Američki državni sekretar Entoni Blinken tokom svoje posete Bliskom Istoku nastoji da uveri lidere Izraela i zalivskih država da je oživljavanje nuklearnog sporazuma sa Iranom iz 2015. godine najbolji način da se obezbedi da Teheran nikada ne stekne nuklearno oružje. Blinken je izneo svoje razloge za posetu Bliskom istoku i Severnoj Africi, mada su SAD fokusirane na rusku invaziju na Ukrajinu.
"Ovo je deo sveta u kojem Sjedinjene Države imaju vitalne interese i neke od naših najbližih prijatelja. Sjedinjene Države će nastaviti da investiraju u regionu, jačajući odnose koji su od ključnog značaja za stabilnost na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, ostvarujući napredak u rešavanju dugoročnih problema, stvarajući mogućnosti za naš narod, uz istovremeni fokus na okončanju agresivnog rata Kremlja", rekao je Blinken.
Blinken je u utorak posetio Maroko, gde se takođe sastao sa prestolonaslednikom Abu Dabija. Jedan od eksperata rekao je za Glas Amerike da će region Severne Afrike biti posebno podložan ekonomskim posledicama ruske invazije.
"Mislim delimično i zato što će Severna Afrika biti lokacija koja već oseća veliki pritisak ekonomski i socijalno od porasta cena hrane i energije. I ako se sećate, pre nešto više od decenije došlo je do narodnih pobuna koje su dovele do revolucija i nemira koji su delimično bili povezani sa porastom cena u to vreme. Zato mislim da je ovo zrno diplomatske prevencije da pokušamo da koordinišemo i vidimo da li možemo da ponudimo neku podršku", kaže Brajan Katulis sa Instituta Bliskog Istoka.
Tokom svoje prve posete Izraelu Blinken je nastojao da uveri saveznike u regionu da su SAD posvećene tome da ne dozvole Iranu da nabavi nuklearno oružje.
"Sjedinjene Države veruju da je povratak potpunoj implementaciji nuklearnog sporazuma s Iranom najbolji način da se iranski nuklearni program vrati u kutiju u kojoj se nalazio, ali iz koje je izašao kada su se Sjedinjene Države povukle iz tog sporazuma", dodao je Blinken.
Bajdenova administracija je radila na oživljavanju nuklearnog sporazuma sa Iranom iz 2015. godine, kojim su postavljena ograničenja nuklearnog programa Teherana u zamenu za ublažavanje sankcija. Bivši predsednik Donald Tramp povukao je SAD iz sporazuma 2018. godine.
Eksperti kažu da je jedno od preostalih nerešenih pitanja to što Iran želi da se njegova paravojna Revolucionarna garda ukloni sa američke liste stranih terorističkih organizacija. Kako objašnjava jedan ekspert, Izrael i većina republikanskih zakonodavaca protive se takvom koraku.
"S obzirom na to da Bajdenova administracija predstavlja ovo samo kao nuklearno pitanje i da ne ograničava iranski aparat za terorizam, balističke rakete, krstareće rakete, bespilotne leletelice ili ostale njegove asimetrične vojne sposobnosti i druge pretnje partnerima SAD ili bezbednosti SAD u regionu, nema smisla nuditi ublažavanje nenuklearnih sankcija u odnosu na terorizam ili balističke rakete. Međutim, to je, kako nažalost izgleda, kurs kojim ide administracija", smatra Benham Ben Taleblu iz Fondacije za odbranu demokratije.
Iran kaže da je dogovor o oživljavanju nuklearnog sporazuma na dohvat ruke, ali su američki zvaničnici oprezniji, navodeći da i dalje postoje sporna pitanja.
