Svaka četvrta žena na Kosovu suočava se sa nekom vrstom seksualnog uznemiravanja ili nasilja i potrebno je promeniti kaznenu politiku kad su u pitanju ova krivična dela, zaključeno je na debati na temu “Ne znači ne - seksualno nasilje i uznemiravanje žena” koja je održana u Medija centru u Čaglavici. Žrtve su u većini slučajeva maloletne ženske osobe.
Savetnica kosovske ministarke pravde Nazlie Balja rekla je da je trend prijavljenih slučajeva iz godine u godinu u porastu, ali da se žrtve još uvek ustručavaju da prijave počinioce seksualnog uznemiravanja. Ona je navela da je važno da žrtve seksualnog nasilja imaju podršku kompletnog društva.
“Treba svi zajedno da se ujedinimo, jer možda niko od nas nije žrtva seksualnog nasilja niti uznemiravanja, ali nam niko ne može garantovati da niko od nas to neće biti u budućnosti. To kažem jer trebamo izgraditi narativ podrške, asistencije svakome i u svako vreme, ko god on bio jer kroz prijavljivanje mi radimo u smeru, ne bih rekla rehabilitacije jer smo daleko od nje, već gradimo narativ odgovarajućih radnji”, rekla je Balja.
Javnost Kosova poslednjih nedelja uznemirio je slučaj silovanja 11-godišnje devojčice u Prištini od strane šestorice muškaraca. Zbog ovog slučaja održani su i masovni protesti sa kojih su zatražene maksimalne kazne za počinioce ovih krivičnih dela.
"U takvim slučajevima treba izreći samo maksimalne kazne.Rodni stereotipi su i dalje deo našeg društva. Ono što se desilo je da i tužilački sistem veruje u ove stereotipe, isto tako, to se dešava i u centrima za socijalni rad i otuda proističe nedostatak meritornih presuda za slovatelje”, rekla je Viona Krasnići iz NVO Mreža žena Kosova.
Prema nedavnom izveštaju Euleksa o postupanju pravosudnog sistema u slučajevima silovanja na Kosovu 85 odsto žrtava su maloletne ženske osobe. Savetnica ove misije Kjara Taljani rekla je da je nedostatak dokaza glavni problem što se mnogi slučajevi završavaju bez sudskih presuda.
“Kada se govori o brojkama posebno u vezi presuda, uzeli smo 36 presuda, više od jedne trećine je bilo oslobađajućih, ostalih 20, više od polovine su bili osuđeni ispod predviđenog minimuma za kaznu. Primetili smo probleme i poteškoće u razumevanju krivičnog dela i obrade predmeta na odgovarajući način”, kazala je Kjara Taljani.
Nevenka Rikalo iz NVO "Ruka ruci”, koja je i menadžerka Sigurne kuće u Novom Brdu ističe da žene koje dolaze iz srpske zajednice uglavnom ne prijavljuju seksualno uznemiravanje.
"Možemo reći da patrijarhalno vaspitanje sprečava žene da govore o onome čemu su izložene. Moramo da razgovaramo sa ženama i mladima da bismo im ukazali da „ne“ mora da bude „ne", rekla je Rikalo.
Na debati je istaknuto da je potrebno promeniti kaznenu politiku.
“Treba se promeniti kaznena politika, ne samo u meri zatvora nego i drugim merama jer nije samo mera zatvora za jednog silovatelja već postoje i druge mere. U diskusijama smo da izmenimo i dopunimo krivični zakonik, ne samo što se tiče silovanja već i nasilja u porodici”, rekla je Nazlie Balja.
Debatu na temu “Ne znači ne - seksualno nasilje i uznemiravanje žena” organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Inicijative za mirne promene.
