Stand up industrija u Srbiji je mlada, ali u poslednjih nekoliko godina izuzetno popularna. Komičari su već dobro poznati publici u Srbiji, a neki su se proširili i na televiziju. Prva stand up komedija na našim prostorima je realizovana u organizaciji Standup.rs i to u maju 2009. godine, kaže se na internet strani ove organizacije.
Milica Mihailović, direktor organizacije, objašnjava mi da su praveći Standup.rs, svesno ili nesvesno, napravili treću estradnu scenu u Srbiji. Onu koja je između blještave, folk, starletske scene i one manje vidljive koja je večito bez novca za projekte, ali i uvek kontra svemu što iole liči na mainstream.
Standup.rs je ponudio ljudima nešto što do tada u Srbiji nije postojalo, ali sa dozom nezavisnosti i autorskog kvaliteta za koji su radili poslednjih 8 godina. Sudeći po poseti u klubu i prodatim ulaznicama na nastupima širom Balkana, jasno je da su uspeli. I da je Srbiji ova i ovakva, treća alternativa bila potrebna.
Srbi generalno vole da se druže i skupljaju u većem društvu, a neretko je mesto okupljanja kafana. I uvek imate onog jednog za stolom koji je najglasniji , zbija šale i "drži banku" u kafani. Niste morali ništa da ga plaćate, osim možda neku turu pića da "bacite" kad vam se svidi priča ili želite da "podmažete" komedijaša da priča još. U međuvremenu su ljudi videli da to može i da se naplati pa je kafana evoluirala u stand up.
Za mene, kao laika, stand up u Srbiji povezujem još sa vremenom Dušana Radovića, Minimaksa, Indeksovog radio pozorišta.
"Neki prototip, po meni, stand up-a kod nas je Đorđe Balašević, kada krene da priča na koncertima između pesama. Bio je to i Ljuba Moljac, ali on je više pričao viceve koje je čuo po kafanama. To je neki začetak stand up-a kod nas, " kaže Nikola Silić, 35 godina, jedan od onih na koga se mlađe kolege ugledaju. Silić se bavi ovim poslom već 6 godina i magično vlada scenom.
"To bi verovatno bio Ljuba Moljac, ali između njega i sadašnjeg stand up-a ima velika praznina od nekih dvadeset godina," kaže Nemanja Živanović, 24 godine, koji nastupa godinu dana za Standup.rs.
Visok, krupan, sa dugačkom gustom bradom, izgleda kao gorostas. Teško se smeje, a još teže priča. Totalna suprotnost njegovoj pojavi je da tiho i skoro nerazgovetno odgovaranje na pitanja. Kaže da pišeza televizijske emisije, osim što nastupa. Što je uostalom slučaj sa većinom njegovih kolega u stand up industriji kod nas.
Na pitanje da li može da se živi od nastupa ove vrste kod nas, Silić objašnjava - " To ti je ono - topli obrok i prevoz. Ja sam ok i živim dobro jer imam i honorarne poslove."
U današnje vreme kada svaki drugi stanovnik planete može da se sprda na mrežama na koju god temu poželi, a činjenica je da ima duhovitog sveta, zanimljivo je znati šta natera ljude u Srbiji da odvoje vreme i novac da bi otišli na stand up? Odgovor verovatno leži u autorskim tekstovima koje komičari smišljaju i neretko bivaju pokradeni.
"Zainteresovanost za stand up je sve veća. Sve je više i stand up komičara. Čak su neki ljudi, koji su se celu karijeru bavili glumom, to postali odjednom, bez pripreme i bez ikakvog iskustva. U ovom poslu mi smetaju samo ljudi koji plagiraju fore, i glumci stand up komičari. Neko će reći da je to isto," kaže Živanović.
Jezik koji se čuje na sceni kod komičara je pre sličan onom iz Crvenog bana i Bestidne knjige, nego govoru koji možete da čujete u pozorištu. No, on ima svoju funkciju i cilj mu je da publici koja dolazi banalizuje teške životne situacije. Kao što Danko Šipka objašnjava u svom "Rečniku opscenih reči i izraza" ovakav govor "može poslužiti kao mehanizam eliminisanja agresivne motivacijske napetosti". I zaista, posle nastupa stand up komičara popušta sva agresivnost i napetost koju ste možda poneli sa sobom. Ljudi srećni i nasmejani u nekakvom katarzičnom raspoloženju napuštaju klub.
Političko-humoristička zapažanja stand up komičara su najčešće apsurdna i oslikavaju svakodnevnicu mnogo bolje nego svi mediji u Srbiji zajedno. Zato mi je i bilo čudno što većina komičara kaže da izbegava politiku, nužno zlo naše svakodnevnice koj je, na žalost, neizbežna i neiscrpna tema.
Mihailović iz Standup.rs, kaže da komičari generalno izbegavaju političke teme jer se time politici i njihovim akterima daje na važnosti i popularnosti, da im se na taj način bezrazložno diže rejting. U današnje vreme je svako pominjanje političke ličnosti, pa čak i u podsmešljivom kontekstu, način da se toj osobi doda na značaju, što je nešto što bi svi komičari voleli da izbegnu, objašnjava Mihailović.
"Maksimalno se trudim da ne pominjem politiku, jer čak i ja imam neki nivo. Glupo mi je da nasedam na njihove fore. Ali nekada ni ja ne mogu da izdržim. Samo ako me nešto baš jako iznervira onda odregujem," objašnjava Nemanja Cvijetić, neka vrsta outsider-a koji je tek godinu dana u ovom poslu. Sa njim se nalazim u Mladenovcu, gde razgovaramo pre nastupa.
Cvijetić ima prilično živopisnu prošlost. Za svoje 34 godine uspeo je dva puta da ode u zatvor, a posle lunjanja po Beogradu i ko zna gde sve još, od skora se vratio da živi u roditeljskoj kući na selu u južnom delu Srbije. Njegova pojava svedoči da je mešavina svega onoga kroz šta je prošao i video. Bradu tera na moderno - dugu, gustu i kovrdžavu, a istetoviran je kao Politikin zabavnik. Popularan je na socijalnim mrežama, na kojima kao i njegove druge kolege, piše.
"Kod ljudi prolaze dobre fore i sva tematika. Jedino je bitno da bude tvoja i da bude iskrena. Rok trajanja neke fore je 6 meseci, a što se tiče politike, kada uradiš nešto na tu temu rok trajanja je nedelju dana," kaže Silić, aludirajući na brzinu kojom se politički skandali i zgode smenjuju danas na političkoj sceni.
Silić kaže da je autorski pečat i udubljivanje na zadatu temu ono što u stvari odvaja stand up od fora i komičnih statusa koje možemo naći na internetu. "Imaš sat vremena materjala godišnje koji vrtiš. Pesma je uvek dobra, vic je smešan prvi put, možda drugi i onda kad čuješ pijan u kafani treći put, a onda kažeš - znam to."
Pesmu od pre 40 godina uvek možeš da poručiš u kafani, ali za stand up svakih godinu dana moraš da imaš sat vremena novog materjala. To je krvav posao, mešao sam i malter, ali lakše mi da mešam malter, kaže Silić.
Ljudi u industriji mi objašnjavaju zašto stand up nastupi nisu toliko popularni kod naše dijaspore.
"Dobijao sam neke ponude da idem u Švajcarsku i Austriju da nastupam za našu dijasporu, ali problem je u tome što naši ljudi koji žive tamo nisu baš spremni za ovaj vid zabave. Kada dođe vikend oni hoće da idu u klub u kome sviraju narodnjaci da se opuste," kaže Cvijetić.
Na sličan problem kaže da je nailazila i Mihailović u pokušajima da svojim komičarima organizuje nastupe u inostranstvu, van Balkana.
"Ali mi odlično sarađujemo sa Hrvatskom, Slovenijom, Makedonijom, Bugarskom i uopšte sa svima iz okruženja. Radimo često ture u kojima prođemo celu Hrvatsku i zasmejavamo ljude bez obzira na to odakle su. Njihovi komičari isto tako jako često gostuju kod nas," ponosno objašnjava Milica. Činjenica je da su stand up komičari uspeli tamo gde su političari u regionu "fejlovali", što bi rekli klinci, a to je osećaj povezivanja i zajedništva u zdravom, dobrom smehu.