Vrhovni sud pred istorijskom odlukom

U ponedeljak, Vrhovni sud SAD počinje da razmatra slučaj koji će imati trajni efekat na američke zakone i pristup zdravstvenoj zaštiti za doslovno sve Amerikance. Sudije će, u toku tri dana, saslušati argumente u pogledu ustavnosti Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti – reformi sistema zdavstvenog osiguranja koju je Kongres usvojio pre dve godine. Dopisnik Glasa Amerike Kerolajn Presuti objašnjava koliko je ovaj slučaj važan iz ugla tri američke porodice.

Baš kao i pre četiri godine, Majls Foset je tu, da na vreme dočeka svoju ćerku kada joj je potreban.

Serena je rodjena sa teškim oštećenjem jetre. Njen otac je donirao deo sopstvene jetre da spase život svojoj devojčici. Sada oboje imaju nešto što se zove – “prethodno postojeće stanje”.

Prema zakonu o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti, nijedna osiguravajuća kompanija ne može da uskrati osiguranje na osnovu tog stanja. Sereninu majku, Miru, brine šta bi moglo da se dogodi ako Vrhovni sud proglasi zakon neustavnim.

“Teško mi je da razmišljam o nekome ko je toliko propatio, ne svojom krivicom, ko je morao da toliko toga izdrži, da mu se svet sada sruši”, kaže Mira Foset.

Stiv Flajšman je vlasnik pekare "Betezda Begls", i ne želi da ponudi zdravstveno osiguranje svim svojim radnicima. Ako nastavi da ima manje od 50 zaposlenih za njega se ništa neće promeniti. No, ako zaposli više, morao bi da svojim redovnim radnicima ponudi pristupačno osiguranje, ili – plati kaznu.

On kaže da mu, sa sadašnjim stanjem ekonomije, ne ostaje mnogo zarade na kraju radnog dana. Zato bi bio prinudjen da podigne cene, i smanji broj zaposlenih.

“Voleo bih da spadam u kategoriju od negde izmedju 40 i 49 zaposlenih, tako da ćemo morati da se “stisnemo”, smanjimo broj radnika i radimo još više da ne bismo bili u kategoriji koja mora da plaća osiguranje radnicima.”

Dajana Baket sprema diplomski ispit iz javnog zdravstva na Univerzitetu Džons Hopkins. Novi zakon joj omogućava da i dalje bude pokrivena osiguranjem svojih roditelja sve do 26 godine, čak i nakon što diplomira.

“Trenutno nema puno stalnih radnih mesta za ljude bez prethodnog iskustva. Mnogo toga što vidim u ponudi su pripravnička mesta, a čak i ako su plaćena, ne dobijate beneficije za zdravstveno osiguranje.”

Pravnik Tom Goldstin ima kolekciju pera – po jedno za svaki slučaj gde je svoje argumente izlagao pred Vrhovnim sudom. Stvarna debata u ovom slučaju je pitanje da li Kongres ima ovlašćenje da propiše obavezno zdravstveno osiguranje za sve Amerikance.

"Ovaj slučaj uključuje najprepoznatljivije dostignuće predsednika Obame, i uključuje pitanje koje se odnosi na zdravstvenu zaštitu, što je od osnovnog značaja za najmanje sto miliona ljudi.”

Imajući sve to u vidu, sudije Vrhovnog suda zakazale su šest sati iznošenja argumenata u naredna tri dana. To je najduže vreme koje je izdvojeno za jedan slučaj još od 1960-ih, i to iz opravdanog razloga – analitičari kažu da će njihova odluka biti citirana u američkim sudovima narednih 250 godina.