcine protiv Kovida 19 zapravo može da dovede do povećane otpornosti na virus. Takođe se smatra da mešanje marke i vrste vakcina daje bolju zaštitu.
Čini se da se isplatila odluka kanadskih vlasti da imuniziraju što više ljudi bilo kojom dostupnom dozom vakcine protiv Kovida 19, a zatim da produže vreme do davanja druge doze.
Nedavni podaci koje su prikupili Centar za kontrolu bolesti Britanske Kolumbije i Nacionalni institut za javno zdravlje Kvebeka takođe pokazuju strategiju korišćenja prve dostupne vakcine za drugu dozu, čak i ako nije iste marke kao prva, što je zapravo povećalo efikasnost i spasilo živote.
Fajzer, Moderna i AstraZeneka - svi preporučuju 21 do 28 dana između primanja dve doze. Iskustvo Kanade, međutim, pokazuje da je zaštita još jača nakon šestonedeljnog intervala.
Za Fazer vakcinu, ova efikasnost je porasla sa 82 odsto nakon intervala od tri do četiri nedelje, do 93 odsto kada je dopunska, ili sekundarna doza, data nakon četiri meseca.
Studija takođe otkriva da su dve doze vakcine AstraZeneka dale manju zaštitu od mRNA vakcina Fajzera i Moderne. Međutim, oni koji su primili iRNK kao dodatnu dozu imaju istu zaštitu kao da su imali dve iste, čak i ako je njihova prva doza bila AstraZeneka.
Utvrđeno je da su sve tri vakcine efikasne više od 90 odsto u sprečavanju napretka bolesti kod obolelih od Kovida 19 do potrebe za bolničkim lečenjem.
Tokom pandemije, dr Boni Henri, pokrajinski zdravstveni zvaničnik za kanadsku pokrajinu Britanska Kolumbija, podsticala je da se prve doze daju što je brže moguće – i da se ne brine o tome da li je druga doza druge marke.
Sve u svemu, rekla je da bi iskustvo Kanade moglo da pruži uvid ostatku sveta.
"Ne želimo da zemlje moraju da zadržavaju doze ili čekaju da proizvođači budu u stanju da pruže ljudima potpunu zaštitu koja im je potrebna kada se suočavaju sa napredovanjem epidemije u drugim zemljama – a to smo videli u Indiji, na primer", rekla je Henri "Zato je zaista važno na globalnom nivou da smo u mogućnosti da koristimo sve vakcine koje su dostupne kako bismo pomogli ljudima da imaju dobru zaštitu".
Džoan Robinson, pedijatrica za zarazne bolesti i profesorka na Univerzitetu Alberta i Dečjoj bolnici Stoleri u Edmontonu, rekla je da povećanje vremena između doza može da bude dugoročno dobro u oblastima sa stabilnom ili niskom stopom zaraze koronavirusom.
Međutim, Robinson je rekla da postoji jedna loša strana u kratkom roku između vakcina, posebno u oblastima u kojima su visoke koncentracije slučajeva obolelih od Kovida 19.
"Dakle, odlaganje između doza čini mnogo većom verovatnoću da ćete dobiti Kovid nego da ste ovu drugu dozu dobili ranije", rekla je Robinson. "Svakako sa delta varijantom, stiče se utisak da bi jedna doza mogla biti manje efikasna".
Dr Brajan Konvej, medicinski direktor Centra za infektivne bolesti u Vankuveru, rekao je za zemlje širom sveta u kojima postoji problem sa snabdevanjem vakcinom, podaci pokazuju da barem neće doći do smanjenja efikasnosti odlaganjem druge doze. Međutim, i on je oprezan u pogledu stvaranja prevelikog odlaganja.
"Mislim da ovi podaci iz Kvebeka i Britanske Kolumbije sugerišu da ako se ta druga doza odloži, da je u najmanju ruku sačuvana efikasnost. Morate da pazite da drugu dozu ne odlažete previše jer će se efikasnost vakcine, posebno nakon samo jedne doze, značajno smanjiti tokom vremena", rekao je Konvej. “Ali to vam omogućava da strateški primenite vakcinu kako biste zaštitili onoliko ljudi koliko je to moguće, što je brže moguće".
Nalazi istraživača u Britanskoj Kolumbiji i Kvebeku, koji su udaljeni hiljadama kilometara, gotovo su identični.
Ovi najnoviji podaci iz Kanade nisu bili široko objavljeni ili recenzirani, ali su istraživači objavili informacije rano kako bi ih učinili dostupnim globalno što je pre moguće.
