I pre nego što je došao na Balkan, otvorena je tema sa čime pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Ves Mičel, dolazi u posetu Beogradu i Prištini. Iako je iz Bele kuće demantovano spekulisanje medija, što je to uradio i sam Mičel - mnogi u Srbiji sumnjaju u to da je američki zvaničnik došao na Balkan samo da bi ponovio poznate stavove SAD.
Ono u šta niko ne sumnja je da se Sjedinjene Države vraćaju na ovaj prostor. Na zajedničkoj konferenciji za medije sa Mičelom, i sam predsednik Srbije je rekao da je naivno i neodgovorno misliti da se kosovski problem može bez rešiti upliva američke strane.
"Zaista je neozbiljno, licemerno, pomalo, rekao bih i opasno, očekivati ili verovati u to da se stvari na Balkanu - ne možete posmatrati Srbiju odvojeno i istrgnutu iz konteksta - da se stvari na Balkanu mogu rešavati samo sa Rusijom ili samostalno, samo u okviru nas. Naročito bez uticaja SAD", kaže za Glas Amerike Vlade Radulović iz Atlantskog saveza.
"To je nešto što Vučić tvrdi odavno", kaže Milan Mišić, spoljnopolitički komentator beogradske Politike. "Ja se sećam njegove prve posete Americi u jesen 2009. godine, kada je doslovno rekao to isto - mi bez Amerike ne možemo da rešimo doslovno ni jedan problem. Dakle, Vučić je očigledno spreman da radi sa Amerikom, svestan je američke moći, bez obzira na trenutnu situaciju u središtu američke moći, u Vašingtonu", zaključuje Mišić.
Mediji, kako američki, tako i oni u Srbiji su izneli detalje navodnog američkog plana za Kosovo, a kako smatra bivši dopisnik iz Vašingtona Milan Mišić, to bi zaista mogla da bude polazna osnova za nastavak dijaloga i nalaženje rešenja za višedecenijski problem.
"Suština je u tome da ni Zajednica srpskih opština, koja još nije ostvarena onako kako je predviđeno Briselskim sporazumom, da bila na neki način nadograđena i da bi to podrazumevalo neku vrstu srpske autonomije na Kosovu. Posle čega bi sledeći korak mogao da bude eventualno definisanje Kosova ka republike dvaju naroda. Dakle nešto što bi moglo da se uklopi u onu Vučićevu formulu na kojoj insistira sa svakim sagovornikom, a to je da rešenje bude takvo da ni jedna strana ne bude apsolutno zadovoljna njime", rekao je Mišić.
Poseta Mičela otvorila je i staro pitanje kosovskih bezbednosnih snaga - nasuprot stavu Vašingtona da njihovo formiranje ne ugrožava Srbiju, Beograd se ozbiljno protivi, kako se to tumači, formiranju vojske Kosova.
Ono što dodatno opterećuje ovo pitanje je pozicija KFOR-a i višegodišnje insistiranje Amerike i Zapada da se KFOR povuče sa Kosova.
"Sada vidimo da do formiranja jedne takve formacije, neko će to nazvati vojska Kosova, neko će ostati u formatu bezbednosnih oružanih snaga, mora doći u određenom trenutku, upravo zbog bezbednosti i stabilnosti tog dela teritorije. Vidimo da je ponovljeno da njeno formiranje neće biti na uštrb Srba, pre svega. I da se Srbi sa tim moraju složiti", rekao je Vlade Radulović.
Na kraju, ostaje pitanje da li je Amerika spremna da iskoristi svoj uticaj u Prištini, privoli kosovske lidere da omoguće formiranje Zajednice srpskih opština i tako izađe u susret Beogradu koji na ovom zahtevu godinama insistira.
"Amerika očigledno ima načina da pritisne Kosovo - u to smo se uverili nedavno, kada su pokušali da miniraju odluku o miniranju specijalnog suda za ratne zločine OVK, pa su posle nekoliko poteza, zabrane izdavanja nekih viza, zabrane putovanja nekih, to polako rešili", izjavljuje Mišić.
Pre šest godina, kada je došao na vlast, Vučić je dobio podršku Zapada u očekivanju da će uspeti da reši problem Kosova. Prema mnogim procenama 2018. i 2019. su godine u kojima stvari treba da se raspletu, i u tom kontekstu sasvim je izvesno da Vašington i Brisel smatraju da je Vučić adresa na koju treba da isporuče svoja očekivanja.