Zastava Švedske zavijorila se pred sedištem Severnoatlanstkse alijanse (NATO) u Briselu – pošto je ta država postala njena 32. članica.
Nakon ceremonije, švedski premijer Ulf Kristerson je, u društvu generalnog sekretara Alijasne Jensa Stoltenberga, poručio je da NATO postaje snažniji i ujedinjeniji.
„Bezbednosna situacija u našem regionu nije bila ovako ozbiljna još od Drugog svetskog rata. Rusija će u bliskoj budućnosti ostati pretnja evroatlantskoj bezbednosti. To su razlozi zbog kojih se Švedska odlučila na pridruživanje odbrambenom savezu NATO-a: da bi stekla, ali i pružila bezbednost”, rekao je Kristerson u Briselu.
Ruska invazija na Ukrajinu, koja je ušla u treću godinu, podstakla je i Švedsku i Finsku da zatraže prijem u NATO-u nakon perioda godina u kojima su obe države bile vojno neutralne.
Obraćajući se povodom švedskog članstva generalni sekretar Alijanse Stoltenberg poručio je da se ciljevi ruskog predsednika Vladimira Putina ostali neispunjeni.
„Želeo je manji NATO-a i više kontrole nad susedima. Hteo je da uništi suverenu državu Ukrajinu – ali nije uspeo. NATO je veći i jači. Ukrajina je bliža članstvu u NATO-u nego ikada pre", rekao je on.
Švedskoj je zvaničnu dobrošlicu u NATO, prošlog četvrtka, poželeo američki državni sekretar Entoni Blinken.
Tokom protekle sedmice oko 20.000 švedskog vojnog osoblja učestvovalo je u NATO vežbama sa sa finskim i norveškim trupama u Norveškoj i Finskoj.
Švedskom članstvu prethodilo je višemesečno odlaganje pošto su se poslednje sa njim saglasile Turska i Mađarska.
Turska je tvrdila da je zabrinuta zbog toga što Švedska ne iskazuje potrebnu agilnost kada je reč o kurdskim grupama – koje vlasti te zemlje smatraju teroristima. Mađarski parlament je ratifikaciju sporazuma sa Švedskom izglasao krajem februara.
